Pozdrav svima.  Nov sam ovde, pa me interesuje mišljenje forumaša po pitanju mog-našeg problema...

U vezi smo bili godinu dana, ja 24, ona 22,ja na Master, a ona na Osnovnim akademskim i pre nedelju dana smo raskinuli. Udaljeni 20 km. U vezi je bilo sve super, i njoj i meni. Ja živeo u domu, ona privatno, a viđali se svaki dan, divno nam je bilo. Sitne poštapalice i svađice su postojale, ali smo ih lako razrešavali, bez gubitnija ili pobednika. Glavna greška sa moje strane je bio nedostatak komunikacije (dopisivanje, zivkanje itd), dok u četiri oka nismo imali problema. Lično, davno sam bio klinac, kad je bilo podrazumevano da cimaš dečka/devojku, da tučete po kreditu kao žedan pas po lokvi. I to je njena glavna zamerka. Iako sam FB preporučio kao alternativu, da ne bi trošila poruke i minute Ja sam čvrsto spreman da se promenim prema njoj u tom smislu. ALI.

Spretom (mojih) životnih okolnosti: bolesna šezdesetogodišnja majka koja se trese i jauče od hladoće jer su nam uvalili mokra drva koja ne greju, na vreme završen fakultet i redovno upisan master (od mog novca, zarađivao sam), ponekad smo u kući i gladni, jedemo samo leba i margarina, moji seminarski radovi za master su izvršili preveliki psihički pritisak na mene. U međuvremenu, ona je počela da uči vožnju u auto-školi, u poslednjem momentu po starim pravilima, a njeni su uložili preko 500€ u to. Shvatio sam da postoji mogućnost da ona u tome ne uspe, a ja kao ne vozač tu ne mogu pomoći, povukao sam se (da završim i svoje obaveze) i dao njoj vremena i prostora da dobro odradi to i opravda svaki dinar svojih roditelja koji je uložen u to.

Sva moja unesrećenost i uznemirenost je bila zbog posla - naime, trebao bih da počnem da radim uskoro i ona je to dobro znala. Lepo sam joj objasnio da bih onda bio rasterećeniji i korisniji, ne bih sedeo u sivom domu ceo dan, i bio bih joj bliže i viđali bi se svaki dan na makar sat i po. Znala je da mi je samopouzdane jako poljuljano zbog toga što ne radim. Nisam želeo da joj kukam da mi je loše (i u biti jako sam se loše osećao), kako ne bih preneo na nju tu privremenu negativnost da bi ona mogla u svom životu svoje obaveze hladne glave da reši.

U seksu je sve bilo odlično. Jedno drugo smo apsolutno uživali jedno u drugom, u svakom dodiru. Nije bilo dana kad je nisam poželeo. Čak mi je i stidljivo priznala da je jedino samnom uspela da doživi vrhunac. Bio sam srećan njene sreće.

Problem su, međutim bile, emocije. Ona je emotivni tip, a ja racionalni tip. Što ne znači da ja nemam emocije. Ja sam emocije iskazivao i davao onako, "na kašiku", ali i ta kašika je bila puna moje neizmerne ljubavi, obožavanja i pažnje. Dok, sa njene strane je to zamerka, pošto je ona emocije istresala kao iz džaka (razumem - žensko je). Zbog toga je rekla da "je ne volim onakvim intenzitetom kao ona mene"... i ono što je mene zakopalo skroz: "nisi ti voleo mene, ti si voleo sebe u meni"... Od tada (prošle nedelje) ja sam žestoko povređen, ujela me je za srce koje je i dalje ovakvo kakvo jeste, neizmerno voli.

A sad vrhunac. Puklo je sve, kad sam poslao  sms (, brinući se za  nju (i to malo što šaljem) tipa "Ćao, kako si, da li je sve u redu? Mislim na tebe", da bih kao odgovor "Ništa nije u redu, muka mi je više da ti pričam. Stavi prst na čelo i razmisli dobro o nama i tvom tretiranju mene kao tvoje "devojke". Tu sam pukao, iako nikad nisam ni pomišljao na raskid, jer ona je jedna divna osoba i prosto smo se pronašli. Poslao sam joj sms da ne bi trebalo onda po tome da se mrcvarimo, ako ona smatra, ona možemo da se raziđemo kao ljudi. I ako smatra da će naći nekog bojeg, koji će joj pružiti više ljubavi, pažnje, vremena i svega drugog. Posle toga je odgovorila samo sa "Slažem se". To je bio ponedeljak, dva dana pre toga sam ja ostao preko 4 sata zavejan u snegu dok sam se vraćao od nje, u busu bez grejanja, sa ćelavim gumama... Poziv sam dobio od koleginice iz gimnazije koja kreće upravo iz BG i par sati kasnije biva uglavljenja kod Vrbasa, a drugi poziv od druga sa (budućeg) posla. A od nje? SMS poruka tipa "A šta ćeš sad? Peške?" Nisam đubre i nisam joj ovo uzeo za zlo...

Nakon što sam joj poslao onu sms poruku od par redova gore, ošamario sam samog sebe, jer sam shvatio da ja to ne želim, da me sve drugo osim nje toliko guši i davi, da je afekt uradio svoje. Izvinio se. I onda je krenulo. Redovi i redovi poruka na fejsu. Iako sam se izvinjavao najiskrenije, ona je krenula sa salvom ružnih reči i povredila me je sa tim. Ne uvredila, moj ego je netaknut. Moje srce je povređeno, meni, muškarcu koji je toliko voli i koji je hteo sve na dlanu da pruži. Kad sam je pitao da je pozovem, nije htela. Prvi put, drugi put.

Sada tvrdi da nema pomirenja, da ona oseća posledice veze na sebi, da je ona oslabila dosta (loša hrana u menzi, a donosio sam joj hranu, ono malo što mi sebi priuštimo, kad je gladovala zbog svoje alave sestre koja joj je svu hranu iz friza počistila, dok joj je bila u gostima). Okrivljuje me za herpese, plakanje i nespavanje. Ja takođe ne mogu da spavam, budim se 100 puta noču, srce mi lupa, mokar kao gola voda, rasejan, ne jedem ništa po ceo dan, jednostavno uništen. Patim najužasnije, svestan svoje greške koju sam voljan ispravljati, a onda me saseče to njeno da nema pomirenja i da budemo drugovi,

Bio sam kod psihijatra, čovek me je okuražio činjenicom šta sam sve postigao u životu, a za nju kaže da joj treba vremena da se sabere (kad sam mu rekao da ona neće pomirenje, on mi je rekao - žene su to). Prepisao mi je tablete za spavanje i ok sam, ali olabavljen i šuntav,

Jutros sam obavešten da u sredu dođem na posao, sa svim papirima. Prva osoba kojoj sam javio je bila ona. U poruci uz to o poslu sam napisao da želim da se menjam, da sam dobio pozitivan podstrek u životu. Ona je na to odgovorila sa "Ok, drago mi je, fokusiraj se i daj svoj maksimum. I hej, nije smak sveta, tu sam, ali kao tvoj prijatelj to znaj". Skroz odustaje od bilo kakve mogućnosti druge šanse da ponovo budemo srećni. Čak i sada kada ja postajem jači. Rekao sam joj da je sada vreme ja je ja nosim na leđima. Hteo sam da joj budem i muž i otac, i gospodar i sluga.

Uzmite i u obzir da je nikad nisam: varao, lagao, tukao, maltretirao i "držao na lancu". Jedina laž, a za koju ona zna i za koju sam priznao, jeste taj nesrećni SMS što sam poslao. A ona, kaže da neće da mi daje lažnu nadu, da se ona meni ne može vratiti, stalno priča o posledicama veze i da je to to. Još je i rekla da bi joj lakše bilo da sam je prevario... Plašio sam se dugo da će upoznati nekog drugog, ali to nije upitno... Priznajem svoju grešku što nisam smsovao, jer to nije stvar moje navike, ali sam želeo za njenu sreću to da joj učinim.

Molim forumaše da mi pomognu svojim rečima i kritikama u ovoj situaciji, Borac sam, ja nju volim kao oba oka. U ponedeljak ću je na iznenađenje sresti u studentskom pa ćemo oči u oči pričati (iako se ne nadam međusobnom povratku).

Hvala što ste pročitali Ko može/misli da može da pomogne, neka napiše koje slovo..

ovde ce ti reci uglavnom da je batalis, ali ja ti kazem da je samo jako ubijena u pojam, verovatno zbog jednog dugog perioda kad se osecala nedovoljno voljenom, resila je da te izbrise I proba da tako vrati samopouzdanje koje smatra da je uz tebe izgubila

to su turbulencije u vezi, kad moras da se grizes za jezik I spakujes ego na tavan, zene kasnije puknu, ali puknu uz eksploziju

ona je sad povredjena, ne zaboravi da hormoni dodaju tome novi besmisleni momenat koji ni ona sama verovatno ne moze da objasni, ona sada samo zna da si ti los za njenu sliku o samoj sebi

moj predlog je moli I preklinji, dokle god mislis da zelis da se spustis, onace popustiti, ali ti moras da odradis za oskara, sve ispod toga nece pristati

znaci, spremi se za skidanje zvezde sa neba, budi najbolji prijatelj, brat I cale I decko I bog, pa da se oseti da nije sama u toj ljubavi


sve to naravno ako nije srela nekog klipana koji ce biti dobar samo za rebound

Nemam pojma, meni ona deluje prilično... samoživo.

Ako tvoj fazon nisu SMS poruke, zašto se onda ne nađe neki kompromis? Oseća se nevoljeno jer je ne zasipaš porukama, kako ono lepo reče, "da tučete po kreditu kao žedan pas po lokvi" (ovo me je baš nasmejalo, iako je tvoja priča tužna).

Kako ćete onda kasnije, kad/ako dođu ozbiljnije stvari oko kojih mora da se pravi kompromis?

Ti si dao sve od sebe, vidi se da si dobar dečko, na mestu. Šta je ona dala? Šalje ti cinične poruke dok si zatrpan u snegu? I sad si još spreman da ideš i da je moliš.

Ako se osećala nevoljenom, što onda nije rekla? Imali ste dobru komunikaciju, zar ne?

Ne znam. Ako je vredna svega toga, onda probaj. Ništa ne gubiš (te priče o dostojanstvu, ponosu, obrazu, pičke materine... to je sve sranje - stvarno to mislim), a možeš štošta da dobiješ.

Moj predlog ti je da jednostavno batalis. Iz ove price se zaista vidi da ti je stalo i da si uradio podosta da joj ucinis za nju ali da je izgleda dosta veliki problem u njoj samoj. Mislim...

Da dobijes ovakav SMS sa ovakvim odgovorom ispada kao da si ti pre toga ispao najvece djubre na svetu a da se sada pravis fin pa eto iz fazona pitas kako je. Ako joj pre toga nisi, sta ga znam, lupio samar, prevario je i slicno, takvo njeno ponasanje je stvarno neprimereno jednoj zreloj osobi.

I ovo isto


ukazuje da je verovatno nesto sto ja volim da zovem "Drama Queen" i da od toga bezim u sirokom luku. "Drama Queen" je nezrela osoba koja iziskuje emocije da bi mogla da funkcionise. Nju ne mozes zadrzati tako sto joj skidas zvezde sa neba i ponasas se lepo, vec samo sa konstantnom dramom oko iste. Sto vecu dramu pravis, sto si ljubomorniji, pravis vise scena, vise ce i ostajati uz tebe i ceniti te. Ako nema te drame onda ce je sama napraviti upravo na ovaj nacin kakav je pravila tebi tj. konstantnim nabijanjem pritiska i tebi i njoj.

Treca stvar je, mozete da se volite koliko hocete, ta vasa "ljubav" ne deluje dobro ni na jedno od vas cim ti se ona zali kako ima herpes, place i ne spava a ti ides kod psihijatra zbog iste. Normalna veza tj. ajde da kazemo veza dve zrele individue se zasniva na nekoj privlacnosti i bliskosti ali i na uzajamnom postovanju i razumevanju. Tu neku privlacnost, bliskost, to ste imali, ali od postovanja i razumevanja ste kilometrima daleko(makar ona) cim te je tako "kinjila" preko poruka.

Tako da moj predlog ti je da stvarno batalis i nadjes neku koja ce da ceni to sto si se iscimao po cenu da te zaveje sneg i smrzavas se u busu i to samo zato da bi je video i bio sa njom.  

Postoji i druga opcija a to je ovo sto je Munka rekla a to je da je u medjuvremenu nasla drugog i da ti je to odradila kako bi te se "ratosiljala". Tu tek nema sta da trazis i onda je stvarno i bolje sto si se otkacio od iste ako je to u pitanju.

U svakom slucaju, ne ocajavaj. Jbg, vidi se iz ove price da ti je dosta znacila ali treba da budes jak i da vremenom nastavis dalje sta god da se desi. Znam da ti je tesko, ali eto, videces vremenom da je to zivot i da neke osobe odu a druge jos bolje dodju i tako u krug. Tako da, budi jak i cepaj dalje.  

Ja joj na tvom mestu ne bih dozvolila da radi sa mnom sta hoce i da me zaj*bava. Ona zeli da vidi da je tebi tesko i zeli da se lomis oko nje... To joj imponuje. Ne znam zasto ti to treba. Svejedno sve kad tad prodje.. Nijedna ljubav nije vecna. Sacuvaj svoj ponos, misli vise na sebe i nastavi dalje bez nje. Pozz 

ma kad ona kenja sa 22 zamisli sta ce da radi kad napuni 52. ima da te tera u PM cim udjes na vrata a isto tako da te i otpozdravlja.
reci joj: 'zar ne znas da mobilni zraci? jebao te SMS u dupe..'
otkaciti i proslaviti to sa drustvom a slike proslave postaviti na FB. ako nema nalog, posalji joj MMS.. 

To mi je i namera, tvioj predlog mi je skroz na mestu. Hteo sam prekosutra da joj dođem na iznenađenje u sobu, pa i na kolenima na kraju krajeva. Eto toliko je volim i toliko mi je stalo. Jako sam i ja povređen, mnogo stvari mi je prećutala zadnjih mesec, mesec i po, i onda je sve to istresla u porukama na fejsu.

Sad jedino ne znam da li da dolazim bez ičega u rukama u ponedeljak, mislio sam cvet da joj kupim.

Модерни људи...

Ima jedna pesma koja mi je pala citajuci ovu gotovo pastoralnu pricu je:



iliti nije sve u parama i uspehu, iako muskarci misle da je tako...  

Naprotiv, Anea, nisam čovek kojem su pare na prvom mestu. Meni je samo često puta teško bilo kad nisam mogao da joj priuštim neki sitan poklon, naročito za godišnjicu... A posao više gledam kao na ispunjavanje obaveza, jer prosto ne mogu a da ne radim ništa.