U kovertama direktora i do 500.000 dinara
D. MILINKOVIĆ | 05. mart 2013. 08:56

Direktor ”Telekoma” Predrag Ćulibrk mesečno inkasira 470.000 dinara, prvi čovek EPS Aleksandar Obradović 220.000, koliko primaju i direktori Zoran Drobnjak (”Putevi Srbije”) i Milan Krkobabić (PTT)


Plate direktora prelaze 160.000 dinara mesečno
SRODNE VESTI


VLADA je još u septembru skrojila zakon koji je trebalo da zavede red u debljinama koverti državnih funkcionera i direktora javnih preduzeća, ali rukovodioci pojedinih državnih firmi i dalje ubedljivo ”šiju” najvažnije političke ličnosti u zemlji.


Kako saznaju ”Novosti”, zarade čelnih ljudi u javnom sektoru i dalje uglavnom probijaju zacrtanu granicu od oko 160.000 dinara najviše mesečne plate koja može biti isplaćena. Rukovodioci firmi i agencija sa državnim kapitalom uglavnom koriste rupe u zakonu, po kojima precizno limitirana zarada može da se uveća po dva osnova - za prekovremeni rad i za uspešno poslovanje, i to maksimalno za jednu trećinu.

Tako, na primer, direktor ”Telekoma” Predrag Ćulibrk, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, mesečno inkasira 470.000 dinara, prvi čovek EPS Aleksandar Obradović 220.000, koliko primaju i direktori Zoran Drobnjak (”Putevi Srbije”) i Milan Krkobabić (PTT).

U propisanim granicama zasad se drže Milorad Grčić iz ”Kolubare” i Dragoljub Simonović iz ”Železnica”, čije plate iznose 160.000 dinara.

- Vlada će u narednom periodu pretresti sve lične dohotke u državnom aparatu i javnom sektoru. Plate moraju da se drže u zadatim okvirima, kao što će preduzeća morati da poštuju i rokove za ukidanje upravnih odbora i biranje direktora na javnom konkursu - čuli smo od Milivoja Mihajlovića, direktora Vladine kancelarije za medije.


Kako saznajemo u Vladi, sve državne firme dužne su da najkasnije do polovine marta formiraju nadzorne odbore, čime automatski prestaje funkcija članovima UO. Od tog trenutka na državnim jaslama biće oko 10.000 ljudi manje. Međutim, republička kasa neće biti bogatija za 500 miliona dinara mesečno, koliko je isplaćivano na ime naknada za rad u upravnim odborima. Taj novac ostajaće samim preduzećima.

- Nadam se da taj višak neće biti upumpavan u plate, pogotovo ne u onim preduzećima koja beleže gubitke. Tačno je da, i pored novog zakona, i dalje postoje velike nepravde u visini zarada zaposlenih u državnom aparatu i javnom sektoru. Sada je na potezu Vlada, koja što pre treba da uskladi koeficijente za zarade kako bi se sve nelogičnosti ispravile - kaže, za ”Novosti”, šef poslaničke grupe URS Vladimir Ilić.

Kako saznajemo, Generalni sekretarijat Vlade upravo radi na ovim ”računicama” i već u narednih nekoliko nedelja trebalo bi da bude uspostavljen novi sistem za obračun zarada, kako se više ne bi dešavalo da pomoćnici ministara zarađuju i do 30.000 dinara više od svojih šefova, ili da predsednik države ili premijer primaju manju platu od direktora javnog preduzeća.

Zoran Anđelković, predsednik Skupštine akcionara ”Železnica”, kaže, za ”Novosti”, da oni upravo usklađuju svoj statut i da će do kraja marta Vladi dostaviti i svoj predlog za članove nadzornog odbora i spisak svih zarada.

Izvor: Novosti

Smederevo: Plata direktora "samo" tri proseka
J. ILIĆ | 05. decembar 2012. 07:39
Smederevci broje svaki dinar, a rukovodioci javnih preduzeća uglavnom kriju zarade. Iako su po zakonu obavezni da odgovore, podatke dostavila samo tri preduzeća



SMEDEREVO - Prosečna plata Smederevaca sa letošnje 52.000 dinara, pala je na 30.000 dinara, čemu je najviše kumovalo gašenje Železare. Za građane koji pune budžet, plate većine direktora su službena tajna. Direktori javnih preduzeća koja se finansiraju iz budžeta zarađuju mesečno od dve do tri prosečne plate koje se kreću od 70.000 do 100.000 dinara.


Iako su javna preduzeća po zakonu obavezna da dostave tražene podatke o platama, većina se oglušila na pitanje „Novosti“. Odgovorila su samo tri preduzeća. Ispostavilo se da ne samo da javnost ne zna kolike su direktorske plate, već ni lokalna samouprava?

- Grad ne poseduje informacije o zaradama direktora i zamenika direktora javnih preduzeća i ustanova - navodi Bojan Milutinov, ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.



Uz priznanje da su nekima plate nepristojno visoke, lokalna samouprava je pre dve godine ograničila zarade direktora na maksimalno 80 odsto plate gradonačelnika.

- Ta preporuka je još na snazi i poštuje se - tvrdi Dobrica Glišić, član Gradskog veća za resor javnih preduzeća. Glišić navodi da je on na Gradskom veću insistirao da se „Novostima“ dostave podaci o platama koje, kako tvrdi, nisu tako velike kako se misli.

- Veći je problem broj zaposlenih u tim preduzećima. Moramo da budemo racionalni, jer sledi teška godina - kaže Glišić.

Prema podacima onih koji su ispoštovali zakon i dostavili informacije, direktorka JKP „Zelenilo i groblja“ Slađana Jeremić u julu, avgustu i septembru sa toplim obrokom i regresom zaradila je po 78.531 dinar. Plata njenog zamenika Dragoslava Savića je 67.088 dinara.

Direktor JKP „Pijace“ Božidar Stanković, primio je 89.491 dinar sa uračunatim radnim stažom od 37 godina i toplim obrokom.

Iako su „Novosti“ tražile podatke o isplaćenim zaradama sa minulim radom, bonusima, prekovremenim radom, regresom, „Čistoća“ je to previdela i dostavila „gole“ plate. Tako je neto zarada bivšeg direktora bila 82.955 dinara, dok novi Kristijan Đurić još čeka prvu platu. Do sada je kao zamenik zarađivao 73.000 dinara.

Prema podacima iz izveštaja o radu, direktor Direkcije za izgradnju prošle godine, bez minulog rada, prosečno je zarađivao 77.572,54 dinara mesečno.


KRIJU

DIREKCIJA za izgradnju, Parking servis, JP za stambene usluge i toplifikaciju i Turistička organizacija nisu u zakonskom roku od 15 dana dostavile informacije o platama direktora, pomoćnika i zamenika

Izvor: Novosti

---

A uz to ide vest:


Smederevo: U privredi ugašeno čak 10.000 radnih mesta
J. ILIĆ | 22. januar 2013. 22:04 | Komentara: 6


U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu


U Smederevu raste broj birokratije

SMEDEREVO - U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu. Sindikati tvrde da je to posledica političkog namirivanja, zbog kojeg u je budžetu grada nema para za nove investicije.


Smederevo je 2000. godine imalo 17.286 radnika u privredi, a sada ih je, prema podacima Saveza samostalnih sindikata Smedereva, 7.327.

- Privreda grada se raspala, a od onih koji su ostali, značajan broj ne prima redovno plate - kaže Saša Torlaković, sekretar Saveza samostalnih sindikata Smedereva. On upozorava da se radnicima sve češće preti otkazima zbog sindikalnog delovanja.

Ekonomski kolaps još je veći u poslednjih godinu dana, jer 5.000 radnika "Železare" prima 60 odsto zarade. Uprkos velikom minusu u privredi, eskaliralo je zapošljavanja u javnom sektoru i gradskim preduzećima.



- Patrijska namirivanja, prema našim podacima, opteretila su budžet grada u poslednjoj deceniji za 7.000 plata. Broj radnika Gradske uprave i javnih preduzeća je sa 811 porastao je na 1.400. Na ključnim mestima neretko je nestručan kadar, a u upravnim odborima sede zaslužni za lepljenje plakata u kampanjama. Najpodesnija za ova namirivanja su komunalna preduzeća - kaže Torlaković.

JKP "Komunalac" je, prema podacima sindikata, imao 250 radnika, a četiri preduzeća nastala cepanjem ovog, danas zapošljavaju oko 600. Neka javna preduzeća su i osnovana gotovo isključivo da se zaposle politički udarnici. Tako Gradska stambena agencija ima pet radnika, i svi su bivši i sadašnji direktori. Ustanova "Smederevsko odmaralište na Rtnju" ima dva radnika - direktora i zamenika. Gradska uprava je sa 227 narasla na 380 zaposlenih.

Broj nezaposlenih veći je za 17 odsto nego prošle godine. Na birou je 8.500, a sindikati tvrde da je realna brojka oko 20.000 bez posla. Posao ima 21.000 ljudi. To je trećina od oko 70.000 radno sposobnih.

Izvor: Novosti

Ubise se od zarade. 

Bitno je sta i kako rade, kao i da li na platu dodaju "vanredne" prihode raznog porekla. A plata nista posebno imajuci u obzir da je direktorska.

Kikinda: Fotelja baš preplaćena
M. IVETIĆ | 10. septembar 2012. 07:18

Najviše zarade ubedljivo imaju direktori javnih preduzeća. Toplana u dugovima do guše, ali plate redovne. Odlučeno da se zategne kaiš


Savo Dobranić, Milorad Mandić

KIKINDA - Da je u Kikindi najisplativije raditi u javnim preduzećima, bez obizira na poslovne rezultate, najupečatljivije potvrđuju primanja njihovih rukovodilaca. Nije, naravno, loše ni zaposlenima, jer im je platni koverat znatno deblji nego onih koji zaradu ostvaruju u privredi i ostalim delatnostima.

O ovoj temi raspravljalo je Opštinsko veće, s ciljem da se, napokon, sačini presek platnog stanja u firmama, za koje je nadležna lokalna samouprava. Zaključeno je da se, koliko god je moguće, u eri besparice i neminovne štednje, u javnom sektoru - zategne kaiš, a da se zarade primereno usklade, a da se neke i skrešu jer previše - štrče. Osnovni parametar plate, nagovešteno je, ubuduće će biti - rezultati poslovanja.


Najvišu zaradu, u odnosu na kolege iz ostalih javnih preduzeća, ima Milorad Mandić, prvi čovek Opštinske stambene agencije. Kući mesečno nosi 154.000 dinara, a nije loše ni njegovim podređenima, jer im je, prema izveštaju o radu OSA u 2011. godini, prošlogodišnji prosek neto-zarada bio oko 63.000 dinara.



Direktor Direkcije za izgradnju grada Olivera Kantar zarađuje 114.000 dinara. Prvi čovek Javnog komunalnog preduzeća "6. oktobar" Milan Karać prima 108.000, Nikola Terzin (Toplana) 101.000, Nebojša Laketa (Agencija za poljoprivredu i malu privredu) 93.000, Mićo Stojanović ("Autoprevoz") 74.000, a Dragan Vlajnić (Informativni centar, odnosno Radio Kikinda) 55.000 dinara.

Pojedine fotelje u firmama koje su, inače, budžetski korisnici, nema dileme, baš su preplaćene. A da se loši poslovni rezultati uopšte ne odražavaju na zarade, najilustrativnije potvrđuje primer Toplane, koja je odavno u ozbiljnim finansijskim nedaćama. Od ovog javnog preduzeća "Srbijagas" za isporučeni gas, prema poslednjim zvaničnim podacima, potražuje više od 200 miliona dinara. Toplani je zbog toga u nekoliko navrata blokiran račun. Enormni dug se ne izmiruje, ali se plate redovno isplaćuju.

Prosečna neto plata u Kikindi je, inače, oko 30.000 dinara.

Izvor: Novosti

100.000 dinara je nesto malo manje od 900 evra. Uvek moze da se ide argumentom "kolika je prosecna plata, koliko narod zaradjuje", ali je cinjenica da je 900 evra za direktorsko ili neko drugo najvise rukovodece mesto smesna cifra.

Ne ulazim u to koliko su strucni niti da li zloupotrebljavaju pozicija, pricam iskljucivo o visini zarade.