Petogodišnja borba Sidika Alomerovića sa smederevskom "Elektromoravom"

"Mrak" osušio cveće

Zbog restrikcija struje koje je EPS sprovodio u januaru 2000. godine, Sidiku Alomeroviću (70) iz Kolara uništen je staklenik sa cvećem. Njegova porodica ostala je bez glavnog izvora prihoda, a materijalna šteta procenjena je tada na 50.000 evra.

- Sa suprugom Slavicom (53) podigao sam 1985. godine staklenik u kome smo napravili veliki rasadnik cveća. Od ovog posla izdržavalo se još pet porodica iz našeg sela, koje su radile zajedno s nama. Sasvim neočekivano, 15. januara 2000. godine, u 1,30 posle ponoći, celom naselju isključena je struja i sav naš trud i novac svenuo je do svanuća - izjavio je Alomerović.

Kaže da se, zbog prekida grejanja, temperatura te noći spustila na minus 28 stepeni, usled čega su popucali stakleni zidovi rasadnika i izmrzlo 30.000 ceneralija i isto toliko primula, već procvetalih i spremnih za prodaju. Samo nekoliko meseci pre toga, ova porodica je pozajmila 12.000 nemačkih maraka da bi platila seme za cveće, naručeno iz Nemačke, koje je bilo namenjeno prodaji za Dan žena.

- Nadležnima u smederevskoj "Elektromoravi" poslao sam najmanje 15 dopisa, tražeći da mi bar delimično nadoknade nastalu štetu, ali uzalud. Oni su tvrdili da mi, kao individualnom proizvođaču, ne sleduje obeštećenje, mada sam im dokazao da sam poslovao kao član Zemljoradničke zadruge Drugovac. Tvrdili su i da sam bio dužan da unapred obezbedim alternativne izvore grejanja staklenika. Ja jesam imao agregat, ali je on bio nedovoljne snage da na sebe odjednom preuzme napajanje celog rasadnika - objašnjava Alomerović.

Štetu nisu nadoknadili ali su račune za utrošenu struju slali redovno, iako su radnici "Elektromorave" ustanovili da su, posle restrikcija, sva tri strujomera neispravna.

- Odneli su jedan strujomer, za koji nisam dobio potvrdu, i do danas mi nije vraćen. Posle svih mojih dopisa tek u junu ove godine dobio sam šturi odgovor od Željka Jevtića, direktora "Elektromorave", u kome on navodi da ovo preduzeće ne snosi nikakvu krivicu za nastalu štetu."

- Za vreme izgradnje autoputa Beograd - Niš, 1978. godine, preduzeće "Partizanski put" u mom ataru montiralo je trafostanicu, čiji sam ja suvlasnik, jer sam od pet miliona dinara, koliko je ona tada koštala, platio milion. Međutim, kasnije je ona prešla u vlasništvo "Elektromorave", bez nadoknade moje uplate, tako da me je do danas EPS dva puta oštetio za milionske sume", tvrdi Alomerović.
Bračni par Alomerović živi sa najmlađim sinom koji ima 34 godine, i koji je u Beogradu, 5. oktobra 2000. godine, nastradao u sudaru policije i demonstranata. Tada je u stampedu zadobio teške povrede, od kojih su mu obe ruke izgubile pokretljivost. Zbog invaliditeta ne radi i bez ikakvih je prihoda. Porodica Alomerović živi od 8.000 dinara penzije koju je Sidik ostvario kao vatrostalni zidar u Železari u Zenici. Od te sume, svakog meseca po 3.000 odlazi na lekove koji su neophodni za sinovljevo lečenje.

 
  Ne pristaje na laži

Alomerovići u Sarajevu imaju još jednog sina i kćer, ali oni ne kontaktiraju sa roditeljima. "Sa mnom ne kontaktira ni ostala moja familija, jer su ogorčeni što sam 1971. godine odabrao da živim u Srbiji. Jedna beogradska humanitarna organizacija bila je voljna da mi pomogne oko lečenja sina, pod uslovom da navedem da sam ugrožen kao manjina, što sam ja odbio, jer sam se ovde oduvek osećao slobodno i nimalo ugroženo", izjavio je Sidik.
   
 
  Ukrali mu patent

Dok je radio u Železari u Smederevu, Alomerović je patentirao sistem za vađenje šljake, ali ga je prisvojio i registrovao na svoje ime tadašnji tehnički direktor "Vatrostalne" iz Zenice, koga je Tito zbog toga nagradio trosobnim stanom. Usled besparice, Sidik nije uspeo da i ostale svoje patente sprovede u delo. Pre pet godina konstruisao je optički instrument namenjen vojsci i policiji, koji sprečava upad u zasedu, jer omogućava širok pregled terena u svim pravcima i šanse za preživljavanje podiže sa jedan na 50 odsto. Međutim, Ministarstvo za nauku i tehnologiju odgovorilo mu je da napravi prototip, pa tek onda da im se ponovo obrati. Za tako nešto neophodno je oko 50.000 dinara, ali Alomerović nema toliki novac.
   


Izvor: Glas Javnosti \ D. Novković