- Betonski snovi 3 -


Davno je izašo iz zatvora, al to je priča matora
Ono sto me čudi je kako to da ne kapiraš
Da sigurno ne planira to da se vrati tebi
Niti misli da je otac vašoj nerođenoj bebi
Sva si polu luda, osam meseci si trudna
Drogirana, pijana, sa stomakom do zuba
Na patosu života, po komšiluku se motaš
I dužna i ružna, ipak ne uspevaš da skontaš.
Tu nema sažaljenja, ovaj život je surov
I moj brat se zezo sa tim sranjem, pa na kraju umro
Sad smatraju te kurvom, al ne mogu da ih krivim
Kada pogledam kako majka jednog deteta živi
Tvoj sin iz prvog braka imo ćaleta ludaka
Mali suzu nije pustio kad umro je od raka
On mu nije bio tata, i dalje lažes sina
Nikada mu nisi rekla da je Šonetov klinac...

Po koji put mi traži lovu, dam joj hiljadarku
Pa je sretnem u studenjaku, smotanu u jaknu
Skamenjenu, ledenu, dok puši treću paklu
Da bi bilo gore, njeno dete je u istom parku
Čuči pored klupe, plače, drži je za šaku
Sa mislima o paklu gleda drogiranu majku
U nedelju smo keva i ja to dete čuvali
On pita: "Gde je mama?" Pitaj Boga gde ti gluvariš
Nema ga u školi, jer deca znaju istinu
A istina ga boli, deca su surova
Profesorka pita što je tako često odsutan
Kad pokušam da pričam sa njim, neće da posluša
Ponaša se agresivno, tuče druge klince
Pre par dana mi je došo sa unakaženim licem
Njemu treba majka, a tebi kvoter heroina
Za mesec dana Nina rodićeš još jednog sina!
 
Juče vraćam se iz studia, kad oko zgrade murija
Što nije ništa novo ovde na ivici ludila
Kome li je ovog puta ruka Boga sudila
Čujem nekog klinca: "Ona luja se ubila"
Vraćam film u nazad, dok pokušavam da skontam
1001 misao po glavi mi se mota
Pitam klinca: "Šta je bilo? Šta se jebeno dešava?"
On mi kaže: "Dodaj novo ime, staroj listi leševa"
Trudnica sa sedmog što se skida s heroina
Sine glave joj je došla zlatna prašina
Al ironija priče, brate, je da dijagnoza
Ovog puta nije bila njena prekomerna doza
Vidiš jebena đankoza je skočila sa krova
Ali to tako biva kada proradi ti rovac.
Tragedija, mlada žena, ima malog sina
Sigurno je poznaješ, brate, zove se Nina...

Svi u kraju su navučeni na zlatnu prašinu
Zbog nje ortaci pucaju, zbog nje ortaci ginu
Kad su anđeli pali, tad su se đavoli digli
A mnogi su u kraju našli Boga u igli...   

                      - Betonski snovi 2 -


Reci kako jedan život može lako da propadne
Brate teške priče pletu život svake metropole
Još od lokalne radodajke polako se penje
Na nivo kraljice noći u gradu crvenih fenjera.
Vidiš, niko je ne tera, priča ortak dok se smeši
Kaže, nedavno je čuo snima filmove po Pešti
I svesna je da greši, breme čini još težim
Sav taj horor života u malom kutku njene svesti.
Jeste, kasno da beži, leži, gleda u plafon
Pita se kako je tamo, jer stvarno bilo je davno...
Poluspuštene roletne, tek požutele tapete
Sve te polublede fotke dana kad je bila dete
Grad ko svaki drugi, brate, soliteri, bulevari
Nekad lepi kao Džoni, nekad prljavi ko Hari
Pritisak je visok... pitam se šta li radi Nina
Zavedena moćima grama lošeg heroina.

I dalje čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se braća tuku, vade pištolje
paf, paf... i u trenutku sve gotovo je.
I čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje...
I za sekundu sve gotovo je.

Sa druge strane tu je Sale, koji verovatno nikada
Ni sam neće znati koja uloga mu pripada
Dal diler ili koman, da li jedno ili oba
Davno planira da zapali čim naslika soma
Jer ovde nema više ničeg da ga drži na ulici
Ortak stagnira blej, tu u bloku na klupici.
Sada vreme leti brzo, već je nekoliko dina
Kako je pogino Šone i zapalila Nina
Jer ovde zidovi imaju uši, prozori oči
Zato ovaj momak pazi šta priča i kuda kroči
Kada život je kurva, opet gubimo romansu
I ako prevari ga, brate, on mu pruži drugu šansu.
Tako opet i opet u krug, trudi se da oprosti
I sebi i drugima, ali demoni prošlosti mu ne daju mira
Nekad je mogo da bira, al vidis igra je kurva kada biraš iz hira...

Ta priča ko priča, s neočekivanim raspletom
Šone jebo je Ninu dok je bila sa Saletom
Ulice ko ulice, sigurno da su znale
To odmah čule za kučku i na znanje mu dale
To? Daj, ma mora da se šale, to je suludo da vara
Jer onog ko je kara drži za dobrog drugara, sranje...
Teške reči su pale, tu je Sale u naletu uzo prangiju ćaletu
Ne, ne, ne... Suviše lako, zašto bi to tako
Sale ima bolji plan, sad ćes da vidiš i kako.
Šone čuka gajbe, Sale namešta mu šljake
Jer on poznaje ortake, a i veze su mu jake
Sada sređuje mu šemu, gazda nije tu za vikend
Gajba prazna, samo uđes, brate, dobru lovu digneš.
Šone nije znao u šta Sale ga to gura
I da montira mu gajbu nekog bivšeg pandura
Sve je otišlo u kurac, on je pogino to veče
Sada shvatate Ninu... i šta to Saleta peče.

I dalje čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se braća tuku, vade pištolje
paf, paf... i u trenutku sve gotovo je.
I čekam da izvuku moj broj da odem gore
Koga ne znam, ne pružam ruku, jer čuvam svoje
Po ulici se klinke vuku, postanu drolje...
I za sekundu sve gotovo je.

                                             ( Struka ft. Demian )

                   - Svi psi idu u raj -

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I pitanje je momenta kada će sve da nestane
Pa uvek setim se smrti!

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I sve je samo deo jedne sumanute predstave
Gde svako ulogu glumi...

Ne znam da li me čuješ, ali svejedno, pričam s tobom
Ponekad mi se čini ko da pričam sam sa sobom
Ljudi i dalje vide Struku, a ne Ognjena
Izgleda da vole te više nego što vole ga.
Još uvek ne znam gde si, dal si ovde ili tamo
Ili negde među dva sveta obavijen tamom
Samo da znaš, ovde živećeš zauvek
I da si dotako besmrtnost, iako trupla trule.
Seti se nazad, to davno počeo si od nule
A par godina nakon gradio gradove i kule
Sad gledam ove fotke dok mi emocije naviru
Vraćaju me nazad, u dubinu duše zadiru...
Ova bolnička soba, ovo sumorno popodne
Govorim sebi da ne bi trebalo da budem ovde
Ipak došo sam, iako mnogi hoće da te vrate
Da ti kažem zbogom... i da ugasim aparate.

Sedim u sobi sa tvojom krvlju na rukama
Trudim se da ne čujem ta sablasna šaputanja
Sedim u senci, a dim klizi mi iz usana
Đavo me vuče za rukav do ivice ludila
Čujem da si viđen, usidren u svetom pristaništu
Kreno si ka raju, al završio u čistilištu
Kažu da nisi dovoljno dobar za carstvo nebesko
Da tamo nema mesta, da bi s tobom bilo pretesno
S druge strane kažu da ne pripadaš ni Hadu
Kao nisi tolko grešio, da ne pripadaš tom stadu
A tamo ti je mesto jer si slao loše poruke
Iz kojih klinci nisu mogli da izvuku pouke.
Pričo si o parama, o kurvama, o platini
Da ne duzžm, navodno si pričao o Satani.
Ne mogu da verujem da došao je kraj
Al bilo kako bilo, svi psi idu u raj!

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I pitanje je momenta kada će sve da nestane
Pa uvek setim se smrti!

Jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
I svi smo rođeni mrtvi
I sve je samo deo jedne sumanute predstave
Gde svako ulogu glumi...

                - U tvoju slavu -


U tvoju slavu dižem šašu na iskap da je popijem
Ekipu ću da napijem, za tebe ću da odlijem.
Ne, nismo srećni, ko da obraća se sreći?
Pa je teško išta reći, teško preći preko poraza
Brišem suzu s obraza, sam u senci smrti
Čak i kada se krug odvoza sećanje se vrti.
Juče pored prolazim, pored groba, produžim
Ne mogu, boleće sve dok ti se ne pridružim
Gledam ćale, keva, Steva... zatvorim oči
Samo tvoj se lik ocrtava na nadgrobnoj ploči.
Život nas je naterao, jači smo od stene
Ako vidiš Boga, reci mu par dobrih za mene
Jer me se sete, dani sete kada obasju tapete
Neka, spusti roletne jer ugostio sam sretne.
Ja ovde guram, brate, guraću do kraja
Otvori mi kad budem zakuco na vrata raja...

I kada sanjam snove ja čujem kako zoveš
Ko da mi kažeš, brate, bolji dani dolaze
A ovi dani bole pa zato sanjam nove
Jer ti si reko, brate, crni dani prolaze...

Uopšte je glupo da pokušam da rečima ti opišem
Tu ljubav tako velikoga prečnika
Al pokušaću, brate, iako znam da neću uspeti
Znam da jednog dana, brate, svi ćemo mi umreti.
A ti si otišo sa svojih dvaes osam
Sa svojih dvadeset i dalje ne znam ko sam
Kuda idem, šta hoću, košmari me bude noću
Suze pođu, stanu, čekam da bolja jutra svanu
Planu sećanja na dane, brate, sećam se svega
Basket, luna parkovi, igračke i sega mega
A tebe nema, tebra, šta da se radi...
Kad Bog zaspi, na Božjoj pravdi dobri umru mladi.
Hladim glavu, čekam pravu, pravu ljubav da me zagreje
Nasmejano lice da i moje malo nasmeje
Marina, pazi, jer suze na papiru su suze za tebe
Zato počivaj u miru...

Znam da će da prođu...
Znaš zašto? Zato što si ti to reko, brate
Moraju da prođu...
Jednostavno, sve mora da dođe na svoje mesto
Boleće, brate, dok ti se ne pridružim
A do tada, život ide dalje...
Sve je trebalo da bude malo duže, lepše...
Ali sranja se dešavaju...
Šta je, tu je, život ide dalje.
Počivaj u miru... jedna ljubav...