Ne znam, meni to nije dovoljno dobar argument. Ja recimo na zalos nemam dece, ali mislim da sam potpuno legitiman i da imam prava da mislim kako treba da se radjaju deca i kako treba da se neguje kult porodice...
Kao sto recimo nemam ni automobil, ali mogu da pricam o njima... 

Pa sta nekoga od 18+ godina sprecava da bude roditelj sem sebicnosti?

Sigurno to nije ni gej parada, ni potencijalna invazija zombija...

Drugim recima o imanju dece, ulozenom vremenu u njih, potrebnom radu, novcu i ostalom nemas pojma.

Zasto nemas recimo 4 dece. Ako imas recimo 18-20 vec si mogao da ih imas ?

A sto se automobila tice, da li si ikada pokrenuo automobil i presao 10km ? Da li imas dozvolu ?
Ne ? Pa sta onda znas o tome ?


Treba da se "izivi", da se vide splavovi i ostale stvari. Ali cekaj. zar crkva/vera i sl. nije PROTIV toga ?

I dalje ne smatram da nisam kompetentan da pricam o tome kako bih voleo da ima vise dece, a manje pedera... Nisam vozio automobil jer nikada nisam imao svoj, a nisam neko ko voli da vozi tudje automobile...
Sto se tice toga zasto nemam dece, zato sto nisam sreo osobu sa kojom zelim da imam decu. Zelim dete, ali ne sa bilo kim... Kao sto sam mnogo puta rekao, bolj biti sam nego sa pogresnom osobom...

Ja imam predlog...posto je Srbija ionako banana zemlja, neka naprave jednu autonomnu pokrajnu Pederbal i svi pedercici, lezbosi i ostala bolestija pravac AP Pederbal pa neka svaki dan izlaze na ulice i neka se trpaju do mile volje 
S obzirom da ih nije puno nesto nalik Vatikanu bi im puno znacilo...

Vidis.. ja ovde zovem rec - Glupost!

Pa ta romantika je posledica holivudske produkcije... a i ugovoreni brakovi su najstabilniji brakovi

Sve se svodi na sledece - Ako zaista zelis dete, ni izbor partnera, ni novcane poteskoce, ni navijaci sa Severa, ni gej parada te nece spreciti u tome.

Ako zaista zelis.

Voleo bi da ima vise dece, a nemas dece ? Kako to ?

Pa zasto onda, ako nisi mogao sam da nadjes odogavrajucu devojku/zenu, posao pronalazenja nisi prepustio roditeljima  (kao u stara dobra vremena )? To je deo tradicije  .
Tako da ti ni to bas nije izgovor.

Salim se, znam, treba videti i diskoteke, splavove, muzeje, bioskope i Italiju, spaniju, madjarsku. Naravno
nije lose promeniti veci broj cura...

Samo za razliku od tebe ja to javno kazem. Ne sakrivam se iza neke vere i  ne tvrdim da sam nesto
poseban, nebeski ili  ne znam izabran ili pravi (ili sta vec koristite).
Nisam licemer.

@Anea je u pravu da si hteo decu ili da je bilo koji dveras/nas/vas/navijac/1234 stvarno hteo decu
vec bi ih imao.

А да представимо и оне који су требали да говоре на спорној трибини


U pozadini desakralizovanog lika Svetog Save na plakatu za tribinu, kao za gnusnu provokaciju, složene su dugine boje LGBT

(Povodom odlaganja tribine na temu „Rastko Nemanjić - prosvetitelj? Od mita do stvarnosti!“, zakazane za 7. februar u 19 u Domu omladine Beograda.

Organizator: „Ateisti Srbije“. Najavljeni govornici: Milorad Tomanić, Damjan Pavlica i Mirko Đorđević)


„Sličnost između Adolfa Hitlera i svetog Save“, „Patrijarh Srpski iz devetog kruga“, „Svešteni mačonosci i mitraljesci“, „Kada, koga, zašto i kako treba da ubije pravoslavni Srbin“... [1]

Ovo su samo neki naslovi poglavlja iz jednog pamfleta štampanog u Beogradu 2001, koji nosi potpis izvesnog Milorada Tomanića. Sva nastojanja da se pobliže upoznamo sa bibliografijom i biografijom ovog autora dovela su nas do jednog jedinog, ali pouzdanog zaključka. Radi se, naime, o „hulitelju od jednog pamfleta“, koji se u javnim nastupima, uglavnom na B92, lažno predstavlja čas kao istoričar, čas kao publicista.

U celoj internet galaksiji uz ovo ime stidljivo se i samo na jednom mestu (Forum „Dnevnog avaza“) provlači šturi podatak da je Tomanić rođen u Doboju 1961. Da u Beogradu živi od 1973. Da je „slobodni novinar liberalnog usmjerenja“. A da je po obrazovanju ustvari – orijentalista. [2]

U društvu sa Mirkom Đorđevićem – kome je lažno predstavljanje na skoro svim TV i radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom preraslo u prepoznatljivi manir – Tomanić bi, kao poznavalac orijentalnih jezika i islamske kulture nastupio na sablasno oglašenoj tribini „Rastko Nemanjić – prosvetitelj? Stvarnost jednog mita!“. Đorđević se inače predstavlja čas kao sociolog religije, čas kao publicista, pa kao teoretičar religije i u skorije vreme kao pedagog. A nije ni jedno, ni dugo, ni treće, ni četvrto, već je profesor srpske književnost kvalifikovan da predaje deci u srednjoj školi. On je skoro ceo radni vek proveo kao nastavnik fiskulture u osnovnoj školi u jednom selu kraj Beograda koje se zove Šimanovci. Što Đorđević krije kao zmija noge. Uostalom, kao što brižljivo skriva da ga je privrženost staljinističkim idejama svojevremeno otpremila na goli kamen Svetog Grgura, kako bi tamo ohladio usijanu boljševičku glavu i bar smekšao ako ne i sasvim promenio svoj totalitarni i isključivi pogled na svet. [3]

Za razliku od Tomanića i Đorđevića, treći član ovog „antihrišćanskog trija“, koji se spremao da 7. februara „zapoje“ o našem Svetom Savi, s ponosom ističe svoju „stručnu spremu“. Koja ga, kako on neskromno smatra , kvalifikuje da izriče valjane sudove i donosi ispravne zaključke o prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju. O osnivaču srpske nacije, kako je o svetom Savi pisao Vladimir Dvorniković.

Damjan Pavlica, tako se zove treći predviđeni akter ove skaredne i uvredljive provokacije, veli da je 2006. diplomirao politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na temu skvoterskog pokreta. I da se otvoreno zalaže za „dekriminizaciju konoplje“. [4]

Da je pevač, gitarista, tekstopisac i frontmen grupe Damjan od Resnika. Da je prošle godine snimio album na kome je treću numeru nazvao „Ekumena“. Hrvatski izdavač albuma je izdavačka kuća „Slušaj najglasnije“. [5]

2.

Kao bloger „Peščanika“ i saradnik „E-novina“ (мили боже чуда великога), Pavlica je stigao da napiše i pretprošle godine objavi „Savremenu istoriju Kosova“, u kojoj je na 26 (i slovima: dvadesetšest) stranica omanjeg formata, sve sa ilustracijama na kojima se našlo mesta i za jednu albansku i jednu srpsku misicu, obradio ceo vek burne istorije Kosova i Metohije. (Za šta su, recimo, akademicima Radovanu Samardžiću i Dimitriju Bogdanoviću trebale decenije naučno-istraživačkog rada i stotine štamparskih tabaka.)

U ovoj somnabulnoj škrabotini nailazimo i na poglavlja kao što su „Aneksija Kosova i balkanski ratovi“ i „Kolonizacija Kosova u Kraljevini Jugoslaviji“. I na kraju na „Rezime“ u kome ovaj osvedočeni borac za ljudska prava ocenjuje da je na KiM kroz čitav dvadeseti vek najmanje nasilja – za koje su Srbi dakako glavni krivci – bilo od uklanjanja Aleksandra Rankovića. Dakle, od 1966. pa sve do prve godine iza Brozove smrti. [6]

Pošto je ustrvdio da je „postojao veoma ozbiljan povod za vojni angažman Zapadnih zemalja“ iz 1999. godine, Pavlica je (možda i sam izbeglica koji je utočište našao u Srbiji?) Republiku Srpsku okarakterisao kao genocidnu tvorevinu i predložio da joj se promeni ime. Da se ona ubuduće zove ili Severoistočna Pokrajina Bosne i Hercegovine ili samo Severoistočna Pokrajina. [7]

Pred prošlogodišnje neuspelo održavanje gej parade u Beogradu on je Srpsku pravoslavnu crkvu nazvao „kleropolitičkom organizacijom“ a jednog njenog mitropolita ratnim huškačem i „jahačem apokalipse“. [8]

Svoj zenit u raspravama na istorijske i teološke teme Pavlica ipak dostiže u ovim redovima, koje kao zaključne ispisuje o svetom Savi:

„Odrekao se monaštva zarad vlasti (...)  Pokreće verske progone, kuje zavere, svrgava kraljeve, eliminiše neistomišljenike, organizuje atentat, mimo kanona preuzinma vlast (...)  Zabranjivao nepodobne knjige... i progonio neistomišljenike. Nije radio na prosvećivanju naroda, već na nasilnoj indoktrinaciji (...) Vidimo da Sava Nemanjić nije bio nikakav književnik, filozof niti prosvetitelj (...) Nema razloga da se u našim školama slavi kao prosvetitelj (...) Savremenoj Republici Srbiji je potreban diskontinuitet sa takvim vrednostima.“ [9]

„Zašto bi poglavar Srpske pravoslavne crkve bio simbol prosvete u Srbiji?“, pita se Pavlica, posle najpresnijih laži i satanskih kleveta koje je izbljuvao. Te na samom karaju ovako poentira:

„Po istoj logici, simbol prosvete može biti i prvi poglavar Islamske zajednice Srbije.“ [10]  

(Želite li da saznate u kom stanju bi morao da bude neko ko je potpisao ovakve redove o Svetom Savi, pogledajte ovde: http://damjanpavlica.50webs.com/index.html )

3.

U pozadini desakralizovanog lika Svetog Save na pozivnom plakatu za ovu tribinu, kao za najgnusniju provokaciju, složene su dugine boje. Simbol LGBT, ili još kraće, gej populacije. Za mesto na kome bi imao da se obavi najavljeni satanski obred predviđen je bio Dom omladine Beograda.To je inače gradska ustanova kulture, koja se finansira sredstvima poreskih obveznika prestonice.

Kao organizator sablasne tribine, navedena je nevladina organizacija „Ateisti Srbije“. Koja na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji pod rubrikom „Donacije“ donosi uputstvo dobrovoljnim donatorima o dva načina uplate. Jedan na dinarski račun u Srbiji i drugi na Paypal račun kroz Pledgie. Sledi napomena da se prihodi od donacija i članarina koriste za ispunjavanje ciljeva Udruženja, među koje spada promocija ateizma, edukacija građana i mladih o naučnim činjenicama, zalaganje za primenu Ustava Srbije... [11]

Podaci o dosadašnjim izvorima finansiranja Udruženja, kako onim iz zemlje tako i onim iz inostranstva, nisu dostupni.

Već na Početnoj stranici posetiocima se nudi video zapis na kome, između ostalih, svoja zapažanja na temu „LGBT i religija: Kome pripadaju ljubav, vera i nada“ izlaže i predsednik „Ateista Srbije“ Marko Ekmedžić. [12]

Toplo se preporučujući za RTS, kao Javnom servisu svih građana ove zemlje, prvi ateista Srbije za sebe veli da je nedavno odbranio magistarsku tezu sa temom „Studija o mogućnostima obavljanja interplanetarnog leta na relaciji Zemlja-Mars“, na Mašinskom fakultetu u Beogradu. [13]

Od 24. juna 2009. Ekmedžić je uredno registrovan kao bloger na B92. Sa sledećim podacima o sebi : Datum rođenja – 7. 12. 1976; Pol – muški.

I napomenom da do sada nije napisao ništa na svom blogu. [14]

4.

Nakon otkazivanja gej parade u Beogradu iz 2009. godine, Mirko Đorđević, neka vrsta našeg Gubeljmana i prvi komesar za verska pitanja u štabu AntiSrbije, gorko lamentira u listu „Danas“. On u svojoj paškvili ovako nariče i bugari: „Na ulicama beogradaskim su aveti prošlosti. To su crne stotine pod barjacima Dveri, Obraza, Nacionalnog stroja, koje sve ovo ushićeno sluša u dvorani Mašinskog fakulteta BU. I sve se uskomešalo i pomešalo, i u glavama i na ulici. I šta se sve ne nudi na ovoj seansi mrakobesja, to je teško i poverovati“. [15]

Stari staljinista ne odustaje od potkazivačkog metoda kao proverenog načina da se dodvori svojim novim gazdama, objedinjenim u zajedničkoj NATO komandi sa sedištem u Briselu. On upire prstom i na Marka S. Markovića, doktora političke filosofije sa Sorbone, diplomiranog teologa, hrišćanskog mislioca, istoričara i književnog kritičara. Za kojim se, kako Đorđević izveštava svoje pretpostavljene na zapadnoj strani, povode gomile mladih u Beogradu.

Istina je, međutim, da su sva vrata okupiranih medija u Srbiji za dr Marka S. Markovića bila zatvorena. Da su se mladi u našoj zemlji o njemu i njegovom delu obaveštavali putem niskotiražnih izdanja knjiga, zasebnih publikacija i časopisa. Kao i na retkim tribinama na kojima je prvo pero srpske političke emigracije gostovalo za vreme svojih boravaka u Otadžbini. Za razliku od Markovića, viteza visoke srpske kulture i pisca nezaobilazne „Tajne Kosova“ i nedostižnog „Svetog Save – svetitelja i prosvetitelja“, Đorđević se duže od jedne decenije ne skida sa svih TV stanica.

Sa ekipama „Peščanikovih“ falangi on šestari po Srbiji, huli, opanjkava i pljuje po svemu što je srpsko. Ne zato što je lično hrabar, već zato što stari jakobinac i boljševik procenjuje da je tek sada zaštićen čvrstom rukom spolja. Kao što zna da je ruženje srpskog naroda u njegovim sadašnjim neprilikama najisplativija delatnost. Da omogućava najbržu slavu i donosi najveću ličnu korist. Zna ovaj staljinistički mrtvozornik i olinjali Ostap Bender u službi Novog Vavilona da živimo u vremenu kada „progledaju sve jazbine i svi kanali, kada se na visoko podižu sutereni, i kad svi podmukli, svi prokleti i svi mali postaju suvereni“. [16]

Pa tako i on, Mirko Đorđević, lažni sociolog religije i pseudoliberalni prosvetitelj, a istinski autošovinista i profesionalni hulitelj.

http://www.standard.rs/radovan-kalabic-profesionalni-hulitelji-protiv-prosvetitelja-1.html


Екипа стручњака, нема шта. Урбана грађанија's finest. 

To je tvoje misljenje i ja ga cenim... ako bi ti pustila da te cepa neki debil, ljudska nakaza ili sta god samo zato sto zelis decu, to je tvoj problem. Ja tako nesto ne zelim... To je osoba sa kojom cu provesti zivot i majka moje dece i ne moze da bude bilo ko... Opet moje misljenje. Zao mi je sto je to za tebe glupost, ali ni tvoje misljenje za mene ne pretstavlja vise od gluposti i nebuloze... 

Drugim recima sebican si. Stavljas svoja osecanja iznad svete misije borbe za narod i buducnost srbije.
 

Da nisi sebican, pristao bi na ugovoreni brak i vec sa 18 godina imao 4 dece.
 

Pre nego sto nekom preporucis nesto, probaj to sam  .