A kako da ne budu pesimisti kad su pola zivota matori?

Ja ih potpuno razumem... Zivot je postao nehumano dug...

Ovo je vec skretanje s teme. Ne diram ja njih, nek budu oni pesimisti ako hoce(sto je i realno u ovakvom vremenu i trenutku). Ja samo kazem da ta njihova nazovi "negativna energija" utice na mene i posle se smorim...

Pa, ne mogu svi da budu leptirici-sarenici...moras da dobijes inekciju stvarnosti..

A inekcija je da gro ljudi vodi glup i dosadan zivot... i onda sa 60-70 zeli samo da se izvrne i umre, jer ne vidi bilo koju svrhu zivota...

Sta vise.. umesto da te ta prica smori, treba da je uzmes kao polaznu tacku za - Ja necu da budem takav...
Motivacija...

Nisu oni depresivni, oni su realni. Pa ti vuci paralele kako hoces.

Pa sad, sad su konacno razumeli da ce udaljene turisticke destinacije da i dalje gledaju u novinskim reklamama, da nemaju vise para za auto, da im penzija jedva pokriva rezije i malo hrane...


Ubrzo ce biti praznih stanova u zgradi 

Znam da nije(depresija je jedna ozbiljna bolest) samo ti kazem da ne bi trebao to toliko da pridajes srcu koliko pridajes. U redu je biti empatican, ali bas toliko da te to tera se sam toliko shebes, ne ide.

Što onda provodiš toliko vremena sa njima?
Sad ovdje dajemo savjete tebi kako da izbjegneš da ti sjebu dan priče ljudi od 60+ ,a zapravo je problem u onome što prolaze baš ONI.
Ti ćeš da iskuliraš i odeš u grad,u teretanu,da se baviš nekim stvarima koje voliš,da divljaš...a njima je većina toga zabranjena,opasna,prošlo je njihovo vrijeme za to.
I ostale su im priče,uspomene,neke sitne aktivnosti..

Šta očekuješ,da imaju tvoja razmišljanja?
Neprirodno je i da razumiješ sve što ti pričaju roditelji,a ne oni..jer nemaš džabe toliko godina,a oni toliko.
I onda ti ostaje da ih samo posmatraš kao nekog čiji je životni stil drugačiji od tvog,da pričaš sa njima normalno,da im pridaješ na značaju i pokažeš im da su korisni

Ja tako radim počev od moje babe,nikad je ne tretiram kao neku mučenicu ili nesposobnu staricu,nego sve radimo zajedno. Deda je sam po sebi jako vitalan i toliko toga sam obavlja ,bilo koji radovi vani da su u pitanju.
I kad ih sagledaš kao ljude koji iza sebe imaju život,iskustvo i počneš da se za to interesuješ,biće vam zanimljivije.

Definicija : Pesimista je optimista sa iskustvom.

пази овај песимизам у комбинацији са себичлуком. Проведем ја недељу дана у болници,а  договор са мојима је да свима кажу да сам отишла код другарице у Косјерић, да не брину. И кад сам отишла следећи пут у село пита ме деда што сам убледела и малаксала. Ту ћале ко из топа ускочи са причом о болници, а мој врли деда каже- па добро, и ја треба да идем у блницу, опет ме нешто муче бубрези, не могу никако у wc.
Али ја сам се тад тако слатко исмејала да ти не могу рећи. Људи с годинама постају или бољи, племенитији и позитивнији, или себичнији и злобнији због страха од смрти.

Ovo je lepa tema nisam je primetio.
Ja se slazem sa tobom gro ljudi starijih od 70 je tako pesimisticki nastrojeno,da to prevazilazi granicu zdravog razuma.
Da li su sebicni ili im je samo dosadno pitaj Boga,ali fora je da umeju stvarno da uticu na coveka tom kolicinom negativne energije.
Ja razumem strah od smrti,to je realan strah svih nas.Ali ima li lepsa smrt , ako nekako i mozemo da je podelimo na dobru i losu..od smrti od starosti ?
Niko nama ne garatuje da cemo da pozivimo kao i oni,sto i jeste ironicno.Niko od nas ne zna koliko ce da bude ovde.Ne razmisljam pesimisticno vec realno.
Nazalost meni starih ljudi nije zao , mozda sam malouman..ali jedino bi mi ih bilo zao da je jedina smrt,smrt od starosti.
Danas kad sam cuo - Ti i ti,podelili paketice deci bolesnoj od raka.Na trenutak mi je stao zivot.Koji pakao prolaze ti klinci i jos vise njihovi roditelji..Ja mislim da starce samarima kuci treba slati kad pomenu rec smrt.