Progonilac, žrtva i spasilac



Često naš pogled na dobro i zlo, naročito u kontekstu međuljudskih odnosa, nije statičan već je dinamičan. Kada neko primeti nepravdu, situaciju u kojoj zlo dominira nad dobrim, nad istinom i pravdom, njegov doživljaj nepravde ima sledeću strukturu: jedna moćna sila, opažena kao loša ili zla, negativno deluje na nešto što je viđeno kao dobro. To kod onoga ko svedoči toj situaciji izaziva osećanje nepravde, tako da se on revoltiran odlučuje da se umeša na strani dobra.

Kada se ova arhetipska situacija primeni na odnose između pojedinaca, društvenih grupa, partija ili država, dobijamo tri, takođe arhetipske uloge: progonioca, žrtvu i spasioca. Stiven Karpman, poznati američki psihoterapeut, ovu dinamiku između tri uloge nazvao je dramski trougao. Koncept je nastao na osnovu analize dečjih bajki u kojima je ovaj trougao veoma jasno izražen. A upravo bajke služe da formiramo naše osnovne ideje o zlu kao suprotnosti dobra.

Za funkciju progonioca postoje brojni nazivi: agresor, dželat, nasilnik, siledžija, lovac, negativac, kriminalac... On otelotvoruje zlu, pokvarenu osobu ili neprijateljsku grupu. Etiketu progonioca uvek postavljaju drugi jer osoba koja je u ovoj ulozi, sebe ne doživljava kao progonioca, već kao spasioca. To objašnjava tragičnu istinu da su mnoga zla počinjena u ime dobra.

Osoba koja je u ulozi spasioca je otelotvorenje dobrog čoveka. Taj dobri spasilac može da usmeri svoju akciju ili tako da pomaže žrtvi ili tako što kreće u obračun sa progoniocem. U tom slučaju on postaje progonilac progonioca.

Naša sklonost da dobro i zlo doživljavamo kroz ovaj trougao je duboka i iskonska. Ne moramo da podsećamo na „crtanje” dramskih trouglova u međunarodnoj politici, gde su određene države označene kao progonioci i agresori, neke druge države ili grupe kao žrtve, a treće kao spasioci. U međunarodnim konfliktima države se takmiče koja će pre i koja će bolje sebe da definiše kao žrtvu, a drugu državu kao agresora. Naša politička scena je puna dramskih trouglova koje nam političari serviraju. Slažemo se da smo mi žrtve, a oni nas uveravaju da smo žrtva onih drugih političara, dok sebe predstavljaju kao one koji će nas spasiti.

Dramske trouglove „crtamo” i u svakodnevnom životu. Jednostavna izjava: „Znaš li ti šta mi je ona uradila?”, u sebi sadrži jasnu oznaku da je osoba koja je izgovara – žrtva, da je ona druga progonilac, a da od slušaoca očekuje solidarnost i pomoć spasioca.

Koncept dramskog trougla može da nam pomogne da se bolje orijentišemo, da uvidimo kako nas pozivaju da uđemo u različite uloge, i da to izbegnemo kada nam ne odgovara. To je koncept koji podiže emocionalnu, socijalnu, pa i političku inteligenciju

Zoran Milivojević

Izvor

Dakle, koliko smo skloni "igranju dramskih trouglova" i koliko to utice na nas?

Zene vise vole dramu nego muskarci...

Zaljenje...prije svega bih upitao marko sta je sa zaljenjem? Ja stvarno zalim mnoge ljude koji bas nisu zeljni da zale sami sebe i to postujem,sto nemaju muda pokrenuti ono za sta misle da jesu.Sta znaci dramski bermud?

Tri arhetipa uloga koje svesno ili nesvesno igramo tj. progonilac, zrtva i spasilac i sklonost da dobro i zlo percipiramo kroz te tipove uloga.