Religija u svojoj sushtini uopshte nema zadatak da poduchava moralnim vrednostima

Religija u svojoj sushtini uopshte nema zadatak da poduchava moralnim vrednostima, vec da preko tih svojih predanja stiche politichku i drushtvenu moc.

Religija je politichka stvar i tiche se sveshtenika i ,,crkve'' (institucije koje sachinjavaju ljudi koji polazu pravo na svoja predanja o tome shta je zivot i smrt i sva ostala nerazjashnjena pitanja) koji kada jednom steknu politichku moc, jako je se teshko odrichu. Politichka moc hrishcanskih sveshtenika dostigla je najvecu moc u istorijskom periodu koji danas zovemo ,,srednji vek'' zbog toga shto je bilo veoma malo obrazovanh ljudi. Bilo koja druga filozofija osim hrishcanske bila je zabranjena i ko god da je prichao protiv crkve bio je proganjan i izopshtavan iz drushtva. To je zbog toga shto je tada direktno remetio uticaj sveshtenstva.

Taj tada stecheni politichki uticaj popovi su dalje koristili da bi zadobili josh vecu moc shaljuci krshtashke pohode na bliski istok i dajuci narodu mogucnost da okaje gotovo sve grehove tako shto ce da plati parche papira (pokajnice). Sveshtenstvo (franjevachki fratri) u obliku inkvizicije su u saglasnosti sa tadashnjim feudalcima uglavnom optuzivali bogate porodice za jeres i onda bi delili njihovu imovinu.

O tome shta su pape putem hrishcanstva radile, i da ne pricham. Moze se reci da su pape bile gotovo najuticajniji monarsi tokom srednjeg veka.

Hrishcanska crkva pochela je da gubi drushtvenu i politichku moc onda kada je Evropa pochela da se polako ali sigurno prosvecuje, a 18. - ti vek predstavlja prekretnicu u tome.

Kada neki chovek ode u planinu i veliki deo svog zivota provede sam, takav oblik asketizma ne predstavlja nikakvu drushtvenu stvar i predstavlja lichnu duhovnost. Takvi ljudi odlazili su u osamu radi sebe samih, a ponekad bi ih i crkva svojatala zbog skupljanja svojeg drushtvenog uticaja.

Religija je u stvari samo jedan od mnogih drushtvenih chinilaca, a s obzirom da joj je u osnovi delovanja politichka moc; ubijanja, proganjanja, drushveno izopshtavanje i fanatizam joj uopshte nisu strani. To je sasvim normalna stvar i deo je mnogo shirih druhstvenih deshavanja ne samo religije.

Dovoljno je reći da je moje iskreno mišljenje da su zločini Katoličke crkve preuveličavani   

Sta to znaci, da ne bi bilo kulture da nije bilo religije?

Posto duh, duhovi ne postoje, onda nema ni duhovnog znacaja

Insipiracija? Jel to ono koliko je ljudi moralo da umre da bi se napravilo onoliko hramova na svetu?

Hrišćanstvo, Judeizam, Islam, Hinduizam, Budizam, razne paganske mitologije, toteizam, šamanizam, animizam, ... šta te prvo one nauče? Dobro, osim toga da je njihov entitet "jedini pravi, a sve ostalo lažno"