- Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da… To sam ipak ja, tvoj pali anđeo Tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena: Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
- Pa kako si, stari? Šta ima novo? Vidim i dalje ti je duga brada Vidim ti sve zvezde u očima a pogled ne spustaš do Hada Gadna tama tamo vlada, nedođija bez broja Ljudi raznog kova i boja, sve do ognja sumpora i gnoja Čeda tvoja čijih se duša gnušaš, više ne mariš Kockari, kuvari, lake žene, spletkari, velikani mali Daj stari, batali! Ti i tvoja milost za drugove Ako su oni slike bogove, bacam u đubre trozubac i rogove! Gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode Ubijaju braću, varaju drugove, gledaju u lopove Savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju - kapiš? Ne veruju u tebe a ti slepo veruješ u njih. Tvoje oči su bez zenica, prazna su tvoja nadanja Čovek je naopak stvor od Adama do Sadama Pada na kolena da oproštenja budu izmoljena Licemeran pod ikonom koja nikad ne beše voljena. Hirošima i Nagasaki, Sodoma i Gomora, godinama i eonima A ti tražiš zlo u demonima? Tvoja deca pakosna! Tvoja deca nakazna! Samo je priča jalova da to naučiše od Đavola Tebi je tako lakše sve dok ti ne taknu ponos Tad ognjiš po njima, potop, Goli otok, il neki moderni otrov! Gde ti je stalno taj otpor!? Zar to ne može strože!? Non-stop prave pizdarije, pa u crkvi kažu: “Izvini Bože, sinoć sam tuko ženu, i jebo komšijinu ćerku Znaš, sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu…” Reci šta ću im onda ja kad sami rade sva ta zla!? Hoću da kažeš mi da znam! Reci mi to, ko je ko, i šta je dobro, a šta zlo? I šta je Đavo, a šta Bog, i šta je dno a šta je tron? Kaži da znam šta je stvarno, a šta san? I šta je noć a šta je dan, i šta je večnost a šta tren, ko zver a ko plen?
- Moj pali anđele, moj otrove, ne proklinji proklete Istine su često skrivene ispod maske stvarnosne Možda ovamo šalju kamenje, no ne iz zle namere Nego iz zle navike. Oni su pale prirode, jadne figure zemljane Već su dovoljno kažnjene, nemoj ih mrzeti, sine Imaju svoje razloge. Samo slede nagone, ispod te fasade kamene Sijaju dečja lica čista poput Deve Marije Na kraju je ipak kajanje, svaka duša sa mnom spaja se Svaka duša meni vraća se, zato praštam sve Zato što ne znaju da su loši, loše time briše se Zato činim sve da jednom...
- Ma daj ućuti gadim se! Prokleti naivni jadniče! Mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj Samo ih gledaj i eto ti pakao, ja ništa tu nisam ni takao! Ne praštaš ti jer ne znaju šta čine, nego jer ne znaš šta da činiš Sve što umeš je da sliniš za njihovim lažnim izvini. Važnim te čini što te stvorove samo maziš, i pizdiš Jer duboko u sebi znaš da treba da ih zgaziš i slistiš! Priznaj to sebi! Nikad te nisi voleli, nikad iskušenju odoleli Samo sebični porivi. U njihova usta stavljaju molitvu Kakvo kajanje?! Njihovo kajanje samo je tvoje maštanje Priznaj, njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod Pa je slika-ishod samo šarada ništavna. Na kraju bacanje novčića, glava ili sveto pismo I tek tada ti se vrate, kad nemaju drugi izbor Inače im samo smetaju tvoje zapovesti sa vrha Najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa! Njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kažu ti zdravo A tebi to nije pravo pa kažeš da kriv je Đavo. Priznaj to sebi! Šta je sad to? Suza u očima? Jadni, patetični skote, tamo ti je kočnica! Zakoči svoj bol već jednom, ispravi grešku kosmosa! Povuci osigurač, pokreni smak sveta, skloni ga! Pa bar jednom po govnima prospi, hajde sad - vuci ga! Ne hrli ka meni rukama, nisam ti ja uteha Mrzim te koliko i oni, sam si u mukama Al barem imam skrupula da ti sve to kažem u lice! Povuci osigurač, pukni bičem, ubij ubice! Ubij ubice, prokletniče! Ubij ubice!
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Hladnoća. Mrak. Drhtaj. Strah. Sapet. Nag. Krhak. Sam. Dok, na patosu - blato svud; kašljem mulj A maštom zvuk tutnji i seća na grub udarac tup. Već narednog časa, evo, budim se tu... Tu? Gde je to "tu"? Gde sam sad? Besan sam A svestan da nemam trag kud van iz bezdana. Pokrenuh um... a kosti? Čini se, sve su tu - i bole. Prisilna igra, tišina kida mislima krila, dok tonem. Sekundi. Večnost. Grč. Noge. Pokušaj. Žmarci. Ništa. I opet. Malo bolje. Ali ne... ne mogu još, ne... ne dovoljno. Klecanje. Mučni napor, zamor, znoj. Zamalo. Još malo. Izdrži! Napokon! Čini mi se sada, sušta moć, samo stajati uspravno! "Ustasmo!" - s uzdahom, rekoh nogama svojim A uzdah moj primih u uši s užasom Prostor mi ehom vraća bol, i tada shvatam kob... Zatvoren, zarobljen negde - zašto je tako? I gde je zatvor što sablasno nem je, kavez, moj usud i čemer? Ko u snu breme - ono kada ne možeš da trčiš Ono kada ne možeš da bežiš i skamenjen ječiš! U taj čas - tresnu me svetlo, snežno belo Padoh mu u naručje, zlo, nežno, slepo... Kada podigoh kapke - svuda, desno, levo Gore, dole oko mene je od stakla veo! Prostor ceo - od ogledala satkan! Ni otkuda otvora, prozora, ni vrata! Na ivici snaga maglovito shvatam Da u mene pilje bolne oči sa svih strana! Ogledala! Svi zidovi, patos, plafon... O, gledam vas, kriva lica plove strahom... Ko da mi sudi, bezbroj mojih pogleda, sve je ja, znam Svi se bojimo, strepimo gde je kraj naš... Mrak...! Odjednom, huk ruši muk. Zvuk grubi ubi mi sluh. Da stupim - kud bih, kad tlu preti potres? Preki poče sud! Drhte zidovi, tavan, i bezbroj mojih glava Sablasni roj grimasa, hrli meni - krv mi ledi Shvatam tada kakva je to zamka! Prostor se skuplja A kad zgužva se skroz do kraja - zdrobiće me, to mi žele, sad znam! Nada da ipak sanjam postade bleda i tanka Stižu mi, nema spasa, smrviće me, nemam kud i tačka! I baš u taj čas - šansa! U patosu je rupa! Svest posta budna, shvatih, svetlo u sobi je stiglo otuda! Sudba mi nudi uzmak, vratih osmeh za uzvrat. Al me njena ruka gruba tresnu već sledećeg sekunda Jer, rupa nema dna, nema dna, ne vidi se, nema ga! Ako skočim, ni pod razno ne mogu preživeti taj pad! I šta sad? Ovog sveta sav strah spoznah u trenu kad jak Osećaj gadnog kraja dade mi znak da skočim u taj kanal! Prštanje stakla, sada više nema natrag. Kotrljam se kroz sluzav, ljigav tunel bez kraja... Ta tama grize oko ispod kapka, gmiže kožom Hitro stapa me s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada Padam... i padam... i plačem... i padam... I najzad eto kraja. Svetlo! Nada? Izleteh, i premreh, i tresnuh o belo Da li spas, il opelo? Samo led, dušom celom. I tad videh, shvatih, teško verovah javi Moje lice, sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom Bedno malim, što je iskašljan na taj zid wc-šolje Zbunjen vapim, hoću gore da se vratim... I stidim se i gadim, jer sad mi je jasno sasvim Da bejah u svojoj glavi, da sam ispljuvan vani Ispovraćao sebe iz sebe, već se u dnu šolje davim Onaj nad šoljom, bivši ja, drhti, stenje i žvali. Bol! Kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom? I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, al sad je svejedno. Ja nisam ja. Mrak! Kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom? I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno I s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad. Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak nije sam u kupatilu Neko ili nešto je tamo, iza. Neka sena. Nije jedna, to su čovek i žena Tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena I poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah Pusti vodu da skončam, kao otpad! Ona je - Sociofobija On je - 21. vek, oni su došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE! Ne budi glup, oni žele samo ljušturu, samo olupinu, ljusku smušenu Bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom, da budeš gluv Venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Neeee!! Ali već je kasno, on je začaran bajkom Da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo Gde nema bola, gde savest nije patrola Gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda! On pušta vodu. Poslednjim pogledom oka vidim kako ga pohotno ljube Ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega... On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega. Mrak...
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Ne znam za maštanje i za sanjanje, al sam fakat zalutao To ti je spika cela, moj tebra. Želiš li da skontaš Čela? Sad nema vremena. Svejedno, ma šta se desilo ja se držim iste staze Kad kažem jedna ljubav za hop, to je, veruj, mnogo više od kazne! Znam i sam za sram i blam, taj gram rispekta dat za stav Ni frik, ni zdrav, ni kriv, ni prav - daj, gledaj mi dlan - san je isti sav! Plan je iskusan: moj majk - moj gral, moj flow - rafal! Moj zivot - moja stvar, hejter - fan, moje selo - grad! Kontaš sad? Cela igra - jad! E, kad skontaš je - još nije to, kad prođeš je - tek onda isti smo! Sad zavidni: MC, srokaš LP, pa te pljuju ko da ti nisi ti. Retro geto pseto, setno i svesno besno, beton sreto često Vešto šeto svetom - bina je presto! Ja isti sam Šarklo Marko de Facto, malko alko, alatom, stihom i taktom U srcu - bogato, u džepu - debakl, na bini spektakl kad rokam ovako! Zakon! Ti - lajavac! Furaš gengsta fore? Onda ši mi ‘rac! Poseban, dosledan osećaj, kad te čemerne repere čuješ Ti znaš da oseka proseka podseća da nema srednjega Stvar je posrana ili jebena, čar je u bacanju hejta na boljega. Svi biste pizde hteli to, znam. Svi biste pizde hteli tron sad Ne vidim da sam digo nos, šta koj kurac onda mrziš me – smrad!? Toliko stvari u glavi me davi, stari - batali! Svi sati, dani, kad jadni smo sebi sami, pa stani! Na javi mali smo sasvim, a zatim onda kad zaspim, kad nema časti na vlasti Častim strasti da shvatim da šta god da misliš ti - ja sam znao već! Svi ste suvišni! Svaka vaša reč, svi ti hejtovi, daj mi bit i skreč, svi ste nebitni vi! MC bez harizme, svi ste iste pizde i izmet, svi biste al niste nigde! Ni tri čiste! Aj žibe s liste! Istom stazom, sado-mazo, za hop-stado! Verovatno boli gadno, come-back album, opet jako, uvek hard-core! I to vam je to! Venom hip-hop, dnevno hip-hop Dva-četri kroz nedeljno sedam, ne dam presedan, samo me gledaj!
I reci YOYO! To je sad pro-zon, iako je grozno Scena je korzo, sve se ruši ko odron, zar da budem kordon baš ja? Ne jebem taj fejk aplauz, fejk rispekt, sav taj hejt jer nema lek Imam svoj svet, imaš svoj svet - svima sve oke!
Dokle god stojim, isključi jebeni majk čim kazem svoje! Ugasi stereo, seri na omot, slomi disk, mene i moje paranoje Al priču ponovo boje troje: majk, lirika i ja. Samo se sranje naglo maklo sa dna, i sve što nisam znao sad znam. Šta sam našo na drugoj strani? Sram i respekta ni gram! Sto kombinacija ko tangram - sve pogrešne! Java je san i stvarno si sam! Nek prvi redovi odu u kurac! Zavesa pada, i dalje guram! I nek se jebe cenzura i svako ko fura da se ja furam! Al publika svari i nesvesne, jer je i sama nesvesna Gistro urbana, u pičku materinu! A kad čuje trač je presrećna! Da vidim cyber frikovi, šta vam je danas na dnevnom redu? Kojom rukom koji MC drka, a kojom rukom briše pedu? Ili vam smeta moj intervju u "Svetu"? O, kontam da da. Oke, s pravom sam na tapetu, al i drugu stranu medalje znam! Svi smo zgroženi, to je žuta štampa šund - seljberski trend Pošto su tu tračevi vezani za Karleušu i OK bend Ali biste svi vi, lajave pičke, to čitali bez pardona Da tamo slučajno piše što su se tukli Vikler i Reksona! Po čemu ste onda iznad šablona? Iste ste strine! Nema ljutnja Al vama ne treba hip-hop scena, vama svima treba po suknja! Jer danas repuje svaka šuša i svaka šuša sluša To je priča bušna i šuplja koje se gnušam! Nabijem uštva na krasan kurac! Pa menjaj kanal i gasi radio, vratila se kafanska skotina Pravo iz birtije za sve medije napast gadna ko gladna godina!
I reci YOYO! To je sad pro-zon, iako je grozno Scena je korzo, sve se ruši ko odron, zar da budem kordon baš ja? Ne jebem taj fejk aplauz, fejk rispekt, sav taj hejt jer nema lek Imam svoj svet, imaš svoj svet - svima sve oke!
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Teorija zavere u lobanji jednog sajka, gajtan do majka - daj ga, pa hajka! Tajfunu ravan - taj sam za gamad, antraks za ljaksad - strašna je farsa Sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam iz sveg glasa! I šta sad? Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj - pa skapaj, nacijo raka! San satkan akcijom štaka ćopavih rodoljuba Zar sam sramota roditelja, ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja? Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše ’’više rase’’! Ljudi bre, vama je smešteno, al vam ladovina paše. Anketa s mitinga radikala: ’’Cela planeta srpska, vala!’’ Samo se sluša Alka Kurvica s ružičastog kanala Al zato na kolac Marčela i ribu iz Elementala: ’’Ma kakvo ’Bekstvo’, tralalala - njihova ruka nas je klala!’’ Što se mene tiče, nabij disk o kurac, al nisi mudrac. Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš. Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš A ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras! Ne znaš gramatiku ni motiku, sad modernica vodi puk Samo laganica godi mu, a godinama muda u procepu! Iskreno zgrožen svim tim, ja i moj bunt smo dream-team I veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim! Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba! Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o ’’narodu s neba’’! A gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda? ’’Sećanja blede na herojska vremena...’’ Ja kažem - ne baš! Rekli bi: ’’Samo deco ne ginite radi reda Sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!” Nikada više kao Edgar! Ikara kliše - karasevdah Nećeš leteti sve dok vučeš sidra, vučeš, a ne znaš! Komercijalni predah za mentalne snobove Jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos nego grobove!
Svi smo senke prošlosti Sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal su svetli grobovi? Ili su mrtvi već odavno umorni? Svi smo senke prošlosti Sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal su svetli grobovi? ... ili su mrtvi umorni…
Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo. I eto, otad imam taj gard, lakat guram sve dok moj grob Ne bude bio isklesan! Trans-ekspres za nebesa! Al neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove Da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove Za činove i šatro-govore. Kao, mirno je, a samo ponor je sve što vidim! Deset godina dug fitilj, a opet je prošlo pet, pa budi ranije dovitljiv! ’’Opet onaj reper! Stereotipno sere on!’’ Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom! Ste rekli ’’Bog’’? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan. ’’Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me! Oče, koče siroče...’’ A predsednici bi rat - pa neka se počne! I onda bude - šta? Dal ti se pali prokleta lampica?! Nemaš da trampiš šta? Ili život il’ zgarišta! Dal ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj? Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za epohu starih kazaljki Reci mi što smo sakati? Dal vredi plakati sad kad smo sve izgubili? Jer, nema ’’Velike Srbije’’. Nema Kosova. Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom Jer, imamo (šta?) aplauz za kalauz, karakter što voli uživo ’Counter’ Plus kućni video blokbaster: Severinu i Suzanu, da nam bratstvo i jedinstvo vrate. U sekundi bivša Juga drka i opet smo braća, brateee!!! Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre. Dajte daire il ću sam da ih maznem! A dokle? Ja neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti! Možda nam moto nije bonton, al imamo predivan jezik Predivan folklore… To je moj ponos, kapiš!
Svi smo senke prošlosti Sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal su svetli grobovi? Ili su mrtvi već odavno umorni? Svi smo senke prošlosti Sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal su svetli grobovi? Ili smo svi samo senke prošlosti…
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena čeka Nekad sve je probala, al sebi nije našla leka. Senka nad njome stajaše, nadri doktori bajaše, u nadi dokoni lajaše U stvari, zlokobni tajac je dozivao kišu bez dodola Svaki ondašnji znalac je obmana, skorašnji talas bez korena Trči kao Forest Gamp, a nema promena, era otrova I smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah! Kad sevaše nebom, jedan pijanac je sedeo, pio, pušio, gorko psovao sve redom Došao na ideju odjednom zbog čega se živi bedno Lupio rukom o astal, ustao i glasno reko svima! "Boli nas taj eho sećanja što drobi spas! Svi mrtvi spremni su za krajnji rat! Ljudi od zemlje na zemlji, a gore vajni sprat - nama pripada raj! Naš pali tron je temelj za novi Vavilon - pa gradimo! Još uvek čeka nas taj raspali most, da spaja nas sa nebom što nam pripada svo! Odozgo gleda nas On! Zaspali Bog - slep i gluv za bol što trpi sav njegov rod! Šta ovde imamo to? Raspad i zlo - mi smo siročad, gledamo ledja tvorca svog! Nećemo više dno! Gradimo kulu do neba, na vrhu je šiljak Probodi Boga kroz srce da narod bude miran! A frula pastira nek svira za neko novo stado. Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samoooo... Ljudi od plastelina, praznih očiju, ludi od naftalina iz kojeg sećanja potiču! A On!? Pije ambroziju od krvi naših života! Svi zajedno, braćo, gradimo kulu, ubijmo skota!"
Moje oši gluve su za mirise. Ti govoriš mi sve sne - ja ne vidim te... Pokazuješ mi lice - ja ne čujem te... Stavljam katance na kazaljke... (...A to boli ga!)
Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza. U pohodu na bolje sutra zgužvala se svrha A i dalje gradi se kula , svakog dana, u svakom pogledu. Ka božjem srcu žaoka je u svakom našem delu! I svaka reč - cigla, i svaki čovek - stub, brže i brže, najjaše vezani kad zajedno mrze! A mesija nije najmudriji, već ko viče najglasnije. Onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije. Ostade navika da sledimo vodećeg, kad vreme odvede vodećeg - sledimo sledećeg. Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine, samo pokazi krivca - eto koride! Grešni grešku ne vide pa im grešno nije preselo. Sinovi Adama i Eve zmiju slede nesvesno. Milenijum u kom vileni um otrovnim zarom. Bezbrižni Novi Vavilon zaboravlja priču o starom! Vaviloncima se jezici vezaše u čvorove da ne razumeju bližnje kad govore. Nikad takli oblake, nikad makli poroke, zalivajući svoje korove, otrovaše svoje korene! Sad evo nove božje porote! Proglasismo ga grešnim! I dobismo istu kaznu! Hajde, pričaj sa nekim! Uzalud šapućeš mi snove, oči za mirise gluve, deo smo armature kule Tu je sve što znam i umem, pa ne pružaj ruke, odavno te ne razumem! Ljudi ljudima tuđi, ka večnosti hrle. Ljudi s bar kodom na čelu, neosetljivi na bol Ljudi tako mali... da im prašta probodeni Bog...
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
(Marchelo) - Od Paraćina do Bagdale hvatam zalet za zaplet Zapeti snajper kasabe, uz flou klase klaster Na zov ove masne matre. Moj šou jebe ko pas mater I s mase marve smakne maske! Govnima master-maler. Ustima bagre flaster. Dusima sajber-sage vičem šta im stvarnost šapće Nabijam im kapke na sunčeve zrake da shvate Nojevima silom čupam glavu iz peska i krivim je Guram im noseve u javu da šmrču moje linije!!! (pssst… već deset godina…) Dolazim na štrokavom pacovu što se zove Istina Praćen hordama poniženih viteza Što su upalili baklje i obogaljeni digli štake Armagedon-torpedo čiji su amblem gas-maske! Polomili kavez, jurnuli da kazne Mazge što gaze smisao, pamet i savest. Tu sam da stoki pijem krv poput Čupakabre! Radioaktivan – jer svaki radio vrti ovo sranje!
(Ministar) - Dozvoli da te upoznam sa Filter Crew-om Nabij tuki u uvo, brate, jebeš šta si čuo! Ovo što slušaš sad je rad koji lomi vrat. Ruke gore! Gori grad, ‘tori! Kad na nebu vidiš gas-masku Znaš da večeras ideš na naš nastup. Masa se bori za vazduh, klubovi nam postaju tesni Pa šou radimo na krovu, ne u diskoteci. Reci, ko ne bi hteo deo toga? Ja sam vreo kao... (ccc)! Ja sam neophodan. Treba samo malo mozga, prepoznaj znanje Čame ne veruju da sam beo kada čuju sranje. Uletim ti na gajbu iz fazona "šta sam jeo?!" I prebijem te tiganjem. Svaki stih vredi više nego keš koji u spotu bacite. Sranje udara u glavu, ortaci furaju kacige!
(Marchelo) - Moje ime je trauma za đubrad, muka za šljam. Toliko psiho da Fredi plače kad mi dođe u san! Ovo je školovodja đavo – edukuj se, majmune! Zovi žanr kako god, važno da te sahranjuje.
(Ministar) - Pričajmo o klanju, jer zaklali smo bit Stilom oštrijim od polomljenog stakla. Mi smo zli! To je fakat – pa kad ritam krene Bolje siđi s bine, jer ova ekipa ćene.
(Marchelo) - Ne prodajem muda za bubrege, niti bulju za dukate Ovo je bodljikava zika kojom davim neo-paore. De Facto Čelo – mamojeb, ritam je moja biblija. Van mode i klišea – Filter, stihija stihova.
(Ministar) - U zadnji čas, stiže spas hip-hopa! Oni koji su zakasnili su se zaprepastili Kolko smo opasniji, kolko smo masniji Od svega što su ikad čuli. Raid, objasni im! ...
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
- Tebi je celi taj svet fuš Sereš na sve i baš si kul Al kako da menjaš put kad - TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš Sereš na sve i baš si kul Džabe ti sav taj bunt kad - TI SI TAJ VIRUS!
- A šta je bunt? Za to je potreban um Ako si malouman, tvoj bunt je samo mala gluma. Nešto fakat grize sistem, al to nisu političke krize TI SI TAJ VIRUS! Ti si minus, crna rupa naših redova I nema promena dok korov ide protiv korova Iz poriva što je danas tako urbano biti urban A upravo ti si nula! U prazno klizi sutra Sve dok su revolucionari dangube i vandali Što kurcem nisu mrdnuli za sve te bolje stvari. Svima nam je dens – bljak, svima nam je fens – ljaks Al niko nema herca da nešto menja smesta! Svako besan na Mesam, svako sve zna Svako je često skenjan, retko trezan, pravi geto – tebra! Al džabe me bratimiš, brate, fakat nismo rodbina! Van wc-a ne trpim druženje s govnima. Ti si taj.
- Drugačiji klinci malog grada, gotivna klošarijana Odjednom se budiš s pitanjem – dal to smisla ima danas? Dvaes i kusur dina u bulji a i dalje na klupi Ništa u vugli, glup kao tuki i pride se kurči. Ajd sad objasni, deder, feget: odakle ti mob? Odakle ti vops? Odakle skejterske tike marke Globe? Mi smo, beše, radnička deca što imaju zavet Da sjebu male bogataše time što imaju pamet? „Oni su fensi-govnari jer im je tatko punog džepa Oni su gotovani, a mi za svoje gulimo dupeta!“ Sad te nije sramota da sereš o promeni sveta Kad funjarski živiš ko oni, od tudeg budžeta!?? Ti ćeš da mi doneseš novi svet, bre, pička ti materina? Uzmi radi nešto slepče, nije te stid pred matorima! Nemaš ti problem, čim daješ sebi tolko oduška. Ja radije biram pokušaj makar ispao pipušaj, kapiš?
- A kad više nisu znali šta će, uleteo plan B Učlanili se u omladinu te i te stranke! Sad lepe plakate da narod primi na znanje Da biće nam bolje ako damo im zvanje... Od našeg poreza prave banket, dobiješ flajer Gde pamet dele ti mazge što nikad ništa ne rade! Jer to su naučili od svoje tetke - bivšeg hipika Da bune se a da ne žuljaju svoje dupe nikada! Ništa bolji od pink–likova, samo drukčiji stajling Drukčijeg muzičkog ukusa uz malo izmišljenog prkosa Ništa iza sebe, sem dara da se kureta! Više mi je simpa dizel, barem je iskren retard. A da li biste ikad verovali u reči pesme moje Da vam u intervijuima zvučim poput Viki–Miki–Stoje? Da sam nepismen ko majmun, bezprizoran poput proliva Da sam isti kao oni, zar bih bio pobuna? Hoćeš protiv njih? Onda budi bolji od njih. Hoćeš STVARNO protiv njih? Ne pucaj kapislama na njih. Drugari splavari, splavuše i sav cirkus krivi nisu Ako je rock’n’roll mrtav, pričamo o samoubistvu.
- Tebi je celi taj svet fuš Sereš na sve i baš si kul Al kako da menjaš put kad - TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš Sereš na sve i baš si kul Džabe ti sav taj bunt kad - TI SI TAJ VIRUS!
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
(Ministar) Sa svakom tvrdnjom mogu da se nosim, osim da ne derem Jer, kada uđem u zon sve kosim ko sida pedere. Vreme je da se zavede red i da shvate Svi kompleksaši ko ovde zapravo kida! Brate!
(Marchelo) To je Filter Crew - Sickness Groove, mi smo tu za čist kor-zvuk - ne kič-hop-šund! Ko Hičkok - lud, ko Miško - kul, i u svakom trenu ko Mefisto - svud! Rad i trud plus staž i ćud plus pravi put - zato sravnim svu Tu gomiletinu hejta i gazim mulj. Filteri - tvoj strašni sud!
(Ministar) Mnogima smo trn u oku, mnogi će ostati bez njega Jer smo tolki trn da niko iza njih nije bezbedan. I pri tom rokamo tolko surove pesme da svaki drugi muzički pravac postaje bezvredan.
(Marchelo) Flou psiha. Bog tetovira moj citat! Ako život je cirkus, ja sam klovn iz „IT"-a. Kažu: tron se klima - ha! Sanjate budni! I kad ste na sedmom nebu, vaš sam osmi putnik.
(Marchelo) Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatis, jer kolko god da - košta me Zakletva praznoj hartiji ostaje. Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatiš, jer kolko god da - košta me I kad sagorim ostace da gori... REČ!
(Ministar) Reč gore! Naše sranje ne umire Naše sranje ubija. Naš stil je neumeren. Ne umemo da stanemo. Na stejdž izlazim s namerom Da majk polijem benzinom i poljubim plamenom!
(Marchelo) Nikada nismo ni bili tu zbog drugih, nismo ni pili žuč zbog drugih Nismo ni lili krv zbog dugih... I verovatno zato smo na listama prvi! Srimovane makaze, jezik - skloni u kraj! Ovaj vrabac trese stejdž ko jebeni Optimus Prajm!
(Ministar) Sve se trese, stubovi u hali su pali Na keca stižemo do deset na Rihterovoj skali. Samo bit je dovoljan da raznese sve, ali Za svaki slučaj, za preživele, tu su vokali.
(Marchelo) Zika klonirana iz rebra vampira Prognana iz sveta cvetova u podrum - meni je svetinja! Jer, ne zelim moć ko Vejder, ni da sam večan ko Rejden. Kada mastilo iscuri, želim smrt uz trijumf kao Ledžer!
Joker: "I believe... whatever doesn't kill you, simply makes you... STRANGER."
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
(Marčelo) - Glava je pretesan stan za strah kada cimer mu je bes A da makar znaš odakle taj mrak, otkud teskoba tvoj žderač Uzalud tražiš ga spolja. Čovek mi priča uz čašicu noćas Dok palimo pljugu na pljugu i očaj se očas ugušio dimom Otkad smo seli on veli da ispod leži sav izvor. Da nisu pomoć tablete, ni šrinkovi, već mesto samo za tebe Mesto u glavi gde sagradiš hram i u njega se sklanjaš Kad san spusti roletne na dan. Tamo je mir, tvoj spokoj Ali i odgovor tih na pitanje šta te to zapravo muči Šta struže ti kožu dok ispod nje puzi. Kaže, njegov je hram - kuća, sa malenom baštom i ogradom od pruća. Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno I jednom će mu reći šta tišti ga stvarno...
- Tu sede svi njegovi mrtvi odavno, sa osmehom prime ga, posluže kafom. I samo ta kućica, avlija, smiraj. Teše ga, kažu da se ne sekira. Da život je divalj, al opet - divan. Kad god sklopi oka, tamo je s njima. Ali jednoga dana, tamo je našo, u krilu svog pokojnog oca, devojčicu s mašnom. I celog proždra ga jeza...
(Ministar) - "Zar ne znaš? To ti je ćerka."
(Marčelo) - Moj prijatelj kriknu: "Al ja je nemam! Nikad je nisam ni imao! Koješta!" "Ne, nije tako." - šapuće starac.
(Ministar) - “Seti se, bio si još klinac tada. Sanja i ti. Ljubav. Nepažnja. Nećete bebu – odluka je pala. Abortus. Raskid. Svakom svoja staza. Vreme. Zaborav. Život je takav. Al ma kako hteo da ne gledaš nazad ono što je ispod - uvek se vraća.”
(Marčelo) - Tako je lepa, divno se smeje, on pada na kolena, suze mu lete.. “Oprosti mi, dete.. al bili smo deca! Zbunjeni, sami, u strahu od sveta! Mi nismo mogli... mi nismo smeli...”
(Ministar) - “Ona to zna. Nemoj da klečiš. Njoj samo treba šta treba i tebi Da duše se oproste na način lepši.”
(Marčelo) - I tada mu kaza njeno ime: Dara. Dar, odbijeni poklon iz raja. I kaza mu šta je njoj jedina želja, da ode u Valjevo, gde beše nekad I pusti ružu niz reku za nju, za zbogom, da duša smiri se tu. I on učini tako, i otad mu je bolje, jer mir se uselio sad ispod kože. “Pa dobro je, druže moj, drago mi, eto. Al to je sve trip, u glavi je sve to. Ne misliš valjda da je stvarno...?“ – rekoh, al drug mi kaza da ima još nešto. Da dan posle toga mu svratio brat:
(Lane) - "Ej, postaću ćale! Zamisli, ja!“
(Marčelo) - "I imaćete ćerku, i zvaćete je Dara... jel da?“
Čudiš se što me ponovo vidiš. Ali da…To sam ipak ja, tvoj pali anđeo, tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena... Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana… Sećaš se, zar ne? Ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče! Slušaj me dobro sada!
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
