Vreme za sebe – put do mentalnog zdravlja’’Mentalno zdravlje…nije cilj već proces’’, N. Shpancer
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja, ono je sveukupno psihološko blagostanje, koje podrazumeva emocionalnu stabilnost i uspešnost u ostvarivanju adekvatnih, zadovoljavajućih, odnosa u neposrednoj i široj okolini.
Emocionalna stabilnost bi se mogla odrediti kao balansiran, racionalan odnos prema sebi, bliskim ljudima, poslu i okruženju. U osnovi emocionalne stabilnosti je prisustvo zdravih emocija koje iz ovakvog odnosa proizlaze. S druge strane psihološko blagostanje je zavisno i od brojnih spoljnih faktora, koji kada su negativni i neodgovarajući predstavljaju potencijalne uzročnike stresa, koji dovode do oslabljenosti i opadanja kapaciteta za očuvanje optimalnog nivoa psihičkog i fizičkog funkcionisanja.
Važno je imati svest o tome da svet u kome živimo obiluje brojnim teškoćama i izazovima, koji su stalni izvor sresa i narušavaju naše mentalno zdravlje iako ne izazivaju direktno mentalni poremećaj, a da zaštita, kao i sve ostalo u životu, zahteva mali dodatni napor u vidu odvajanja vremena za bavljenje sobom, na koje nismo naviknuti ili nam čak izaziva osećaj krivice jer nam oduzima vreme od drugih stvari koje procenjujemo značajnim kao što su posao, porodica, prijatelji i sl..
Ljudi bavljenje sobom uglavnom tumače kao odvajanje vremena za fizičku aktivnost, kupovinu, čitanje, druženje ili putovanja. Naravno, sve ovo jesu aktivnosti koje pomažu da se stres umanji, ali postoji još jedna aktivnost koja je manje popularna, a zahteva čak i manje vremena i novca a to je: reflektovanje ili jednostavno, razmišljanje. Na žalost, vrlo retko ćete čuti nekog da kaže: ’’Uzeo sam malo vremena da promislim o tome šta mi se dešava i da pokušam da pomognem sebi da se oslobodim nezdravih emocija’’, jer se ovaj proces ne uzima dovoljno ozbiljno i ljudi nisu svesni moćnih efekta koji može da ima.
Razmišljanje o životu koji nam se dešava pomaže da osvestimo stvari koje nam se podrazumevaju, ali kojima se nikad nismo zaista bavili jer nismo imali vremena. Neka od opštih pitanja koja u tom smislu vredi sebi postaviti su:
• koji su moji ciljevi?
• šta su moje osnovne vrednosti i prioriteti?
• kuda sam krenuo/la, a gde želim da stignem?
• šta su pospešujući a šta ometajući faktori na mom putu, i što je najvažnije
• na koje faktore mogu, a na koje ne mogu da utičem?
Ova lista pitanja nije ograničena, i za svakog će biti dopunjena posebnim specifičnim pitanjima, ali je važno da se u njenoj osnovi nalazi princip promišljenog življenja, koji bi mogao biti ključni preventivni korak ka boljem mentalnom zdravlju.
Efekat ovakvog promišljanja je u osećanju osnaženosti, jer se uvek bolje osećamo kada nešto (u ovom slučaju - sebe) bolje upoznamo, i osećanju olakšanja, jer iskreno odgovaranje na ova pitanja neizostavno vodi uvidu da nemamo apsolutnu moć da utičemo na sve što se dešava.
Promišljanje dalje može voditi i sagledavanju oblasti u kojima je potrebno osnaživanje ili dodatna podrška, ali i osvetljavanju snaga i resursa koje smo prosto zaboravili da imamo, a kroz proces se može prolaziti samostalno ili uz stručnu pomoć i podršku tj. savetovanje i psihoterapiju.
Na kraju, treba imati na umu da je važno povremeno se podsetiti da svaki čovek ima pravo i obavezu da svom mentalnom zdravlju posveti bar podjednaku, ako ne i mnogo veću pažnju od one koju posvećuje drugim ljudima, stvarima i poslovima, kojima vrlo često olako i bez promišljanja daje prioritet.
Iva Branković, porodična savetnica
Izvor____________________________________________________________________________________
Sindrom izgaranja
Radeći, trošimo unutrašnju energiju, a kada se to desi, osetimo umor. Pojava umora je unutrašnji signal da treba da se odmorimo. Kada smo se odmorili osetimo energiju, elan, tako da možemo da nastavimo sa radom. Rad i odmor su neraskidivo povezani, jer nam odmaranje pomaže da dobro radimo. Postoji poslovica: „Ko ne zna da se odmara, taj ne zna ni da radi.”
Obavljanje svakog rada zahteva izvesni stepen psihofizičke pripremljenosti, ali bez obzira koliko je neko u radnoj kondiciji, postoji maksimum, granica njegove izdržljivosti. Ukoliko se osoba ne odmara, preterani rad može da ugrozi zdravlje, jer organizam nema dovoljno vremena da se obnovi. U istoriji postoje primeri kada su cele grupe ljudi satirane napornim radom bez prava na odmor.
Kada se neko nedovoljno odmara, umor može da preraste u premor. Glavna razlika između umora i premora je u tome što se umorni posle dovoljno spavanja budu odmorni, a premoreni se bude umorni. Premor je znak da su rezerve koje osoba ima iscrpljene, tako da joj je potrebno više dana da bi se oporavila i povratila u svoje normalno stanje.
Mnogi nastavljaju da maksimalno rade uprkos hroničnom premoru i iscrpljenosti. Nekada je motiv lična ambicija, ali u većini slučajeva je motiv strah da se ne izgubi posao, da će osoba, ako ne nastavi da maksimalno radi, da ugrozi egzistenciju svoje porodice. I zato, uprkos premoru i iscrpljenosti ona nastavlja da radi, prelazeći granicu posle koje je toliki rad opasan po zdravlje.
Prema jednom tumačenju, ovakva njena samodestruktivna aktivnost izaziva pobunu nesvesnog dela njene ličnosti koji želi da zaštiti zdravlje, tako da osoba razvija snažan otpor i odvratnost prema datom radu. Nastaje unutrašnji konflikt između njenog svesnog dela koji želi da nastavi da maksimalno radi i njenog nesvesnog dela koji je u tome sprečava, oduzimajući joj energiju i motivaciju za dati rad. Tako nastaje sindrom izgaranja na poslu.
Sindrom izgaranja je ozbiljan i komplikovan poremećaj koji savremena medicina prepoznaje, ali i uspešno leči. Osoba koja je „izgorela”, po pravilu ne razume šta joj se dogodilo, tako menja sliku o sebi, smatrajući da se trajno promenila, da je „pukla”, postala slabić, bezvredna osoba. Zbog snažnog unutrašnjeg samooptuživanja i samoprezira, ona pored izgorelosti razvija depresivni poremećaj.
Da ne bi „izgoreli” moramo da se podsetimo čemu služi umor, a na šta nas upozorava premor, kao i da brinemo o sebi, odmarajući se dnevno, nedeljno i sezonski.
Prema Bibliji i Bog, nakon što je delao stvarajući svet za šest dana, odmarao se sedmog. Tako je sedmi dan i dobio ime: nedelja, od ne i dela.
Zoran Milivojević
Izvor________________________________________________________________________________
Dakle:
Koliko je bitno pronaci vreme za sebe?
Koliko i u kojoj meri je to moguce uraditi danas kada sam stil zivota nalaze da trebas da dosta balansiras oko poslovnih i drugih obaveza kako bi uopste pronasao vremena da se malo bavis sobom?
Tema: 
