Pozdrav svim članovima i članicama foruma! :wave:
Da počnem.  .  .       
Upoznali smo se u prvoj godini srednje škole, i tada sam se zaljubio u nju.   Nikakvih većih komunikacija nismo imali sve do četvrte godine.   Došao je red na matursku ekskurziju.   Ni ona ni ja  nismo išli, i od tada sam rešio da joj se "približim".   Krenuo sam vise da pričam sa njom u školi, sms.   Malo po malo pa sam i dosta puta sedeo sa njom u klupi.   Mnogo puta me je zatekla kako je gledam, viđao sam i ja nju kako ona gleda mene.   Nekoliko puta zajedno smo išli kući sami, a par puta sam išao sa njom dužim putem samo da bih bio duže sa njom.   Ali nisam imao hrabrosti da joj kažem šta osećam.   I od tada sam se mnogo zaljubio u nju, mnogo mi se sviđa.   Nisam nikada imao devojku, niti sam pokušavao da muvam neku.  (biće objašnjenje za ovo) Znam da je imala dva momka.   Jedan je bio moj drug iz odeljenja, ali to je bilo posle druge godine.  (ponavljao je drugu godinu) Rekao sam dvojici drugova da mi se sviđa drugarica iz odeljenja u nadi da će mi koliko toliko pomoći, ali vidim da od njh nema vajde.   Razmišljao sam da popričam sa nekom drugaricom, ali i tu postoji problem.   Ostalo je svega četiri devojke u razredu, od kojih je samo jedna u dobrim odnosima sa mojom simpatijom.       
Pokušavao sam nešto sam: Pred Novu godinu sam je sms-om pitao da prosetamo za vikend do grada, nije mogla.   Drugi put sam je pitao dan posle Nove godine da prosetamo, odgovor: Stvarno ne znam, verovatno dok smo na raspustu svako veče ću biti sa dečkom.    Tu je možda pročitala moje namere, pa se tako ogradila? Nzm.   Posle te poruke sam napravio "pauzu", nastavili smo sa običnim dopisivanjem posle nedelju dana.   Ne znam koliko je ovo bilo pametno, ali neiskustvo.  

*Objašnjenje za onu rečenicu gore*
Na polugodištu osmog razreda sam se razboleo od raka, znate i sami da je to vrlo teska bolest i da je potrebno vreme za izlečenje.   Celo drugo polugodište osmog razreda sam proveo u bolnici.   Prvu i drugu godinu sam više proveo kući nego u školi jer mi je imunitet bio veoma slab.   Ono što hoću da kažem  je da sam skoro tri godine proveo samo kući.   Izlasci u grad, uživo druženje ništa.  .  .       Zato i nisam mogao da steknem neko iskustvo sa devojkama.       

Sada sam zdravstveno dobro, nisam stidljiv, ali je problem moje neiskustvo.   Komuniciram sa svima iz razreda, slobodno vodim razgovore sa drugaricama.   Ali kada je u pitanju drugarica koja mi se sviđa tu nastaje problem.   Kako da joj priđem i kažem moja osećanja prema njoj, a da ne povredim njena prema meni? Skoro sam saznao od najboljeg druga da ima dečka.   Ne znam koliko da mu verujem jer kada sam mu rekao da mi se sviđa on je prokomentarisao: "ja sam protiv veza odeljenju".   Rešio sam da drugovima više ništa ne pričam.   Pročitao sam nekoliko tema sa sadržinom mog problema, ali ipak se moja priča donekle razlikuje od ostalih.   Ostao sam sam u ovome bez iskustva.       

Mnogo sam se raspisao ali trebate da znate tačno o čemu se radi.       

Arent we all?

Samo to imaš da kažeš?

Znaš kako kažu najlepša je drugarska ljubav. 

imas dosta tema o ovome na forumu, iscitaj sve, mozda ti pomogne

Čitam takve teme od kako sam došao iz škole, pomoćiće mi neke sigurno.
Ima dosta sličnosti, ali je moja priča malo drugačija.


Nemojte da vas mrzi da pročitate celu prvu poruku.

ево мене није мрзело  како неко рече свима нам се то дешавало, е сад она се дописује и гледи те а као биће са дечком...  мало шаље збун-сигнале. А да пробаш ти мало њу да кулираш, пар дана да јој ништа не шаљеш, у школи се мало дистанцирај, па ако приђе прва, пошаље поруку и при том покаже интересовање за твоје ново понашање-загрејана је. А ако не видиш реакцију боље је да не говориш ништа-она је само ситна риба у овом мору плавом 

procitao sam sve, nije me mrzelo,

sto se tice tvoje situacije, probaj da posmatras signale i pokazi samopouzdanje i vere u sebe.gledas je direktno u oci dok razgovarate itd. sitnice su cudo

Što se tiče gledanja, više ja gledam nju. Na časovima neki put kada se okrene onako bzvz, pogledamo se, tako isto i na odmoru kada ide sa drugaricom. Moje mišljenje: to što me ona gleda, ja mislim da "proverava" da li ja gledam u nju. Ako me razumeš? A to za dečka nisam siguran da li ima, da bih bio siguran to ću morati sam da ispitam, ali kako?


To i radim.

Одакле си ако није тајна?

Brate ona te u startu odvalila da si zaljubljen u nju.Ili da ti se svidja.Tako kad si se vec blamirao sto lepo nisi iso do kraja ?!
Msm ne kapiram poentu da se blamiras i pojedes sva govna i na kraju ni ne pitas.Pa ja msm da bih se jeo dano-nocno bez odgovora.
Znas ako ti je blam da joj pridjes,gledaj da se malo opustis.Nisi mator imas 18 godina,tad se sve prasta i daj sebi malo oduska..pa i oprosti sebi i da je ne smuvas.Nece ti pasti kruna sa glave.
Inace nemam neki poseban savet..Moras da pridjes.Msm kakav god ti mi plan napravili svi bi se svodili na to da mora da ti bude neugodno.Tako da, jebiga izguraj to..svaki poccetak je tezak...
Kapiram da ako je kojim slucajem smuvas,tvoj ego ima da skoci u petsto XD