Ja pazim na higijenu, mogu reći da je negovan Marim da skinem smegmu s njega, stalno tretman redovan! Satima prisutne su na mom kompu slike jebulja! Mazim ga, šiljim ga, al on drma kao jegulja! On ima problem. Taj problem nema metu. Ja ne znam šta još da radim, on postade tako prečudan! Počo da žiga me stalno - noćima ne spavam! Taj bol me prekida u društvu, a štreca i kad sam sam! Ne dao ti Bog tu stvar! Ti ne znaš šta je muka Doco moj, jad i plač! Pre je bar znao za milost Nije boleo stalno, kao sad, šta god čujem i vidim, oprli me žar! Dnevne novine, eto, recimo, to ti je Jedan od načina da ti pokažem kolko boli me! Čim vidim naslove, drmne bol sve do vilice! Ako čitam tekstove, toliko me zaboli da krivim se! A magazini vazda fini, kanda čini se da moderan si ako sve to snimiš! Ko je metio silikon, ko je koga jebo u čmar I ja bih voleo da znam, al kako kad me boli rac?! Kad uključim TV, ko da mi gaće pune kopriva Ko da zna da držim daljinski - prli li, prli, zločinac! Džabe šetam kanale, njemu sve isto, skotina! Živo me boli za sve što fura ta stvar, i noć i dan!
Osećaš li bol? Ja osećam ga skroz! (UUUU!) Za sve što kažu, za sve što urade... Ne znam, stvarno, zašto stalno tako boli me kurac!
Ja uvek svršim prvi, a to ga troši Posle kad treba ona, već me uveliko boli. Da pukneš od muka, tako pukne veza, pukne i bruka Pa kad je već rafalno, i ovaj moj uzme da mi puca! I nema mi sna, trena da danem, nema odmora, ne... Ne znam ni sam leka da nađem, tebra, probo sam sve. Kad ovako bacim rime - jedni me hvale, drugi kude Al me sve češće uredno žigne i za jedne i za druge! Kasnim svugde, taman da krenem na vreme, on me pecne Pa sednem i ekipi žderem nerve. Neće da me pusti dok mu ćef nije na vrhuncu! Valjda zato, kada najzad stignem, svi kažu: "E, fala kurcu!" Ima dana kad tripujem da me baš svi testiraju Znaju da nije muzikalan, pa mu iz inata sviraju. Kad umrem, imam želju, jednu, al jako bitnu! Neka po njemu nazovu neki klub i nek stalno u taj idu! Svi!
Vidim da kolutate očima, premda priča tek počela Istina sušta je, dočim da nemam ništa sem očaja. Vaše nepoverenje takođe me bolom prožima Žiga od vašeg pogleda, nemojte doco, molim vas! De sam stao? Da, pazite ovo sad! Ljudi mi pričaju svoje probleme, ali ne da vrag! Čim zucnu, mene smesta štrecne kar I što mi više govore, to me dušmanin sve više masakrira! Jadan ja se pravim da se ne dešava, klimam glavom ljudima "Kul, razumem te, da da da..." Misle da je njihov problem pregolem i muke najgore A nisu svesni kolko me svečano zabole Za vojni rok što čeka, za pretplatu na TV Za politiku zemlje, za tračeve estradne scene! Takoreći, na sve strane - izvor moga bola! Opet i opet i opet, ko "geto-geto-kola-kolaaaa"! I taj bol je sve učestaliji! Udara mi pečat, ko pišaćkom kuče avliji. Čini da budem drugačiji. Jes, nije da nije, postalo mi čak oke Više ne moram ni da krijem! Nisam ja po lek ni došo Taman posla, mili doco! Meni ova boljka postala draga Čuvam je ko oko! Došo sam da pitam, pošto ne znam foru sam Šta treba da radim da me ovoliko boli svaki dan!?
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Ko letva, ko čep, ko duga, ko dupe Svinja, govedo, daska, ko đubre - pijaaan!
Kafančuga, piće, gusti dim, i stalni gost, tmurni tip. Život siv, u duži vir nema želje da se trudi s tim. Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrko se Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo već I jebi ga, puko je. Karma začinila mu je mukom hleb. Savete odavno čuo je, al to sve šturo je, on zna za bolji lek! Za rakicu i meze i jedno vinjače za dezert I tako banči sam u besvest, baš ko što fura svaki zevzek Kad ubija vreme, dok živi te pesme Što poju mu svirci kad ne zna za sebe. Pitaš ga što, on kroz tebe blene I nikog ne jebe, posebno trezne. I sve što ume, sve što zna: pljuge, čaša, ova birtija. Nekome se sreća smeši - jebi ga Njemu se grohotom ceri - muči ga. Srce prazno je. Čemu sve? Odjebeš svet, i nije greh Oni smeju se i pada teška reč i taj pogled prek... E, ljudići, ej! Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma O čarobnom duhu što čuči u jednoj od ovih boca!
Ko letva, ko čep - al znam čemu sve to Mnogo mi lepo i jebo sve resto! I znam da sam ništa, al dušu mi poji Ta nada u duha, zbog koga sam pijan! Ko letva, ko čep, ko duga, ko dupe Svinja, govedo, ko daska, ko đubre - pijan!
Njegovi dani behu srimovani. Jer svaki mu se završavao isto Tu, u kafani, gde šljivom hrani to što je sada nazivao smislom. Za duha u boci čuo je još onomad kada klinja bio je. A sada, pio je - loveći taj san, i snivo je svoje čitav dan Sad već i na poslu poteže pljosku, tamo u ćošku, vinjak i lozu Jebo nervozu, zato je on tu: naše gore gorki list. Tad su krenuli da šapću i žvaću o traču čemu stremi bludni čovek taj "Biće svakako značajno što pre da blatimo, zašto da čekamo kraj?" Njemu jebe se. Ljudi su mu stranci. Šta mu znači, šta on mari? Ljudi-stvari, njihov način... lešinari! Ma, bagro, pali! Osim toga, slepi su - oni ne vide da duh već je tu! Već neko vreme mu je verni drug, kad ga poželi, samo drmne cug. On mu reče da svi glupi su, i da jedino on zna pravi put Da celi svet je samo mulj i žut, da odjebe sve, jer su mu duši žulj. Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno Najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još...
- Zdravo, momče! - Raooo! - To sam ja, duh iz boce! - De si, baćo! Ha! - Jesi li popio svoj vinjak? - Da! - Jesi li popio svoju lozu? - Jok ti si! - Ako momče! Nego, momče? Jesmo li tukli ženu od jutros? - Ko vola, e! Ha! - Pa, jel ti vidiš da šef hoće da te otpusti? - Ma, boli me baš kurac! - I? - Ma, jebaću mu kevu, bre! - Tako, momče! Sad ličiš na čoveka! Ajmo na vinjače! - Ajde, Bajo, aj, hehe...
(Tri godine kasnije. Nakon gubitka na kartama, ostaje dužan i besan se vraća kući.)
Ceh čeka, prazan džep je. Mora da postoji štek Jer, žena već pre dinu-dve se zaklela da neće s njim do dna Da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kućni prag. I mudri duh to zna, i kaže: "Traži" I kaže: "Uzmi!" Ako ne da - "Udri!" Ona ne da. Psuje. Grdi. On je gleda, kipi, mrzi! Šaka leti, šamar pljušti! Ona pada, ne mrda i ćuti. Momenat-dva i eto sirene kroz kraj! Jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je zvala žandare Molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne! Duh iz boce u uši mu saspe reči od sačme, poslednji savet Da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave! Ali, oči slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti... Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni. Čizma tutnji, sve bliže glavi, već ga gazi, svest se gasi... A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže: "Fajront!"
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Intro: (Ministar) - Ovo je pesma o tome kako moj Vrabac ima problem u odabiru ptice s kojom će da deli gnezdo.
(Lane) - Ja ću morati za ovu pesmu da citiram, ovaj, gospodina Radeta, koji je rekao da je Vrabac najgluplja i najpametnija osoba u isto vreme.
(Kiza) Iiii evo ga! Marčelo, silni romeo svemira! Neverovatan primer kako je kad te ljubav kremira. Ima tu moć da slika scene rečima od suvog plamena Ali ne zna i nema umeća da pobegne od ludog kamena. Ne, nije on lud, samo se naprosto ludo zaljubi U svaku novu malu "pravu" kojoj i prsten ponudi. Ipak, prilika za svaku damu perspektivnu Koja bi htela sve na dlanu i njega da tera u materinu. (Stoko!) Nije li čudno i ludo i zapravo fascinantno Kada čovek s toliko razuma razum izgubi nonšalantno I elegantno, kao kad nogicom bosom šetaš po rosi Navuče kostim budale i samom sebi prkosi. (Marmun.) Ljubav je slepa, ali i te kako precizna Kad treba da slomi ti srce, prosto način ne bira. Dakle, ima li kandidata koji su za stvarno Da se smiri glupi genije što govori nam stalno...
O ljubaviii... Stalno o tome govori nam glupi genije! O ljubaviii... Ma ko je reko? Kad sam reko, bre? Ajde, ne seri, e! O ljubaviii... Jebem mu sunce, što se ponaša ko dete!? Eee... prijatelji, braćo, kumovi, što me jebete?
Intermeco: (Marčelo) E, dobro, ajde Kizo, ne jedi govna... evo, evo pošteno, evo ti zbog čega sve to.
(Kiza) Ajde.
(Marčelo) Cimao sam Boga, pitao da budem bogat. Starac loše čuje, pa mi dao da sam bogalj. Cimao ga opet, reko mi da jedem govna Pa mi jedina nada miraz i to sve radim zbog toga. Eto. Zbog toga.
(Kiza) Ma ne seri. Ajde pošteno reci zbog čega.
(Marčelo) Jebeni gospodar prstena! Plus visine hobita Frust od toga dobijam, to je prava frodofobija! Žene me jebu ka Sekulu, pa se tera šega Dragan Kal mi reko da sam veći Ciganin od njega. A ja bio fin s tim, reprezentovo Ćin, pravi domaćin Al je šmir kad nemaš s kim. Ti, Kizo, si uzo Sada guvno da iješ... Ups! Flou iz "Kite" Više ne znam ni da pišem. Elem, Kizo sereš. Pa pretera ga sad tu! Ko da sam po prstenu poznatiji ja nego Saturn. Sve je mladost-ludost - dok ne napraviš svadbu. Što će reći, nisam trso, dućni prstenac bratu. Na kraj sela čađava mehana i danas Ni traga promeni plana, đuvegija-bekrija-vrabac. I tako se valja saga dok se ne pojavi dama prava Što genija shvata sama, a glupana s bine! I mislim da je nađoh, brate Kizo, da izvineš. Ako nije – snimi pesmu dugačku tri dine! A sada, digni čašu! Gledaj, za promenu cvetam! Sunce je u kući. Sledeća su...
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Era tehnike, sve je na dugme, samo dugme klikći Nema čoveka, ko posle Đenke, ostali samo dugmići Stisni da misli slistiš, da budemo prazno isti Teledirigovani Biznić ko tajni agent Izzy Tebe ne prepada što propadaš, važno da pripadaš većini Masa i aspirin kada duša slini Kad masa tripuje da sve zna, kao na speed-u Ali fizika veli da masa puta speed - daje silu! To svima se dopalo, odjebe kefalo, fura stopalo Zgazi ideale i sve što je posebno Pametniji popušta pa je glupan postao sadista Epoha osvete kretena bez uma i talenta Teror mediokriteta, teror govana nad boljima Gomila otima nove glave za svoj podli rat! A ti, imaš li snage da više ne veruješ očima Da budeš manjina što kontrira... deci proseka?
Gomila prosečna, kablov modem u venu Doza sna, nije baš bog zna šta Stvarnost je - mali si, pičkin dim panični Spas, skači u sajber ambis!
Moderno vreme Čik iščupaj modem iz vene, možda i skreneš Čudovište ište muda i nerve, čudovište s vana Stvarnost daje realne mere ko si i koliki si Džabe lažeš sebe, tebreks! I ne postoji sajber mozak, ne, niti sajber talenat Ne postoji sajber kurac, s druge strane imaš gabora Što takođe sajber laže da je najlepša i najbolja Ne postoji sajber, kaže samim tim i sajber muzičar Ne postoji sajber duša, ako nemaš - nemaš Postoji sajber čovek, ali je jadan i bedan Ovo jeste rat, to danas ne zna samo blesav Prosek ujeda i besan je, mnogo je besan Jer je napokon shvatio koliko je u većini I rešio da zavlada u inat vrlini Smislili su mediji da njihova pravila važe Da ima tastaturu, i majmun bi imao šta da kaže Možda bi tipkao đokom, al bi svakako tipkao Ne bi bila misao, al neko bi to čitao Jer stvarnost je baš kao sunce, peče kad gledaš u nju Al trećim okom, zenicom duše, vidi se put. Nisi ti lud, samo ti treba klistir za um Pročisti sav mulj, govna i talog Ti si taj ključ za malu bravu nade Što čeka u nekom šteku, bravu što vodi nazad Nazad čoveku.
Probodi noktom čelo, zgrebi kožu, nađi ga Kad njime jednom vidiš, odričeš se žmurenja I bićeš gažen, pljuvan, čudan i ogavan ljudima Al nećeš biti sam, ima nas još, znaj! Isključi net i mob na mesec dana da vidiš da li postojiš Jer istina je, nidge tamo, već u suncu kog se bojiš I gledaj ljude... zenicom duše.
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
E, ljudi, teško da je opisivo kolko sam, u stvari, bogat! Ali, moda doba traži da probam - bez toga, ploča loša. Pa mora dodam odmah stihove za kraj Jer ’siroma momak’ fora nije nikome više hajp. Ovu garsonjeru, vidiš, ima otplaćujem još dinama Al to nema nikakve veze sa tužnim violinama Jer više ni neću do da stan miriše na sreću A sreći nije tesna ni kutija šibica. Marija zavela red na gajbi - bogme, i u mojoj glavi Raspored stvari sad je na oba mesta onaj pravi. Pravo da ti kažem, nikad nisam voleo kuhinju Al pevam dok seckam krompir otkad smo zajedno tu. I jebo klubove i svetla, skupu gužvu, masu sveta Skupim rulju našu smesta, čim je lepo vreme - fešta! Komša-Bata raspali roštilj, uz pivo svane zora... Razvučem kez i kažem: "Jebote, kolko sam bogat!"
To je bogatstvo! Jednog dana shvatićeš zašto! Bitne stvari značiće samo Mir, ljubav i poštovanje - to niko ne može da uzme, ne može da ukrade!
Đole se krevelji kroz staklo ljudima i brdima. Mali princ, drago dete s brkovima. Kepa opet greši put, taj nikad ne zna s putevima. Baš čudno za čoveka koji mi je put pokazao. A "mali bezobrazni", kao, žmiri da je zaspao. A, leba ti... pa, taj je stasao! Gledam čoveka, a pre pet dina klinca našao! Toliko ponosan na njega, da zvučim sebi matoro. Gledam i Rejda, ljudi beže - zapad je najbolja odbrana! A "vinil"-konjic doleteo natrag! Smajli nasmejan i vedar, jedna faca tako draga. Znaš koje je bogatstvo u njima imati ortaka! I Nevena Glibetić - ta naša predivna dama! Tek ima da se trese Balkan od njenog vokala. Pa kad sve to zaprže još Peca, Aca i Nafta Plus Bole i Gaga - sravnimo sve, a nema nam ravna! Al ne bi bilo magije bez Doktora mog brata Daj mi Pharrella i Timbalanda - i reći ću: "Ne, hvala!" Jer, taj tim drugara kad god čujem kako roka Samo razvučem kez i kažem: "Jebote, kolko sam bogat!"
Za moje Paraćince već je išla pesma ’Ponos’ Al mi opet malo reči - toliko mi pune trezor! I pazi najveću foru - ni najbolji profi-lopov Ne mož mene da pokrade, a nemam alarma nijednog! Sva "juče" me uče da biram trasu za sutra Tamo nije bajka, ali kakva vajda da kukaš? Ma, u stvari, biće do jaja sutra - ipak to mislim! Čak mi se, u to ime, probudio i neki "taterinski instinkt"! A onda, pitaju me novinari: "Ej, odakle ta snaga? Šta te drži dok stalno loviš vetrenjaču-kapitalca? Rime? Bine? Ime? Sise?“ Jebo to sve, ovde diše mnogo više. I naravno da ovog posla i nije neka lova Ali vidi moje ljude - baš sam zajebano bogat, ej! Više ne bacam novčić da vidim šta dalje Uz njih, moja je srećna strana medalje.
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Da li sam ti, ili ja, ili osoba? Ja nisam ti, ni ti ja, i još ovo znam Nisam ono što o meni kažu tvoje reči Al nisam ni onaj od juče, sad sam neko treći. Da li sam ti, ili ja, ili osoba? Ja nisam ti, ni ti ja, i još ovo znam Nisam ono što o meni kažu tvoje reči Al nisam ni onaj od juče...
Reperi ne vole Ministra, jer Ministar nije iskren Iskreno? Jebe mi se šta oni misle Reperi ne znaju Ministra - e to im smeta Ne primećujem ih, pa je fazon: "koji slepac!" Ne kapiram zašto moraju da seru, jer Nikad nikoga nisam terao da mi veruje Znači lažem, foliram se, preterujem Stisni stop, baci disk, brate, i u redu je Ali eto sujete, ortak te ne zna, ortak pljuje te Lešinari, znam da me čujete Znam da vas jebe to što ste prošlost Znam da vam kompleksi nalažu da pljujete Znam da želite da nestanem Znam šta se priča, ali svaka priča ima dve strane Nisam to što misliš, ja sam daleko veći Nisam ni isti ko juče, sad sam neko treći.
Da li sam ti, ili ja, ili osoba? Ja nisam ti, ni ti ja, i još ovo znam Nisam ono što o meni kažu tvoje reči Al nisam ni onaj od juče, sad sam neko treći.
Da li sam ti, ili ja, ili osoba? Ja nisam ti, ni ti ja, i još ovo znam Nisam ono što o meni kažu tvoje reči Al nisam ni onaj od juče...
Trenutak istine, vi biste nove ristve iskrene Mislite iskren je samo kad vam pokaže donji veš Isti je samo dok u pesme stavlja životni treš Snoviđenje, Pismo bratu, kec, nesto je blef! "A pre smo se pronalazili u njegovim pesmama Sad ne razumem blesana, plus pogled mu je tako bolestan" Šta ako ti kažem da si baš na pravom tragu s tim? Čik se sad pronađi kad se ponovo otvorim! E, ovako: imam šrinka, tablete za smirenje Mrlje na koži ko odlikovanja za sjebane nerve Dve pakle dnevno, paranoja, depra, jebe me jetra Ali, cert svakog vikenda plus plata na dva mesta Plus prijatelji za koje bih smesta skočio u bezdan Plus kućna biblioteka plus steko sam to sve sam! Ko blesav šljakam, pa se pitaj kolko para imam danas Ali nisam tako jadan da novčanik u pesme stavljam Pošteni rad - stvar kućnog vaspitanja Muzika je umetnost, ne vangla za taloženje šlajma! Pa ne jebem pesme tako prazne, a prepune love Radim pa zato imam - i što bih trubio o tome? A ipak mržnje na tone, zato što ni malo nismo isti Što iko pizdi kad nismo na istoj kiši kisli? Al jednog se setim uvek, kad me savlada taj nemir Da ne laju na mene, već na svoju predstavu o meni A ona prečesto više govori o njima samima Ja mirno spavam, jer bumerang uvek nađe vlasnika Stori-telujem o čudnim stvarima, o dubljim stvarima Iz glave čupam nestvarne ljude, činim ih stvarnima Ništa bez razloga, nikad bez poruka Iskrenost i posvećenost s razlikom što akter nisam ja I tu je problem, u tome što mašiš detalj sitan Da čovek može biti iskren i kad nije ličan Da može biti iskren i kad nije tebi sličan Što slušaš samo pesme o sebi, bolje se pitaj Al i ako odjebeš da me slušaš, nećeš mi nedostajati Jer moja iskrenost nabodena na smer - tu i ostaje!
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Čep. Ja sam čovek čep, i nisam superheroj, nego žrtva. Kada otvaranje duše ima zvuk otvaranja flaše zna se Razgovor će tu malo šta da spase, a i šta da joj kažeš Reči iščašene od čaše što očas na očaj zabazde, slome se i zgade! A mali je sad prvi razred, sluša, ćuti, trpi, šta će Svađe i čarke mame i tate, i uvek ta reč: pare, pare... (Pare!!!) Nisu izvor sreće, tako učio si ga ćale Ali tamo gde ih nema nesreća još kako naraste. Ti bi zagulio članke, ali ti nisi član stranke A sad ti vezu traže čak i da bi radio kao šanker. Samo stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem i tome kraja nema! I ajde ti i žena, kako mali da nema... I drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam Njeno ćutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana! Rastvori se kožo da vrisak izađe naglas! Evo opet kafana, opet u ruci je čaša Ali tada crni čovek, tople oči, lepa reč Kaže, vidi, nije kraj, imam plan, imam sve Azerbejdžan, građevina, malo mučno, ali keš! Evo ruke, samo reci, da li hoćeš, da li smeš!?
I kao kada izvučeš čep, iscure očaj i bes Po stolu prosu se jed i poniženje i žeđ Da učini se baš sve, samo kad bi znao šta Čoveče dobri nebo mi te šalje, ti si spas Jer više nemam kud, a ako padnem ja, šta bi tek oni tad? To samo Bog zna. Učinio bih baš sve, samo da imam. Šta? Druže moj, nebo te šalje za spas...
Baku, mnogo ljudi što spaja ih isti jad Ista glad, iste oči, ista volja da spasu stvar I ovaj obećani grad bar miriše na nadu Sagradiće život dok budu gradili tu zgradu. Doduše, njih 20 u sobi bez struje Ali to je valjda privremeno, sve će to bolje da bude. I malo je čudno što svaki pasoš im je uzet No dobro, birokratija, radne vize, šta je – tu je. Dani teku, evo već 1 mesec, samo 1 toalet, a njih je 90 Sendvič u crnoj kesi, onoj kao za smeće Struje i dalje nema samo ovo tanko ćebe. Malo vil ni malo sna, a radi sati 15, psuju ih, grde, jednog čak i tukli u besvest. Nemaš ni dana da daneš jer kazne te čim staneš A one dobre plate samo kasne i kasne! I kasne!!!
Sada znam sve laž je! Slagao si me, brate! Došao da ih spasem, sad oni meni šalju pare!! Bez pasoša, bez hrane, bez dostojanstva i nade Da odavde uopšte živu glavu čitavu ikada spasem! I opet nemam kud, a ako padnem ja Šta bi tek oni tad, to samo Bog zna! Ćuti i trpi sad sve, sve poniženje, jad! Šta si mi to uradio? Mislio sam da si spas...
Znao je da sad je već pitanje žive glave Kad kolegu uze infarkt jer mu ne dadoše da s radom stane Skupljaše pare da nekako telo kući vrate Strepeći da ni sami drukčije neće otići odatle Jer svako ko se bunio, osim novčane kazne Beše i do krvi mlaćen s pretnjom da je zadnje. Policija ne haje, ti si roba, robe - neka te! Ko zna ko je sve umešan, tek užas ne prestaje. Ali onda dođe do tuče sve, tokom noći neki čovek reče: kreći te! Samo ovde potpišite dobro sve, da ti je plaćen keš i da sve beše fer. Tako to sa svakim pojedinačno, onda mu baci, kao psu, neku siću na pod Potom sve njih u kombi, ko da je tor, aerodrom, i to beše to. To, zar je to sve? Gde je kraj? Šta je posle? E pa, vidiš, tu je problem. Sad i priča ima svoj čep tih ljudi, sad su ovde, oni ćute, jer se boje Tamo negde crni čovek u ovaj košmar vodi nove! Ali onda kad izvuče se čep, cureće očaj i bes Po stolu prosuće jed, i poniženje i žeđ Da učini se baš sve, samo kad bi smeo... Šta? Samo kad bi neko stvarno začuo taj njihov glas!
Izvođač: Marčelo Muzika: Rade Šklopić
(Pesma 'Čep' je singl izbačen kao podrška organizacijama koje se bore protiv radne eksploatacije ljudi pod sloganom: A.T.A. - anti trafficking action - stop radnoj eksploataciji ljudi)
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
