Potrebno: Pentium III na 1 GHz, 128 MB RAM, grafička kartica sa T&L podrškom,  64 MB VRAM
Poželjno: Pentium IV  na 2 GHz, 256 MR RAM, grafička kartica sa T&L podrškom, 128 MB VRAM
Veličina: 1 CD
Adresa: www.t3war.com


Terminatorov hromirani endoskelet i jarko crveni pogled su nas u FPS formi prvi i poslednji put zastrašivali još sredinom devedesetih, kada je Bethesda Softworks na tržište izbacila duo relativno opskurnih igara pod „Terminator" licencom, Future Shock i SkyNET. Donekle ispred svog vremena, ova dva naslova ubrzo su potonula pod težinom sopstvenih inovacija, hendikepirana naprednim ali i mušičavim Xngine pokretačem. Više od pola decenije kasnije, dok novopečeni guverner Kalifornije po treći put na velikom platnu seje metke i dosetke u ulozi neuništivog T-800, Atari vaskrsava franšizu na PC platformi (uporedo sa verzijama za konzole), u izradi mađarskih anonimaca Clever's Games. Za razliku od svojih prethodnika, WaroftheMachines tehnološki i koncepcijski kaska za konkurencijom, hendikepiran odsustvom inovacija i grubom završnom obradom.

Ukoliko ste očekivali da će vas 'War of the Machines' staviti u teške čizme legendarnog Terminatora ili ste se potajno nadali da ćete možda čak dobiti priliku da preuredujete pejzaž u destruktivnom duetu sa zanosnom T-X, PC inkarnacija ove kultne licence grdno će vas razočarati. Uprkos tome sto su najave prethodnih meseci stidljivo obećavale zaokružen proizvod, narativni elementi bilo kakve vrste ostali su isključivo na konzolaskoj strani tarabe, dok je PC publika počasćena naslovom koji Battleheldov multiplayer koncept u potpunosti prenosi iz WWII okruženja u postapokaliptični Los Andeles 2032 godine. To, na kraju krajeva, i ne bi bilo tako loše, da 'War of the Machines' ne podbacuje u bezmalo svakoj kategoriji, ostavljajući utisak Potemkinovog sela - svi elementi su tu, ali se karton i sper-ploča naziru odmah ispod neosušene farbe.
Savezničke snage i sile osovine iz Battlefielda zamenjene su Tech-Corn pokretom otpora na strani dobrih momaka i SkyNET veštackom inteligencijom i njenim smrtonosnim mašinama u suprotnom uglu. War of the Machines primenjuje sada već standardni sistem raspodele uloga, tako da obe strane imaju po četiri različite klase sa individualnim prednostima i manama. Pokret otpora tako dobija klasičnog lova na terminatore, sa blasterom i EMP granatama, kao i njegovu sporiju heavy varijantu koja može da bira između raketnog bacača i šestocevne mitraljeske mrcine. Što se podrške i infiltracije tiče, uloge popunjavaju izvidač (brz, ali veoma ranjiv) i dobavljač, koji može da leči i oprema saborce.

Mašine su, naravno, daleko interesantnije, tako da ćete osim vanila T-900 modela (koji isto ima svoju heavy varijantu) biti u prilici da upravljate onom malenom FK letelicom iz filma, opremljenom laserima i raketama. Na pojedinim mapama je i arhaični T-1 model, čija je sporost nadomeštena moćnim mitraljezima koji ljudske redove seku kao sir.
Kao što se moglo i očekivati, terminatore je u odnosu na toplokrvne učesnike izuzetno teško neutralisati. Dok igrač na strani mašina može bez veće zebnje da ignorišee većinu patetičnih napada protivnika i tako iživi svoje terminatorske fantazije (sa sve crveno obojenim pogledom na svet i skrolujućim brojevima u uglu vidnog polja), za ljudske vojnike mirovanje na otvorenom najčešće znači smrt. Najzad, WaroftheMachines takode realistično modeluje više vrsta vozila, po nekoliko za svaku stranu: pikapove, bagije, raspadnuta kola, kao i one masivne SkyNET tenkove kojih se sećamo iz prethodnih filmova.

Igra sadrži svega dvanaest multiplayer mapa, od kojih se većina tematski drži postapokaliptičnog motiva. Razrušene urbane lokacije inspirisane su različitim elementima urbanog planiranja, poput trgova, podzemne železnice, šoping centra ili pomorske luke. Manji broj ovih mapa je baziran na prepoznatljivim lokacijama iz poslednjeg dela „Terminator" trilogije: laboratorija i vojna baza u sadašnjosti predstavljaju prijatan vizuelni kontrast deprimirajućoj oronulosti lokacija iz budućnosti. Mape prilično variraju po strukturi, veličini i osnovnoj svrsi (mada se ni najveća mapa po kvadraturi ne može ni prineti enormnosti pejzaža koji BatleField 1942 nudi već u srednjoj kategorij) .

Šetnja po opustošenim ulicama Los Anđelesa sa pokazuje da su dizajneri posvetili dužnu pažnju dinamičnosti linija protoka, iskoristivši gde god je to bilo moguće iznivelisanost prostora koju razrušena urbana sredina potencijalno sadrzi: uska grla, širok izbor putanja i variranje eksterijera i enterijera su na zadovoljavajućem nivou. Nivoi se dosledno baziraju na  kontrolisanju ključnih 'spawn' tačaka, tako da se  mehanika igranja ne razlikuje posebno u bilo kojem od tri ponuđena moda (uzgred, maksimalni mogući broj igrača je 32).

Estetski gledano, War of the Machines gubi bodove zbog hronične neuglednosti nivoa, pošto je poligonski budžet koji su dizajneri sebi mogli da priušte generacijski jednak FPS igrama od pre nekoliko godina. Povrh toga većini mapa nedostaje arhitektonski fokus, nešto poput vizuelnog pečata koji bi nivou udahnuo dozu osobenosti. Mogućnosti enginea su uprkos nezanemarljivoj zahtevnosti) na tehnološkom planu prilično skromne, tako da o nekim naprednim specijalnim efektima koji bi našim čulima pružili zadovoljstvo ne može biti reči.

Što se veštačke inteligencije tiče, botovi se ponašaju otprilike kao zavađeno stado ovaca, pojedinci u najboljem slučaju tvrdoglavo i besciljno lutaju po mapi, dok ostatak obično zbunjeno kruži oko neke spawn tačke. Imajući u vidu licencu na kojoj je ova igra bazirana, ironiju je nemoguće ignorisati.

Preuzeto iz časopisa Svetkompjutera.  Autor: Đ.NAGULOV

Cito sam i to,nisu ga nesto pohvalili.

Igra nista nevalja, zaobici je u sirokom luku!!!!!!!!!!!!

Hmmm... Sta mogu da kazem o ovoj igri
SranjeSranjeSranjeSranjeSranje SranjeSranjeSranjeSranjeSranje SranjeSranjeSranjeSranjeSranje SranjeSranjeSranjeSranjeSranje SranjeSranjeSranjeSranje[u][/u]

A sta ces, igra ne pada daleko od filma..