POMOZIMO MALOM ZORANU (11): On ne prosi novac od nas, već moli za parče hleba! (FOTO)

Otac ga je napustio, a majka radi po ceo dan čisteći po kućama, i zbog toga Zoki moli prolaznike u Čika Ljubinoj za parče hleba i malo mleka. Nikad ne traži slatkiše, već samo hranu za sebe i svoje dve sestre


 


U Čika Ljubinoj ulici u Beogradu Telegraf je pronašao Zorana (11), dečaka odevenog u iscepanu jaknu, stare cipele i pantalone, koji prosjačenjem prehranjuje svoju majku i dve sestre! Poslednjih dana na društvenim mrežama sve je više apela da se pomogne ovom dečaku.

Zoran ima dve sestre od dve i četiri godine, a, kako kaže, otac ih je napustio, dok majka čisti po tuđim kućama po ceo dan ne bi li im obezbedila novac da prežive.

- Ja ne tražim novac, jer ne znam da rukujem njime, i zato molim dobre ljude da mi kupe hleba, mleka i još nešto uz to, neku paštetu ili slično, da bi moje dve sestre i ja imali nešto da pojedemo – počinje ispovest ovaj mio i dobar dečak.

Kada smo ga uveli u obližnji trgovinski lanac, nije preterivao u željama. Birao je najjeftiniji hleb i mleko, tražio je najjeftinije i najmanje pakovanje đačkih pašteta.

- Ovo je sjajno, imaćemo da jedemo tri dana – presrećan je bio ovaj dečak.


Foto: Milena Đorđević

Prema njegovim rečima, njegova porodica i on žive u Ovči, u iznajmljenoj sobi koju plaćaju 5.000 dinara, isto onoliko koliko iznosi i socijalna pomoć koju primaju. Zoran kaže da su podneli zahtev socijalnoj službi da im se dodeli bilo kakav krov nad glavom, ali da još nema ni traga od rešenja.

Na pitanje da li ima sto za učenje, računar i knjige, Zoran se postideo, pogledao u zemlju i jedva izustio:

- Hvala, ne treba mi ništa, samo nam je hrana potrebna. Mi se borimo da preživimo, ništa nam drugo ne treba. Majka radi po ceo dan, a ja joj pomažem – priča Zoran, i stidljivo napominje da i dalje ide u školu.

Kasirke u prodavnici u Čika Ljubinoj već ga poznaju, i kažu za Telegraf da je on pitomo i plemenito dete, koje se grčevito bori za svoje parče hleba i koje bezgranično brine o svoje dve sestre.

- Znamo Zorana, dođe ovde često, uvek bira najjeftinije stvari, uglavnom su to hleb i mleko, a skoro nikada ne dozvoljava da mu se kupe slatkiši, jer mu je bitna hrana za njegove sestre i njega, o slatkišima ni ne pomišlja – kaže za Telegraf kasirka M. Đ. (32) iz Beograda.



Foto: Milena Đorđević

U trenutku dok smo se rastajali od ovog malog junaka, prišao mu je jedan čovek nazvavši ga po imenu, i pozvao ga da ide s njim u prodavnicu.

- Zoki je duša od deteta, nije prevarant, bori se, mlad je, ide u školu i brine o svojoj porodici. Kad god ga sretnem, s velikim zadovoljstvom mu kupim hranu, jer ništa drugo ne želi da mu se kupi – kaže Milan Ilić (53).

Ukoliko ste u mogućnosti, a naletite na malog Zokija, pomozite mu. Klinac to zaslužuje.

(D. Z. / Foto: M. Đorđević)

Kilometar dalje:


http://forum.burek.com/skandal-skupstinski-restoran-podigao-cene-t597883.html

C'est la vie илити на геноцидном: такав је живот

а може и оно неком је живот мајка,неком маћеха итд итд...

Никада нисам видео овог клинца, је л' Србин (или свеједно белац) или је у питању циганска мафија ?

Такође одрасли просјаци морају да схвате посебно они глувонеми, макар били потомци Карађорђа, ако ми се обраћају на латиници, неће видети ни ћораву пару.
Скоро је један почео да се мува по бусевима и свима показује папириће, где моли за помоћ, таквих има и по кафићима и ресторанима и свима текст пише или је одштампан на латиници.
Ако је неко толерантан према хришћанским мањинама и Хришћанима генерално онда сам то ја, много више од просечног форумаша, али српско писмо мора бити само ћирилица, а латиницу ћу схватити као провокацију и увреду.

Ако нас моле на латиници, онда нека чекају неког Мађара или Хрвата да им удели који динар.

п.с. и уопште не мислим да су сви нерадници и преваранти, већ да заиста треба помоћи појединима.

сморио си са ћирилицом

za neke stvari da bi bile bas efektne je potrebno da ih bas odredjena osoba kaze 


Elem, kakva mafija? Pa decko trazi hranu - mafija o kojoj se prica, koliko ja znam, trazi iskljucivo novac?


Mene je moja baka primerom naucila - kad god su dolazili da traze novac za hranu, na vrata, ona im je uvek davala ono sto su i trazili - hranu

  краљ 

иначе, ако клинац не зна у паре како је бирао најјефтинију паштету и хлеб? Тужно је што сам јутрос са мајком коментарисала како не прође дан да ме неки просјак не заустави на улици, а живим у градићу од 8000 становника. И више него тужно. Не треба проћи поред испружене руке, па макар том неком џеп био пун. Треба прогутати понос и затражити, није то лако

Тужно..

Jbg. Neko radi 30 godina pa dobije otkaz i nema nista. Inace ja nemam vise poverenja u te prosjake jer jaaaaako mali broj hoce hranu i obicno nisu gladni. Ostace mi uvek u secanju kada je baba ciganki koja je prosila 94-95 godine dala hranu (da neko ne misli da smo dali pomije, nego ono sto smo mi rucali, a tu uvek ima nekog mesa) i ova kada smo zatvorili vrata istresla sve na pod hodnika, jer njeno fino dupe oce novac i to samo papirni sa vise od 2 nule (onda jedno 20 nula).

Matorima nikada ne pomazem. Matori su, mogu da rade.
Ali deci... deci moram...

Plus ovo dete garant ima cistije srce nego neki na temi...