Pročitao sam.

Paljenja svijeće, kruha i slavljenja imendana katoličkih svetaca upisanih u katoličkom kalendaru ima u apsolutno svim katoličkim zemljama na svijetu.

Znači li to da su svi katolički narodi nekad bili pravoslavci?

Ne vredi, procitaj ove tekstove pa se javi   

О дјеловању жупника Јосипа Орлића на покрштавању Срба
Злочиначке делатности у Чунтићком самостану
Активности жупника Јосипа Асталоша на покрштавању
Сведочење о делатности свештеника Сидонија Шолца на покрштавању
О покрштавању Срба од стране свештеника Фрање Шегуле и Јосипа Асталоша
О сарадњи свештеника и усташа на покрштавању
О насилном покрштавању од стране свештеника Јакоба Шеба
О сарадњи Степинца са усташама још прије рата
Свједочење о покрштавању и клању од стране усташа и свештеника у општини Цетинград
О прекрштавању и убијању Срба у глинском котару
Прекрштени, похапшени, мучени и послани у логор
О покрштавању и злочинима у Брчком

Procitaj do kraja tekstove na toj strani pa ces videti o kojoj slavi ja pricam 
Takodje pronadji na netu nesto o  hrvatskoj pravoslavnoj crkvi, zasto je stvorena i cemu sluzi...
Jesi li cuo za onu cuvenu"ubij, proteraj, pokrsti" i ko je izgovorio?


A pazi ovo


Zvuci poznato?



Opa   


Pa samo za vreme Stepinca pokrsteno je izmedju 255 000 i 300 000 Srba!

Zar se vi niste borili protiv nacista/ Izgleda da niste   




Znas li ti da je ndh jedina zemlja koja je imala logore za decu? Ej, decu! 

Da 1054. do velikog raskola. Bez zezanja dosta katoličkih crkava sa istoka su bile pravoslavne, pa se tokom vremena priključile katoličanstvu. Pogledaj

Хрватска: Готовина и Маркач положили венце на Туђманов гроб            
понедељак, 10. децембар 2012.

Загреб - Генерали Анте Готовина и Младен Маркач, представнции ХДЗ-а и ветерана положили су венце и запалили свеће на гробу првог председника Хрватске, Фрање Туђмана.

На загребачком гробљу Мирогој, поводом 13. годишњице Туђманове смрти, председник ХДЗ Томислав Карамарко изјавио је да је "Туђман све већи" како време пролази, и оценио да је он за хрватски народ обавио историјски задатак.



"Тек данас видимо колико је мудрости и храбрости требало имати у оном тренутку за повлачење правих потеза, а то је могао Фрањо Туђман који је осетио тај тренутак и знао шта треба направити, створити хрватску државу за којом је народ тежио вековима", нагласио је Карамарко.

Он је критиковао раније вођени "срамни процес детуђманизације" ХДЗ, уз оцену да је то истовремено представљало и "декроатизацију" те странке.

Упитан шта за њега значи Фрањо Туђман, Анте Готовина је рекао да је Туђман, као ратни председник, формирао оружане снаге које су ослободиле Хрватску, која је кренула путем демократије, постала чланица НАТО, а ускоро ће постати чланица ЕУ.

"Он је био тај почетак, заједно с нама бранитељима", додао је Готовина.



На питање да ли је Трибунал у Хагу, ослободивши њега и Маркача кривице за ратне злочине у "Олуји" 1995. године, ослободио и Туђмана и Хрватску, Готовина је одговорио да је то била заједничка победа, а не само његова.

Младен Маркач је новинарима изјавио да је Туђман један од најзаслужнијих што је Хрватска слободна. Он је подсетио да су се и њега и Готовине последњих десетак година многи одрицали, као и Туђмана, али да верује да је "сада другачије време и да ће се много тога променити".

У делегацији ХДЗ први пут од 2000. године били су и супруга и ћерка Фрање Туђмана, Анкица и Невенка.

Односи Туђманове породице и ХДЗ охладили су се пошто је власт у тој странци преузео Иво Санадер. Анкица Туђман била је чланица ХДЗ од оснивања 1989. године, али је избрисана из чланства пре десетак година када је ревидирано чланство.

(Бета)

Толимиру доживотна. Само удри, дај пет доживотних. Или пет - или ниједна. 

Митрополит Јован са Готовином

Митрополит Јован разговарао са Антом Готовином на свечаном пријему који је приредио председник Хрватске Иво Јосиповић. Митрополит загребачко-љубљански није желео да прича о садржају тог разговора, пише загребачки "Вечерњи лист".

На свечаном пријему код председника Хрватске Иве Јосиповића митрополит загребачко- љубљански и целе Италије Јован (Павловић), сусрео се и разговарао са генералом Антом Готовином, али о садржају тог разговора није желео да прича, пише загребачки Вечерњи лист, а преноси Фонет.
Ivo Josipovic Ante Gotovina.jpg

Овај дневник наводи да су се саговорници "срдачно поздравили, генерал Готовина је то учинио с много поштовања, а митрополит Јован с великом срдачношћу", и да су се потом задржали у "подужем разговору".

"Ја сам био у 'поповској групи', односно с кардиналом Бозанићем и осталим свештеницима и верским особама. Разговарао сам с генералом Готовином, али вам ништа не могу рећи из тога разговора", изјавио је митрополит Јован за Вечерњи лист.

Позивајући се на кругове блиске Српској православној цркви, загребачки дневник наводи "да срдачност која се могла видети и на лицу генерала Готовине и митрополита Јована није била пука формалност, а у СПЦ у Загребу генерала Готовину доживљавају као изразито позитивну особу".

"Види се по свему да је реч о човеку високог морала, који није оптерећен прошлошћу него свима поручује да се окрену будућности. Изразити је позитивац и симпатишемо га", рекли су, наводно, Вечерњем листу, саговорници у СПЦ.

Лист сазнаје, ипак, да су Готовина и митрополит Јован разговарали о потреби још веће сарадње и заједништва, као и већем раду на помирењу и дијалогу хрватског и српског народа.

Вечерњи лист констатује и да је "митрополит загребачко љубљански Јован међу ретким епископима СПЦ који је прихватио пут дијалога и помирења после ратних разарања и вратио се у своје седиште у Загреб. Иако му није било лако првих послератних година, митрополит Јован издржао је многе напетости и успео да успостави дијалог са политичким
властима и јавношћу".

"Захваљујући томе, СПЦ не ужива само формална права као и све остале верске заједнице у Хрватској (који су верификовании уговорима с државом), него активно учествује у изградњи хрватског друштва. Најбољи је пример за то је овогодишње отварање православне гимназије на загребачком Светом Духу, али и редовно учешће највиших државних представника, као што је председник Хрватске, на важним црквеним слављима", наводи Вечерњи лист.


http://www.rts.rs

Па шта ако се митрополит Јован састао са Готовином ?
Готовина је више времена провео са Србима, него било који хрватски ЕУ-геј либерал који је тренутно на власти.

Ако хоћемо да успоставимо било какав договор са Хрватима морамо да разговарамо са њиховим националистима. Ако не желимо онда нека ослободе амбасаду у Кнеза Милоша, нека власт повуче признање Хрватске у тренутним границама, па да имамо исти однос као и са шиптарима.

Али ми немамо исте односе са Хрватском као и са шиптарима !

Хрватска мањина нестаје, а шиптари и остали исламисти једу део по део Србије.

Серж Брамерц: Било довољно доказа да се осуде Готовина и Маркач            
четвртак, 03. јануар 2013.

Злочини су заиста почињени у ”Олуји” и својим обраћањем јавности хтео сам да уважим патње жртава - објашњава у интервјуу за ”Новости” главни хашки тужилац Серж Брамерц своју одлуку да јавно коментарише недавне пресуде Трибунала које су жестоко узнемириле јавност у Србији, али и многе у свету који сада доводе под знак питања међународну правду.



Упркос томе што каже да разуме емотивне реакције из Србије - изазване пуштањем на слободу Анте Готовине, Младена Маркача и Рамуша Харадинаја и изрицањем доживотне робије за Здравка Толимира - главни тужилац каже да ће бити веома тешко нешто променити. Он се не изјашњава о томе да ли суд ради непристрасно и каква му је будућност. Само тврди да његова канцеларија ради без икакавих спољних политичких утицаја.

* После ослобађања хрватских генерала, као и Харадинаја, у српској јавности се учврстио став да је реч о политичком трибуналу, основаном само да би осудио Србе...

- Разумем емотивне реакције у Србији, поготово јер нема сумње да су злочини почињени током догађаја на које се односи пресуда. Током целог жалбеног поступка у ”предмету Готовина” објашњавали смо Жалбеном већу зашто сматрамо да има довољно доказа да би се потврдила једногласна првостепена пресуда Судског већа. Чињеница да је жалбену пресуду донео минималан број судија који је потребан за већину, као и да је она била пропраћена јаким издвојеним мишљењима, вероватно је допринела негативној перцепцији код многих у Србији. Треба да имамо на уму да је мандат Трибунала да утврди одговорност појединца за злочине почињене током оружаног сукоба, а не одговорност држава за те злочине, нити за иницирање оружаног сукоба.

* Обично не коментаришете пресуде. Зашто сте се садаогласили?

- Прво, хтео сам да уважим патње жртава. Реалност је таква да су злочини заиста почињени и у очима жртава и њихових породица правда није задовољена. Затим, околности ове пресуде, нарочито оштар тон и садржај двају издвојених мишљења, јесу необични. Коначно, хтео сам да подстакнем домаће правосудне органе да наставе истраге и гоњење злочина почињених пре и после акције ”Олуја”, као и да изразим своју спремност да им помогнемо, тако што ћемо им уступити информације из наших база података.

* Рекли сте и да су елементи доказног поступка били довољни да би се потврдиле првостепене пресуде хрватским генералима.Зашто ти докази нису узети у обзир?

- Неће вас изненадити да су, по нашем мишљењу, докази који су изведени током двогодишњег суђења и сажети на 1.300 страница првостепене пресуде, довољни да би се једногласно потврдила првостепена осуђујућа пресуда. Међутим, морамо да прихватимо да је троје од пет судија то видело другачије.

* Има и оних који, после пресуда Готовини, Маркачу и Харадинају, траже ревизију свих пресуда у Хагу, а да се осуђени или они који чекају суђење врате кућама?

- То, наравно, није могуће. Мислим да овакви коментари више одражавају фрустрације изазване недавним ослобађајућим пресудама, него што представљају озбиљан предлог. Поступак преиспитивања је могућ само у изузетним ситуацијама. Ова процедура је коришћена само 11 пута од оснивања Трибунала, и то само једном успешно. Једини ваљани поступак којим оптуженик који чека пресуду може да се врати кући јесте путем привременог пуштања на слободу. Да би привремено пуштање било одобрено, треба задовољити врло строге услове.

* Хоће ли ваш биро затражити преиспитивање пресуда, јер сте рекли да је то могуће ако се буду створили услови? Да ли би Готовини и Маркачу могло поново да се суди у Хагу?

- По Правилнику о поступку и доказима, моја канцеларија може да покрене поступак за преиспитивање у року од годину дана од коначне пресуде. Међутим, то је ванредни поступак који треба да задовољи врло строге услове. Захтев за преиспитивање биће одобрен само уколико имамо доказе за нове чињенице с којима странке нису биле упознате током поступка, а које смо се потрудили да пронађемо, и које могу значајно да утичу на пресуду.

* Има ли Србија на располагању неку правну могућност?

- С обзиром на то да Србија није страна у поступку, нема правних могућности по питању пресуде. Важно је имати на уму да се у предмету ради о одговорности појединаца који су оптужени за злочине из оптужнице. Не ради се о правима или одговорностима држава.

* Све су гласнији захтеви да Срби, осуђени у Хагу, казну издржавају у затворима у Србији. Штамислите о тој идеји?

- Генерални секретар Уједињених нација има овлашћења да одлучи о прикладним местима за служење казни које је пресудио Трибунал. Председник Трибунала онда има овлашћење да одлучи у којој ће земљи, од могућих опција, било који осуђеник одслужити своју казну. Као странка у поступку, Канцеларија тужиоца није укључена у тај процес.

* Обавља ли, по вашем мишљењу, Трибунал своју основну функцију непристрасног изрицања правде, без спољних утицаја?

- Могу да говорим само у име своје канцеларије и да вас уверавам да ми радимо професионално и непристрасно, без икаквих политичких утицаја или мешања.

* Које мере би могле да се предузму да би се ојачао систем међународне правде?

- Издвојена мишљења судија поставила су одређени број питања која се тичу, на пример, потребе да се успостави доследан стандард жалбене провере и да се у целости оцењује прихваћени доказни материјал. Они који се баве међународном правдом не би требало да се устручавају од отворене дискусије о тим питањима.

* Како гледате на то што је председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић организовао за април јавну расправу о улози Хашког трибунала?

- С обзиром на то да сам о овој иницијативи сазнао из медија и да немам никакве детаље о тој конференцији, тешко ми је да изнесем било какво мишљење о томе.

* Да ли је међународна правда показала слабости на пресудама Готовини и Маркачу?

- Не бих рекао да је међународна правда показала слабости. Већина судија донела је пресуду у којој су покушали да примене правила и поступке који уређују жалбене процесе на Међународном суду. Међутим, реакција јавности је показала да постоји јаз између поступка одлучивања и пресуде с једне стране и начина на који их разумеју заједница и жртве, и спољни фактори, с друге стране. Зато би била корисна детаљнија коначна пресуда која би се бавила неким од питања на која су указале судије у издвојеним мишљењима.

* Шта за вас конкретно значи одлука Београда да односе с Хагом спусти на технички ниво?

- Током година смо успоставили ефикасне канале сарадње с властима у Србији. Како сам навео у нашем извештају Савету безбедности, та сарадња ће остати важна у контексту наших последњих суђења. На основу мојих недавних разговора са српским званичницима, верујем да ће се та сарадња наставити.

Горан Чворовић

(Вечерње новости)