Ko laže taj i krade, a ko krade...

Vaše dete domaći radi na vreme, pomaže vam da raspremite sto posle večere, a vikendom čak učestvuje u spremanju kuće. Da li je moguće da to isto dete krade? Pre nego što bilo šta preduzmete kad vi ili neko drugi vaše dete uhvati u krađi, koristiće vam da saznate zašto deca kradu i kako mu možete pomoći.

Deca svih godina dolaze u iskušenje da nešto ukradu iz različitih razloga:
- Veoma mala deca nekad uzimaju ono što požele ne shvatajući pojam novca, tj. da se to mora platiti.
- Osnovci obično znaju da ne treba nešto da uzmu, a da ne plate, ali ipak uzmu jer nemaju samokontrolu
- Deca predtinejdžerskog i tinejdžerskog uzrasta znaju da ne treba da kradu, ali mogu da kradu iz zabave, ili jer njihovi prijatelji to rade. Neki tinejdžeri kradu stvari da bi pokazali svoj bunt.

- Neka deca mogu biti besna na roditelje i zahtevati pažnju. Njihovo ponašanje može biti vapaj za pomoć i odraz stresne situacije u kući, školi ili sa prijateljima.
- Deca i tinejdžeri ponekad kradu jer ne mogu sebi da priušte ono što im treba ili što žele - na primer, neke popularne, brendirane dukserice, patike, satove itd. Kod starije dece, krađa može biti način za plaćanje droge.

Koji god da je razlog krađe, roditelji treba da nađu koren problema i suoče se sa onim što stoji iza, a što može biti čak i narkomanija.
Kad uhvatite dete u krađi, vaša reakcija treba da zavisi od toga da li je to prvi put da ono krade, ili je krađa postala ustaljeno ponašanje.

Maloj deci morate objasniti da nije lepo da se krade, jer kad uzmete nešto ne plativši, škodite drugim ljudima. Ako predškolsko dete ukrade čokoladicu, roditelj može pomoći detetu da to vrati. Ako je dete već pojelo to što je uzelo, roditelji mogu da vrate dete u radnju da se izvini i da plati.
Važno je i da školska deca vrate to što su ukrala, jer bi već do prvog, drugog razreda trebalo da znaju da ne smeju krasti. Ali možda njima treba bolje objasniti posledice. Na primer, ako vaše dete kući dođe sa tuđom narukvicom i jasno je da ju je uzelo bez dozvole, razgovarajte s njim kako bi se osećalo da njemu neko nešto uzme bez pitanja. Ohrabrite ga da pozove drugara, izvini se i objasni i obeća da će vratiti.

Kad tinejdžeri kradu, treba ih suočiti sa ozbiljnijim posledicama njihovog čina. Na primer, kada tinejdžera uhvate u krađi, roditelji mogu da se s njim vrate u radnju i sačekaju da objasni obezbeđenju i izvini se zbog onoga što je uradio.
Nelagodnost koju dete doživi kad se suoči sa onim što je uradilo, tako što mora da vrati kradenu robu, biće trajna lekcija o tome zašto je ružno krasti. Dalje kažnjavanje, naročito batine i druge forme fizičkog kažnjavanja, mogu samo još više razljutiti dete i navesti ga da se ponaša još gore.

Deci svih uzrasta morate staviti do znanja da krađa nije samo uzimanje stvari iz radnje, već uzimanje novca od ljudi koji vode tu radnju. Naglasite i da je krađa zločin, koji može imati mnogo teže posledice od vaše kazne i koja ih može odvesti čak i u popravni dom.
Ako dete od roditelja ukrade novac, treba mu dati mogućnost da ga vrati, na primer da odradi kućne poslove. Veoma je bitno da roditelji ne mame sami dete tako što ostavljaju novac po kući, ne bi li ga uhvatili na delu. To može poremetiti osećaj poverenja između roditelja i deteta.

Ako je vaše dete krađu počinilo više puta, mogli bi da razmislite o pomoći pedagoga ili psihologa, jer ponovljene krađe mogu ukazivati na veći problem. Trećina mladih uhvaćenih u krađu izjavila je da im je teško da prestanu, zato se ne libite da taj problem podelite sa stručnjacima, dok stvari ne postanu još gore.



Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Nema mnogo veze sa temom...ali....ko laze taj i krade, ko krade taj i ima , ko ima taj i daje , ko daje taj je dobar....dakle....ko laze taj je  dobar