---------------------------------------------------------------------------------------------


Poštuješ, znači da ti svom zlom roditelju nećeš nauditi, nećeš ga ubiti, zato što postoji šansa da postaneš ubica kao on. Ma koliko to opravdano izgledalo, ubistvo je teško u svakom pogledu, društvenom, religijskom i psihološkom. Može da te promeni na gore.

Prema hrišćanskoj religiji, ti moraš da poštuješ druge ljude, da li ćeš ih voleti, to ti ni Bog ne može kontrolisati. 

@Miles Teg

Sad ću i tebi da odgrovorim, upao si dok sam pisao...

Zato je i trula ta religija, izmedju ostalog.

Sta je dobro donelo prelazak sa politezma na monoteizam? Nista, isti ratovi, ista sranja. U stvari ratovi su dobili globalne razmene.

Životinje imaju osnovna pravila ponašanja. Vukovi love u čoporu, mufloni organizuju krda, ptice lete u jatu... pa i čovek ima pleme.

Delimično si u pravu. Postojala su neka najosnovnija pravila davno pre religije.
Za incest si u pravu, to su shvatili kada su dobijali degenerično potomstvo kada su se parili međusobno i posledice su im bile i više nego očigledne.
Ali nisam rekao da društvo nije kažnjavalo ako neki saplemenik uradio nešto loše... no to društvo tu nije bilo uvek sposobno da ga kazni (nije ni danas u nekim slučajevima).  Nisu znali da je on to počinio na primer...

Tu upada religija... kao što sam rekao:


Ako ti hoćeš da kažeš da su moralne vrednosti bile pre religije, u pravu si, bile su. Ali religija ih je unapredila.

Kao što su ljudi prvo kopali zemlju rukama (osnovne moralne vrednosti), pa su izmislili lopatu (religiju), koja im je umogome olakšala posao (život u društvu). Naravno, pošto na ovom svetu ništa nije savršeno i sve se može zloupotrebiti, ta ista lopata mogla je da se iskoristi da se čovek ubije (verski fanatizam).
Da li zbog toga moramo da zabranimo lopate i vratimo se kopanju rukama?

Upravo tako gledajte religiju... kao alatku.


Da su ti moralni koncepti instinktivni... ne bi vodili ovaj razgovor, niti bi imali zatvore, sudove... ne bi bilo potrebe za njima. Ne bi ni razmišljali o nedelima, kamoli da ih činimo...
Ali nisu instiktivni...


Sa razvojem društva dolazi do kompleksnijih odnosa između ljudi - ne može svako svakog da voli, niti je društvo bilo stalno sposobno da kazni presupnika...


Potreban je isti stepen inteligencije i za kontrolu impulsa i za izmišljanje religije.
I da, upravu si, religija nije izmišljena samo da bi se kontrolisali ljudi od strane nekog entiteta. U davnim vremenima, pošto je nauka tada bila razvijena kao nuklearni program Paragvaja  , religija je davala kakvo-takvo objašnjenje za svet oko njih.


Nek ti bude - Prisvojila je. Ali je i unapredila. 

@Utopia

Problem je samo taj što ti zamišljaš savršenu, da ne kažem utopističku, sliku religije.
Svi se vole, cene, i nema mržnje, zavisti, ratova...

A život na ovoj planeti nije ni nalik na tako nešto.

Resursi (u svakom smislu) su ograničeni, a potencijalnih korisnika je previše.
Biljke se bore za što bolji položaj u odnosu na sunce, životinje za što više hrane, ljudi za što više... svega.

U svoj toj borbi za opstanak, religija je ubacila još jedan dodatni razlog da se ljudi mrze.
Ranije je bilo - da li nam to pleme ometa pristup našem lovištu, a nakon pojavljivanja religije - isto to, plus ne poštuju naše bogove...

Čak i u okviru pojedinačnih religija postoji strahovita mržnja samo zato što se osnovi religije tumače različito.
Katolici i pravoslavci, šiiti i suniti, mormoni i... svi ostali.

Snažan argument za postojanje boga bilo bi postojanje samo jedne religije, koja je nastala u različitim, geografski udaljenim predelima, a koja ima ista verovanja svuda.
Medjutim, tokom istorije postojalo je na hiljade različitih religija, a isto je i danas.
I svaka tvrdi da je ona prava...

Zato religija (bilo koja) nikada neće doneti, u dugoročnom smislu, nešto pozitivno ljudskoj vrsti.

Uvek će biti nešto što im (religijama) smeta, što žele da uklone iz ljudskog društva, ne shvatajući da uklanjanjem nečega iz naših života (pa makar to bilo i nešto što je na prvi pogled loše za nas) dovode do gubitka našeg identiteta, i odstranjuju nam mogućnost da učimo na sopstvenim greškama.

Religija je donela kontrolu, ujedinjenje, politichku moc.

Ne zamišljam, otkud ti to? 
Samo objašnjavam na kakav način je religija doprinela pozitivno čoveku.
Apsolutno moralan i savršen čovek ne postoji. Ni ne pokušavam to da objasnim. Samo objašnjavam što veći uticaj religije na stvaranju moralnijeg čoveka.

Što se tiče borbre za opstanak, resorse, teritoriju... Na sve ovo utiče mnogo, mnogo više faktora... religija je samo jedan od njih...
I već sam napomenuo da je sve na ovom svetu podložno korupciji... i religija je jedna od njih... tačnije, njeno loše tumačenje...
A isto sam rekao da je verski fanatizam, ubijanjem drugih ljudi i sve loše što vernici čine - posledica, a ne uzrok.


Zapravo, jedna od održivih teorija kako su nastali narodi je upravo ujedinjavanje plemena...
Da li je religija tada u tome imala ikakvog uticaja ne znam, ima malo istorijskih podataka...


Već sam napisao da je sve podložno korupciji.


Tema nije "da li postoji Bog", ili "da li je postoji prava religija"...
Sve religije imaju zajedničko: da čoveka lakše poduče moralnim vrednostima i daju mu unutrašnji mir...


Već je donela...


I poslednji put ću da ponovim, sada malo glasnije: VERSKI FANATIZAM JE POSLEDICA LOŠEG STANJA U DRUŠTVU, NE UZROK. 
Izvinite što se derem 

Malo da obrnem teze: I nauka je donela oružija za tamamljenje ljudi na efikasniji način.
Kao i to da su najgore zločine činili ljudi koji su nereligiozni...

Religija u svojoj sushtini uopshte nema zadatak da poduchava moralnim vrednostima, vec da preko tih svojih predanja stiche politichku i drushtvenu moc.

Religija je politichka stvar i tiche se sveshtenika i ,,crkve'' (institucije koje sachinjavaju ljudi koji polazu pravo na svoja predanja o tome shta je zivot i smrt i sva ostala nerazjashnjena pitanja) koji kada jednom steknu politichku moc, jako je se teshko odrichu. Politichka moc hrishcanskih sveshtenika dostigla je najvecu moc u istorijskom periodu koji danas zovemo ,,srednji vek'' zbog toga shto je bilo veoma malo obrazovanh ljudi. Bilo koja druga filozofija osim hrishcanske bila je zabranjena i ko god da je prichao protiv crkve bio je proganjan i izopshtavan iz drushtva. To je zbog toga shto je tada direktno remetio uticaj sveshtenstva.

Taj tada stecheni politichki uticaj popovi su dalje koristili da bi zadobili josh vecu moc shaljuci krshtashke pohode na bliski istok i dajuci narodu mogucnost da okaje gotovo sve grehove tako shto ce da plati parche papira (pokajnice). Sveshtenstvo (franjevachki fratri) u obliku inkvizicije su u saglasnosti sa tadashnjim feudalcima uglavnom optuzivali bogate porodice za jeres i onda bi delili njihovu imovinu.

O tome shta su pape putem hrishcanstva radile, i da ne pricham. Moze se reci da su pape bile gotovo najuticajniji monarsi tokom srednjeg veka.

Hrishcanska crkva pochela je da gubi drushtvenu i politichku moc onda kada je Evropa pochela da se polako ali sigurno prosvecuje, a 18. - ti vek predstavlja prekretnicu u tome.

Kada neki chovek ode u planinu i veliki deo svog zivota provede sam, takav oblik asketizma ne predstavlja nikakvu drushtvenu stvar i predstavlja lichnu duhovnost. Takvi ljudi odlazili su u osamu radi sebe samih, a ponekad bi ih i crkva svojatala zbog skupljanja svojeg drushtvenog uticaja.

Religija je u stvari samo jedan od mnogih drushtvenih chinilaca, a s obzirom da joj je u osnovi delovanja politichka moc; ubijanja, proganjanja, drushveno izopshtavanje i fanatizam joj uopshte nisu strani. To je sasvim normalna stvar i deo je mnogo shirih druhstvenih deshavanja ne samo religije.

Sve što ste napisali je jedna strana medalje. Nikako suština religije. Postoji i kulturni, duhovni, inspirativni značaj...a ne samo strogo materijalni i politički. 

Sta to znaci, da ne bi bilo kulture da nije bilo religije?

Posto duh, duhovi ne postoje, onda nema ni duhovnog znacaja

Insipiracija? Jel to ono koliko je ljudi moralo da umre da bi se napravilo onoliko hramova na svetu?