Милански Едикт (Edict of Milan)

Милански едикт је законски акт који је донео цар Константин Велики, а којим је проглашена верска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.

Овај је Едикт имао своју значајну претходницу у едикту о толеранцији који је 311. у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су „следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“



Почетком IV века, у Римском Царству хришћани су већ били изузетно проширени, како територијално, тако и у разним слојевима друштва. Многи су хришћани заузимали кључне положаје у државној управи и осталим виђенијим местима у друштву, премда су се излагали опасности прогона. Едикт је стога желео унети мир у Царство.

Следеће године (2013.)  обележава се 17 векова Миланског едикта. Град  Ниш, као родни град Константина Великог који није ни на Западу ни на Истоку, већ је између Истока и Запада, представља најпогодније место где би била организована централна послава овог јубилеја.



Preuzeto sa ...

===============================================================

Niš, hrišćanski grad: počinje obeležavanje 1. 700 godina od milanskog edikta!

Od 17. januara pa sve do 6. oktobra planiran je niz manifestacija u slavu hrišćanstva, pozorišna predstava “Konstantin: Znamenje anđela”, izvođenje opere “Aida”. Iako je bila najavljivana mogućnost da ovim povodom u Niš stigne rimski Papa, od toga definitivno neće biti ništa



Svečanim koncertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, sutra u Nišu počinje obeležavanje sedamnaest vekova otkako je rimski imperator Konstantin potpisao Milanski edikt, akt koji je označio prestanak progona hrišćanskih vernika.

Milanski edikt doneli su carevi Konstantin Veliki i Licinije, kojim je potvrđena verska ravnopravnost koju je dve godine ranije ukazom u Nikomediji proglasio car Galerije, ali je ubrzo prekršio, te prestao progon hrišćana koji je trajao maltene tri veka. Osim što su legalizovani, hrišćani su dobili pravo da vrate svoju imovinu koja im je bila oduzeta zbog ispovedanja zabranjene vere.

- Danas smo, dakle, doneli spasonosnu i pravičnu odluku da apsolutno nikom ne bude uskraćeno pravo da izabere i sledi božju službu hrišćanske religije i da svakome bude slobodno da um svoj okrene onoj religiji za koju smatra da je u skladu sa njegovim stavom, tako da to božanstvo nama bude blagonaklono, brine o nama i pruži nam svoju brigu i zaštitu. Sledeći taj princip, složili smo se da donesemo ovaj reskript da bi ono što se nalazi u našim prethodnim odlukama koje se tiču hrišćana i koje su upućene tvojoj pobožnosti, a čini se potpuno suprotno i strano našoj blagosti, bude ukinuto i da se u isto vreme svako od onih ko ima spomenuto opredeljenje da čuva hrišćansku religiju, može slobodno i prosto da ga zadrži bez teškoća – piše između ostalog u Milanskom ediktu.

Niš, kao rodno mesto cara Konstantina biće domaćin centralne manifestacije obeležavanja jubileja hrišćanstva. Ovaj rimski imperator ostavio je značajno kulturno istorijsko nasleđe na ovom području uključujući i čuveni arheološki lokalitet “Medijana”, za koje neki istoričari tvrde da je bio njegova letnja rezidencija.

Ispod zidina niške Tvrđave, na dubini od oko četiri metra nalaze se ostaci antičkog Naissusa, koji zbog nedostatka novca, nije ugledao svetlost dana ni posle sedamnaest vekova.

Od 17. januara pa sve do 6. oktobra planiran je niz manifestacija u slavu hrišćanstva. Između ostalog planirana je pozorišna predstava “Konstantin: Znamenje anđela”, izložba o ovom rimskom imperatoru, izvođenje opere “Aida” u rimskoj areni antičkog Viminacijuma, da bi proslava bila završena liturgijom poglavara pravoslavnih crkava i velikodostojnika drugih hrišćanskih crkava.

Mada je bila najavljivana mogućnost da ovim povodom u Niš stigne i rimski Papa, od toga definitivno neće biti ništa, ali se očekuje da će povodom jubileja u ovom gradu gostovati visoki zvaničnici katoličke crkve.

Preuzeto sa ...

Edukativni, kulturni i zabavni kompleks.

Campus Constantinus zamišljen je da se održi u rovovima niške Tvrdjave od 07. – 21. septembra 2013. godine uz svakodnevne: izložbe, projekcije filmova, pozorišne predstave, koncerte, žurke, književne večeri, performanse...

Vrhunac i završnica ovog projekta održaće se na gradskom polju uz besplatan koncert Jean Michel Jarre za 150.000 ljudi.

Preuzeto sa ...

Poslednje pripreme za početak proslave



Dan pred koncert kojim će zvanično početi obeležavanje jubileja Milanskog edikta, ispred niškog Narodnog pozorišta montira se video-bim na kome će građani moći da prate prenos.

Za zvaničan početak proslave jubileja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta planiran je svečani nastup hora Sretenjskog manastira iz Rusije. Koncert duhovne muzike, kako je najavljeno, građani će moći da prate na videobimu koji je montiran ispred zgrade pozorišta, ali i na Drugom kanalu RTS-a.

Prema najavama program će početi oko 19 časova, a građanima i prisutnim državnim zvaničnicima obratiće se, između ostalih, predsednik Tomislav Nikolić, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej  i gradonačelnik Niša Zoran Preišić.

Podsetimo, kako su Južne vesti pisale, koncertu će prisustvovati samo oni koji su dobili pozivnice, a ulaznica u prodaji nije ni bilo.

Iako su ozvučenje i video-bim postavljeni na platou ispred Pozorišta, za sada nije planirano zatvaranje Voždove ulice. Ipak direktor Narodnog pozorišta Ivan Vuković ostavio je mogućnost da saobraćaj kroz centar grada bude obustavljen "po potrebi".

Vredi pomenuti da će od 18 do 23h trase javnog gradsog prevoza biti izmenjene o čemu se građani detaljnije mogu informisati ovde.

Preuzeto sa ...

Свечано отварање јубилеја „Милански едикт 313-2013, Србија”

Државна свечаност, којом се отвара година јубилеја, 17 векова од доношења Миланског едикта почиње сутра у 19 сати у Нишу, родном граду цара Константина. Домаћин свечаног концерта сретењског манастира је Амбасада Русије у Србији.

Све је спремно за почетак обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта. Државна свечаност, којом се отвара година јубилеја, је сутра у 19 сати у Нишу, родном граду цара Константина. Домаћин свечаног концерта сретењског манастира је Амбасада Русије у Србији.

Дан пре почетка свечаности у Нишу последње припреме. Платои испред Народног позоришта и дома Восјке су поново поплочани, простор је уређен, а за оне који ће бити у граду, а неће присуствоватзи церемонији, постављен је видео бим. Држава и град послали су позивнице за 540 званица.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић каже да је интересовање огромно, али да дворана није велика, па су капацитети ограничени.

Свечаности у Нишу присуствоваће највише државно руководство, дипломатски кор и предстваници верских конфесија. Сутра се очекује и долазак чланова једног од најпознатијих хорова на свету, сретењског мушког мансатира.

Аташе за културу Амбасаде Русије Јуриј Пичугин каже да је то за амбасаду, као и целу Руску федерацију велика част, да буду домаћини овог догађаја од светског значаја.

„Изузетно је било важно да сви заједно са Србима, не као гости, већ заједно са српским народом обележимо догађај“, нагласио је Пичугин.

У години јубилеја на првом програму РТС-а сутра у 22.55 почиње емитовање прве од 14 документарних серија о историји хришћанства, док ће директан пренос свечаности у Нишу бити преношен на Другом програму РТС-а од 19 сати.

Редитељ преноса РТС-а Милан Кундаковић каже да ће пренос бити рађен насјевременијом технологијом са екипом од 70 људи. „Надам се да ће гледаоци широм Србије моћи да уживају у том величанственом догађају“, рекао је Кундаковић.



preuzeto sa ...

Хришћанство у Нишу кроз векове

Изложбом „Хришћанство у Нишу кроз векове“, отвореном у Галерији „Синагога“, нишки Народни музеј почео прославу 1.700 година Миланског едикта и 80 година од свог оснивања. Изложба ће бити отворена до краја марта.

У Галерији „Синагога“, нишки Народни музеј почео је прославу 1.700 година Миланског едикта и 80 година од свог оснивања отварањем изложбе „Хришћанство у Нишу кроз векове“.



Изложба је практично први догађај којим у Константиновом родном граду почиње обележавање јубилеја Миланског едикта.

Обухваћена је историја Ниша од 3. века, односно из доба Рима, преко Византије, средњовековне Србије, отоманске окупације до данас. Изложбу је отворио владика нишки Јован.

„Овај јубилеј сабира нас и призива да савесније приступимо историјском памћењу које код нас није конзервација, није ствар музеја и изложби, него жива стварност“, рекао је владика нишки Јован.

Поставку је припремила група аутора нишког Народног музеја обједињавањем више музејских збирки које промовишу хришћанство.

„На изложби има доста археолошког материјала, доста предмета позајмљених из цркве, доста из етнографске збирке која говори о обредима и ритуалима“, каже Ива Трајковић из Народног музеја у Нишу.



Изложба предмета, докумената и обичајних поставки у вези са хришћанством које је Константин Велики озваничио 313. године, биће отворена до краја марта.

Preuzeto sa ...

Galerija slika:

Radoslav Pavlović: Milanski edikt je revolucija

Savetnik predsednika Srbije Radoslav Pavlović najavio je da će svaki program u okviru obeležavanja jubileja Milanskog edikta biti na svoj način važan, ali je posebno skrenuo pažnju na 28. jun i izvođenje opere "Trubadur" u Niškoj tvrđavi, kada će šef države Tomislav Nikolić ugostiti lidere iz čitave Evrope.





Preuzeto sa ...

Konstantin će ugledati Niš

Za spomeničku celinu „Konstantin kapija” vajara Vuka Đuričkovića, planirano je 20 miliona dinara, a kada novac bude odobrila Vlada Srbije počinje realizacija


Konkursni rad „Konstantin kapija” Vuka Đuričkovića iz 2004. godine, patinirani gips

Vajar Vuk Đuričković, tvorac idejnog rešenja spomeničke celine  „Konstantin kapija”, posle pobede na konkursu 2004. godine, koji je raspisao grad Niš, pokušavao je da realizuje svoje delo, međutim, zbog raznih okolnosti to se nije dogodilo.

Nada da će „Konstantin kapija” konačno ugledati svetlo dana u Nišu, ponovo je probuđena nakon nedavnog predstavljanja programa obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta – od sredine januara do oktobra – u Ministarstvu kulture.

Tom prilikom je Slavica Trifunović, rukovodilac projekta „Milanski edikt 313–2013” istakla da je iz državne kase za ovaj događaj izdvojeno 340 miliona dinara. Suma je predviđena za organizaciju jubileja, podizanje spomenika rimskom imperatoru Konstantinu Velikom u Nišu, sređivanje Viminacijuma i lokalne programe.

Još 120 miliona dinara predviđeno je za sređivanje arheološkog nalazišta Medijana u Nišu, a za spomeničku celinu „Konstantin kapija” Vuka Đuričkovića planirano je 20 miliona dinara.
Bio je to povod da kontaktiramo tridesetsedmogodišnjeg vajara Vuka Đuričkovića da nam nešto više kaže o spomeniku posvećenog Konstantinu.

– Kada Vlada Srbije odobri sredstva, počinjem sa realizacijom svog rada u Nišu, koji bi trebalo završiti do oktobra. Još uvek se ne zna tačna lokacija gde će biti postavljen spomenik, što će na kraju zavisiti od konačne sume novca. Mogu samo da kažem da će u odnosu na konkursni rad spomenička celina biti smanjena. Naime konkursom je bila predviđena skulptura od šest metara i kapija visoka 20 metara, a sada će ipak biti rađena skulptura od četiri metra, a kapija deset. Prethodna gradska vlast je za lokaciju spomenika odredila Niški kej, a sad je aktuelniji park ispred Gradske skupštine, kao najozbiljniji predlog. Osam godina čekam da se realizuje moje delo, a u vajarskom svetu kada osvojite prvo mesto na konkursu, to je kao da ste dobili na lotou. Pogotovo u Srbiji – kaže ovaj vajar za „Politiku”.

Imperatorova skulptura bi trebalo da bude urađena prvo u gipsu, potom će se odliti u bronzi. Ideja preobražaja je bila osnovna zamisao u oblikovanju spomeničke celine „Konstantin kapije” tvrdi umetnik.

– Zaveštanje cara Konstantina daleko prevazilazi njega samog, zbog čega je oblikovanje jednog duhovnog simbola, koji bi na estetsko-simbolički način trebalo da prikaže pobedu hrišćanskih vrednosti, bilo potrebno svesti na skulptoralno-arhitektonsku celinu, u čijem se središtu nalazi čin odluke preobražaja, trenutak prelaska, iz jednog poretka u drugi – objašnjava naš sagovornik.

– Zamisao o duhovnom preobražaju je večna, pa su osnovni odnosi veličina i mere mog dela bazirani na sistemu iracionalnih i transcendentalnih brojeva, broja pi i zlatnog preseka, koji u simboličkom smislu ukazuju na skladnost i večnost poretka. Po konstrukcijama Predraga Milosavljevića urađene su proporcije kapije, koja je zamišljena kao simbol prolaska iz starog duhovnog poretka u novi, hrišćanski i uzdizanja hrišćanskih vrednosti kroz usklađivanje duhovnog sa materijalnim. Car Konstantin sedi na kubusnom tronu, simbolu vladavine razuma, koji ukazuje na imperatorovu svesnost čina kome je podredio svoj život. Skulptura stoji u četvrtastom bazenu ispunjenim bistrom vodom koja simboliše vodu pročišćenja i krštenja, gde njen odraz u vodi na jedinstven način još jednom govori o preobražaju.

Vuk Đuričković dodaje da oblik i položaj figuralne kompozicije ukazuju na čin Konstantinovog duhovnog preobražaja i pokazuju trenutak kada imperator levom rukom odlaže mač – simbol materijalne moći, a desnom rukom uzima krst – simbol hrišćanske pobede.

Preuzeto sa ...

Изоставио си ово. 

Тако вероватно и мисли просечан Србин.

Контам да ће ове године име Константим претећи Новака као најчешће давано новорођенчади. 

Verovatno mislis i ti ... Da je rodjen tamo odakle si, mozda ne bi mislio. Boli te patka. Vaznije je kakve gace Karleusa nosi. Sta ces. Srbi nebeski narod, srbi stariji od amebe, ovo nista znacajno. 

====================================================

Почело обележавање 1.700 година Миланског едикта

У Народном позоришту у Нишу одржан концерт духовне музике у извођењу хора Сретењског манастира из Москве, а првој манифестацији поводом јубилеја присуствовали патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић



Патријарх српски Иринеј прогласио је у Нишу 2013. годином Миланског едикта (Фото Бета)

Ниш – Синоћ је званично започета прослава великог јубилеја хришћанства – 1700 година од доношења Миланског едикта. У Народном позоришту у Нишу одржан је концерт духовне музике хора Сретењског манастира из Русије, основаног пре шест векова. Домаћин манифестације био је руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, а почетку обележавања јубилеја присуствовали су председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и представници дипломатског кора у нашој земљи.

Патријарх српски Иринеј прогласио је синоћ у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

„Ово славље у Нишу али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији”, рекао је патријарх.

Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. „Протекло време од 1.700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, навео је поглавар СПЦ.

Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:

„Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.”

Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо. „Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања”, указао је поглавар СПЦ.

Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.

С балкона нишког Народног позоришта глумац Танасије Узуновић, рођени Нишлија, прочитао је текст Миланског едикта, после чега је патријарх српски господин Иринеј 2013. годину прогласио годином Миланског едикта. Присутнима су се обратили и бискуп Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете-Семеши и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, после којих је говорио и председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1.700 годишњице од Миланског едикта. Он је прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.



Председник Србије Томислав Николић (Фото Бета)

„Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања”, поручио је Николић.

Он је рекао да ово није демонстрација културе сећања већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената.

Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.

Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша професор др Зоран Перишић и владика нишки епископ др Јован, биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет. Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу и тетрарх Истока Лициније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан је прогон хришћана на територији Римског царства.

Конференцији за новинаре присуствовао је и директор хора Сретењског манастира Никон Жила, који је рекао да је синоћни концерт поклон народа Русије братском српском народу поводом јубилеја 17 векова Миланског едикта.

Прослава 1700 година потписивања Миланског едикта је у организацији града Ниша и патријарха српског господина Иринеја, Нишке епархије Српске православне цркве, уз покровитељство председника Србије Томислава Николића, Владе Србије и Министарства културе наше земље. Централна свечаност биће одржана октобра ове године у Нишу, а овај јубилеј хришћанства обележава се свуда где је цар Константин столовао и у градовима који су у вези са његовим животом – у Риму, Милану, Јерусалиму, Истанбулу (Цариграду), Јорку и Триру.



Хор Сретењског манастира из Русије (Фото Бета)

Прошле године у Нишу откривен је споменик цару Константину Великом, на коме је натпис „Под овим знаком победићеш” у знак сећања на указивање Христовог монограма римском императору уочи битке против Максенција 312. године нове ере код Милвијског моста. У тој бици војска цара Константина Великог по његовој наредби на штитовима и заставама носила је тај знак – Христов монограм.

Обележавање јубилеја почело је у свету средином децембра прошле године када је у Милану организовано свечано богослужење кардинала и миланског надбискупа Ангелија Сколе, који ће, како се најављује, испред Ватикана присуствовати централној свечаности у Нишу. Са те централне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта у Нишу свету ће, рекао је владика нишки др Јован, биће послата „Посланица православним”. Наиме, патријарси свих православних цркава и веледостојници других хришћанских конфесија, који буду присуствовали манифестацији у Нишу, потписаће заједничко саопштење са поруком за мир на планети.

Preuzeto sa ...

========================================

Svečano otvaranje jubileja Milanski edikt uz igru svetlosti i zvuka u Nišu