Otvorio bih ovu temu, jer smo gotovo svakodnevno izlozeni citavim nizom (bez)upsenih pokusaja da se odredjeno ponasanje, odredjene osobe promeni ili barem redukuje. Kazneno-popravne institucije drzave uglavnom reaguju kada se problem desi, gotovo nista se ne cini da se problematicna ponasanja sprece. Postavlja se sledece pitanje: Kako je moguce da su zatvori i kazneno popravni zavodi sve prenatrpaniji, a u isto vreme, problemi su sve ucestaliji i sve brutalniji!?

        U SAD, trenutno 3,5 miliona dece prima stimulanse za ADHD (Deficit Paznje i Poremecaj Hiperaktivnosti). U isto vreme, 500 hiljada dece prima teske anti psihotike, koji se uglavnom daju odraslima sa tezim oblicima sizofrnije, kako bi se redukovale njihove halucinacije. U ovom slucaju se ovakvi antidepresivi daju deci, kako bi se kontrolisalo njihovo ponasanje. U sustini, po sredi je jedan socijalni eksperiment, u isto vreme uopste ne znamo koje su dugorocne posledice ovakvog pristupa problemu!?

        Statistike u Kanadi pokazuju da je u zposlednjih 5 godina zabelezen porast od 43% izdavanja lekova i medikamenata (za ADHD ili ADD). Najveci deo ovog procenta odlazi na decake. U skorasnjem istrazivanju (SAD), gotovo polovina americkih adolescenata ispunjavaju neki od kriterijuma za dijagnozu mentalnih poremecaja!! Ocigledno je da pricamo o necemu sto se nalazi u nasoj kulturi, sto masivno utice na nas razvoj, a sto se ne prepoznaje ili ne zeli da se prepozna.

        U skolama, u SAD, postoji program "Nulta Tolerancija" za decu koja su sklona maltretiranju vrsnjaka. Jednom, kada se dete koje maltretira prepozna, ono se "iskljucuje" i kaznjava, sto je tipicno reagovanje na nepozeljno ponasanje u Severnoj Americi. Ponovo, ono sto se zanemaruje jesu uzroci koji dovode do problema oko maltretiranja! Ono sto se namece kao pokazatelj je da, pre svega, nedostaju zdravi uslovi za razvoj razvoj deteta.  Rezultat ovog programa je smanjenje vrsnjackog nasilja, procentualno ispod 25%. Dakle, promasaj.

        Nasilje: Slobodno mozemo reci, problem broj jedan u danasnjem svetu. Ali, nasilja je oduvek bilo, zar ne? Ili nije tako? Nasilje nije simetricno rasporedjeno u svakom drustvu! Da li je moguce da je nasilje deo "covekove prirode"? Ako je tako, kako to da nismo svi skloni nasilju i da smo u nasilje ubaceni uglavnom protiv svoje volje, nebitno da li vrsimo ili trpimo nasilje. Da li je nasilje karakteristika odredjene drustvene klime, vertikalne drustvene piramide, nepotrebne oskudice u kojoj zivimo? Kod najbrutalnijih zlocinaca, glavni okidac za razvoj nasilja je bilo njihovo stanje u kom su preplavljeni osecajima sramote i ponizenja! Takodje, kada govorimo o nasilju, osobe koje ga cine, prema sopstvenom priznanju kazu "ta i ta osoba me ne postuje, ponizila me je!"

         Svakako, tema je suvise opsirna, teska. Zasto psiholozi i psihijatri uporno menjaju coveka, a ne drustvo koje stvara coveka? Sta se u stvari postize time? Gotovo nista. Sta u stvari pravimo od osobe koju treba da prilagodimo na, sasvim sigurno, duboko bolesno drustvo? Da li je ponasanje koje danas smatramo "normalnim", zaista ponasanje koje coveka cini covekom? Neprihvatljivo seksulano ponasanje, poslovno, porodicno, versko, politicko, ekonomsko.......koliko u stvari ostaje vremena da covek nadje sebe?

Da, funkcija kazneno-popravnih institucija je da reaguju kada se problem desi i njihov je posao da se problematični pojedinac kazni. Tom pojedincu se može dati nova šansa pod uslovom da ne pravi probleme - u protivnom se treba ukloniti iz društva na duži rok ili trajno...

Moguće je da zatvori budu puni i problemi veći - to zavisi od trenutnog stanja u državi. Lošije stanje - veći problemi, i nijedna kazneno-popravna ustanova države koja je u sranju to ne može da kontroliše.



Izvini, ali ne možeš da gledaš probleme u Severnoj Americi i potom da misliš da je tako na celoj planeti.
Socijalni sistem u Americi i negde drugde... različito je podosta...
Naročito što mnoge normalne stvari u SAD gledaju drugačije... smatraju poremećajem...

Što se tiče ovoga što si rekao oko "Nulte tolerancije"... rekao si da "nedostaju zdravi uslovi za razvoj deteta koje maltretira drugu decu"... Iz onoga što ja znam (kako iz iskustva, tako iz medija, priče sa ljudima... ) mnogi oni koji su maltretirali druge su imali dobre (odlične) uslove... pa su i dalje maltretirali...


Nasilja je uvek bilo, to je urođena osobina svih živih bića na planeti (pa čak i biljaka, samo što je kod njih to toliko sporo da i ne primećujemo  ), ali ne kao fiziološka potreba, već kao primarni način aktivne borbe za opstanak između jedinki iste/različite vrste. Kod čoveka, sa razvojem društva i civilizacije, nasilje postepeno počinje da bude kažnjavano unutar države, kao nepoželjna osobina.

Donekle si u pravu kada kažeš da je nasilje posledica društva... ali društvo je širok pojam.


Ovo prvi put čitam. 
Ne... definitivno nije glavni razlog osećaj sramote i poniženja. Razlozi su mnogi, ali taj definitivno nije najveći.


"Normalno" je subjektivan pojam... ono što je prihvatljivo u jednom društvu, ne mora da znači da je i u drugom...

Da li znas da u Americi, u drzavama koje imaju smrtnu kaznu, postoji najveci procenat ubistava?

Licno, ne verujem u sistem "zlocin i kazna". Isto tako, ne verujem ni u prastanje zlocina. Problem sa zatvorima (odnosno onim sto su oni danas) je da izdrzavalac kazne ne izadje nista bolji, naprotiv. U zatvorima se usavrsi tehnika zlocina, procenat onih koji izadju rehabilitovani je veoma mali.

Znaci da se bavimo posledicom, a ne uzrokom. Sistem zlocina i kazne postoji jer, covek nema (jos uvek) mehanizme kojima moze da resi probleme.

Nigde nisam rekao da je situacija u Americi ista kao u celom svetu. Medjutim, nema ni bitne razlike!
Ono sto sam zeleo da istaknem je: sta je to sto dovodi do poremecaja?

Rekao sam da nedostaju zdravi uslovi za razvoj deteta/coveka.
Npr, biljka za pravilan razvoj treba odgovarajuce uslove (vodu, svetlost, zemljiste....). Ako biljka ne daje ocekivane rezultate, da li iko od nas krivi biljku zato sto "odbija" da se razvija onako kako treba? Zasto, sa druge strane, krivimo dete, ako nije po zamisljenom "standardu"?

Danas je cinjenica da su uslovi zivota porazavajuci sto se tice razvoja dece. Dansanje drustvo je bazirano na zeljama, a ne na potrebama. To je velik problem.



Ne mogu da se slozim sa tim. Nasilje nije urodjeno. Kako moze tek rodjena beba da cini nasilje? Nasilje, agresija je odbrambeni mehanizam i stice se kroz zivot! Covek ima potencijal da razvije nasilje, ali nasilje se razvija u odnosu prema okolini, ono nije deo coveka.

Bitan okidac za razvoj nasilja je i oskudica, koja se vestacki stvara (danas).

Zajednice Amisa i Huterita nemaju slucaj ubistva vec, cini mi se vise od 150 godina.

Da je nasilje deo nas, zasto bi postojao toliko velik procenat samoubistava medju povratnicima sa ratista (ratni vojni veterani)?

Nasilje je karakteristicno za vremena oskudice, kada se iz grupe/copora izdvaja grupa ili pojedinac koji se dobro snalazi u datim okolnostima. Ono sto taj pojedinca ili grupa rade je da potcinjavaju sve ostale iz te grupe. Medjutim, kod coveka ovakvo stanje ne moze dugi da potraje, jer svaki covek iznad/prosecne inteligencije ne trpi autoritet u vidu drugog coveka. Uostalom, slicno se desava i kod zivotinja, rodjaka : )

Kolike su sanse da se dva lava u kavezu pobiju oko hrane? Minimalne. Zasto? Zato sto im je hrana obezbedjena, odnosno, zive u izobilju. Naravno, ne nameravam da poredim coveka i lava, ali kako objasniti da se ljudi ne bore (jos uvek) medjusobno oko vazduha? Ili vode? Kako to objasniti? Kao sto znamo, ovo su primarne potrebe svakog zivog organizma.

"Profesor neurologije i neuroloških nauka na Stanford Univerzitetu, Robert Sapolsky, 30 godina je proveo posmatrajući grupu babuna u istočnoj Africi. Ova grupa je pokazala istu socijalnu hijerarhiju,konkurenciju i šablon dominacije kao i ljudi danas. Međutim, nešto interesantno se dogodilo u desetakgodina studije. Grupa je slučajno bila izložena zaraznoj bolesti, koja je ubila sve alfa mužjake u grupi,ostavljajući samo podređene mužjake i ženke. Ovaj događaj je dramatično promenio prirodu socijalnog ponašanja grupe. Niko od preostalih babuna grupe nije popunio upražnjeno mesto dominacije. Hijerarhija je praktično nestala i agresija je dramatično opala. Tako je i danas 20 godina posle. Čak i kada se novi,mladi mužjak priključi grupi, potrebno je oko 6 meseci da se ponašanje novog babuna prilagodi od starogkompetitivnog načina do novog balansiranog i neagresivnog ponašanja.Dok ovo opažanje ostavlja mnoga pitanja, ovo dokazuje kako se
vladanje menja sa promenama okoline. Mišljenje da je naše ljudsko društvo „zatvoreno„ u nekakav zatvor   „instinkta„ i „ljudskogvladanja„ nije realno. Čak i da imamo „predispozicije„ za izvesni šablon opstanka, još uvek je okolina takoja određuje aktuelno vladanje.

Rečima profesora epidemiologije, Ser Micheal Marmot-a, u vezi sa „babun studijom„:
„Rekao bih da ono što smo naučili... iz studije na neljudskim primatima jeste da su uslovi u kojimaljudi žive... apsolutno bitni za njihovo zdravlje. Mislim da ono što pokušavamo da kreiramo jebolje društvo....kako da napravimo društvo koje ima uslove koji bi dozvolili ljudima da procvetaju,a to je upravo to čemu težimo, da stvorimo bolje društvo koje unapređuje ljudsko cvetanje.„


Dr.Sapolsky dodaje:
„Jedna od stvari koju smo naučili od babuna je da, ako su oni u stanju da, u jednoj generaciji,transformišu ono što bi trebalo biti priručnik društvenog sistema „ugraviran u kamenu„.....mi nemamo opravdanje kada kažemo da postoje izvesne neizbežnosti u ljudskim društvenim sistemima.„ "

Greska, hteo sam da napisem "jedan od dominantnijih". Najbrutalniji zlocinci su u velikom broju slucajeva i sami bili zrtve, najcesce u ranom detinsjtvu.

Postoje izjave ubica, koji kazu da kada upere zrtvi pistolj u glavu, po prvi put u zivotu osecaju moc, postovanje, neponizavanje.

Tako je. Zato sam i stavio navodne znake.

Niti jedno nasilje na svijetu nije doslo nicim izazvano.


Psihijatri i psiholozi su skolovani da mijenjaju covjeka to je njihov posao,ako zakazu nisu dostojni da nose tu titulu ili zvanje.U drugom slucaju ako pocnu mijenjati sistem ili drustvo ostaju bez plate i opet bez titule.Tako da balansiraju kao politicari i sve podsjeca na krug koji se vrti vec odavno, a promjene ne trpi.Tu covjek neprihvatljivo pokusa uobliciti kao prihvatljivo zbog gole egzistencije.

Jedno je istina...to malo vremena koje covjeku ostaje da pronadje sebe koristi da bi pronasao druge i tu se njegova licnost gubi...nestaje.

Jedan pisac (ne secam se tacno koji) je rekao odprilike ovako, ako gresim, neka me neko ispravi: "Ako bih napisao knjigu koju svako razume, ne bih rekao nista novo."

lapsus
Upravo o tom problemu i pricam. Covek je savrsena refleksija drustva u kom zivi, zasto se onda bavimo covekom, kao pojedincem i trudimo se da ga prilagodimo na drustvo (kakvo god da je), a ne drustvom koje ga stvara!? Ako naucimo jezik podneblja u kom zivimo, zasto onda ne bi naucili i ponasanje? Facijalne ekspresije, obicaji, kultura, seksualno ponasanje...sve (uslovno receno) je nauceno.

Mnoge stvari su jasne kao ona stara "ne ispravljaj krivu Drinu".Kada bi covjek poceo ispravljati istu bio bi mukotrpan posao.Valja kopati i kopati kada sunce przi i kad studen bije,na kraju sta covjek dobije...potrosio pola zivotnog vijeka a tek jednu krivinu ispravio.I covjek kako covjek nakon evidentne spoznaje jednostavno skoci u rijeku i prepusti se njenim valovima.Istina, usput se pomalo koprca,ali sta vrijedi kada je vec pri samom skoku izgubio tlo pod nogama.Mozda je mogao pronaci "sveti gral" ne ruseci krivine,ne skakajuci u rijeku,nego pronaci izvor...ali avaj.Mnogo lakse je prepustiti se talasima u kojim samo tri stvari cekaju.Dno ako ne zna plivati,jedna-druga-peta brana gdje ostaje zarobljen ili filtriran ako zeli ici dalje,na kraju neminovno ulivanje u slanu vodu.

Oni koji su izvrsili rehabilitacijsku kuru koja vodi k' prvoj stepenici drustvenog prihvatanja obicno bas tu "zaglave".Jer drustvo na toj prvoj stepenici uvodi "dresuru" sto znaci da covjek laje kada svi laju,zavija kada svi zavijaju.I tu covjek pokusa reci da nije svaki zid bijel,da mozda moze biti drugaciji...tek mozda.Ali drustvo je takvo da reaguje ubitacno na prvi vid sumnje u ispravnost postojeceg.
Baviti se drustvom koje samo sebi stvara opoziciju je isto kao staviti glavu pod giljotinu.
Drustvo pravi smjernice od ponasanja do ostalog i kada covjek na onoj prvoj stepenici spozna kako ih isto baca u blato,jednostavno postane buntovnik ili se pomiri sa sivom idilom.

Znachi ljudi su niko i nishta i drushtvo je sve shto je ikada postojalo i shto ce ikada postojati. Shto znachi da je drushtvo postojalo pre nego shto je ljudska rasa evoluirala iz onolikih Homo svih ostalih vrsta. Znachi mushkarci su u tom sluchaju isti kao i zene i sklop bioloshki im je isti. Shto opet znachi da mushkarci nisu agresivni  zbog toga shto oni u sushtini jednostavno nisu jer ih je drushtvo takvim uchinilo. Shto znachi da zene radjaju decu zato shto ih je drushtvo uchinilo takvim i dalo im takvu sposobnost. Shto znachi da smo mi u stvari niko i nishta jer je drushtvo sve umesto nas. Nashe gene, mushki testosteron i zenski estrogen stvorilo je drushtvo i zene imaju vaginalno krvavljenje jednom mesechno zbog toga shto je to drushtveno naucheno i uslovljeno. Kada  bi zenskim bebama recimo vadio matericu na rodjenju one bi se posle nekog vremena radjale potpuno bez materice shto je chisti dokaz drushtvenog uticaja nad celokupnim chovechanstvom.

Drushtvo, koje je sagradjeno i utemeljeno mnogo pre nego shto je chovek nauchio da se razumno sporazumeva i koristi pismo da bi zabelezio komunikaciju, je osnova chitavog chovechanstva i sve shto je vezano za choveka bilo drushtveno ili bioloshki je poteklo od drushtva.

Moram da napomenem da je biologija bespredmetna rech jer je ona u sklopu drushtva i kao takva objashnjava se preko drushtvenih normi.

Nek puste decu da se malo istrce na igralistima umesto sto ih drze u sobi ispred igrica i filmova koji su puni nasilja.

Sto bi rekla Angela Merkel... multinacionalizam je mrtav.

I to sto se desava u Americi je posledica toga...

Ja se izvinjavam zbog zakasnelog odgovora, ali poslednjih deset godina se baš trude da nas Amerikanizuju.
Višu školu sam upisao kad je školstvo prešlo na "Bolonju" i mogu ti reći da je to smejurija.
Pričam sa komšinicom koja se žali jer nije mogla da upiše za zubara, a prosek joj je od 5-8 razreda dovoljan. Nju je neko ubedio da ona zaslužuje bez imalo truda da upiše školu koju hoće.
Tu je još gomila starleta, kojima pripada ceo svet zato što su stavile silikone, ili starije generacije koje više nemaju volje da se bore već im je realnost ono što se vidi na TV.



Što se nasilja tiče da u Americi ga ima najviše gde je zakon najstroži po tom pitanju.
Jednostavno "nasilje stvara nasilje". Imaš gomilu ljudi koji su radili u koncentracionim logorima, koji su ubijali i mučili po Bosni, a sad su među civilima i nema šanse da ih prepoznaš. Ponašaju se ko i svi ostali.