Intracerebralno krvarenje (hemoragija) je rezulatat oštećenja malih penetrantnih krvnih sudova, koji kod okluzije daju lakune. Promene koje prethode hemoragiji sastoje se iz slabljenja zida i stvaranja mikroaneurizmi (Charcot - Bouchard) koje ruptuiraraju. Defektan zid krvnog suda i bez aneurizme može da rupturira.
Arterijska krv izlazi iz prsnutog krvnog suda pod pritiskom i razara moždano tkivo stvarajući intracerebralni hematom. Nagli izlazak krvi iz krvnog suda dovodi do porasta intrakranijalnog pritiska čemu doprinosi i nastanka perifkoolanog edema. U daljoj evoluciji hematom inkapsulira i resorbuje, a na njegovom mestu ostaje ožiljak ili cista.
Klinička slika
Tipičan bolesnik sa moždanom hemoragijom je gojazan hipertoničar, a tipična situacija u kojoj se javlja hemoragija – napor, čak i pri defekaciji. Naravno, hemoragije se mogu javiti i kod mršavih, hipotoničara i u spavanju.
Inzult nastaje naglo, brzo se razvija hemiplegija ( oduzetost polovine tela) i u pravilu se javljaju glavobolja i povraćanje i vrlo često koma. Povraćanje je skoro patognomonično za moždanu hemoragiju i često se javlja i u plićoj komi. Hematom, naročito veliki, deluje kao strano telo i vrši pomeranje središnjih masa i pritisak na vitalne centre. Lokalizacija i veličina hematoma su od primarnog značaja za kliničko ispoljavanje i prognozu.
Masivno intraventrikularno krvarenje najčešće daje veoma tešku kliničku sliku: duboka koma, hiperpireksija, decerebraciona rigidnost, bilateralni Babinski. Skoro uvek se završava smrtno.
Hemoragije u moždanom stablu, čak i vrlo male, mogu dati vrlo dramatičnu kliničku sliku. Hemoragija u mali mozak daje vrtoglavicu, povraćanje i ataksiju (nestabilan, teturav hod). Likvor ovih bolesnika je često krvav, nekada minimalno prebojen krvlju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda, pregleda očnog dna, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, CT-a (skener) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca.
Lečenje
Pre svega je neophodna hitna reakcija, stabilizacija pacijenta a kada je potrebno i reanimacija. Na svaki način treba sprečiti nemir (neuroleptici, benzodiazepini) i konvulzije (phenobarbital natrijum, diazepam, parenteralno), jer mogu da izazovu novo krvavljenje. Hiperosmolarni rastvori mogu da smanje edem mozga i da smanje inrakranijalni pritisak.
Definitivno lečenje hematoma je hirurško, a prognoza zavisi od ostalih oštećenja. U nekim slučajevima dovoljna je primeniti kortikosteroide, jer neki hematomi ne rastu već se spontano resorbuju i ne javlja se potreba za hirurškom intervencijom. kutne obliteracije perifernih arterija nastaju usled naglog prekida cirkulacije. Klinička slika je veoma teška i zavisi od lokalizacije obliteracije i mogućnosti razvoja kolateralne cirkulacije.
Uzrok nastanka
Najvažniji uzroci obliteracija arterija su embolije, tromboze i povrede. Embolusi su u 80 - 90% srčanog porekla. Najčešće su u pitanju srčane mane, infarkt miokarda, primarne miokardiopatije, ugrađene veštačke valvule, srčane i arterijske aneurizme. Embolije se često javljaju kod poremećaja srčanog ritma, naročito kod fibrilacije pretkomora. Tromboze nastaju usled povećanja ateromatoznog plaka i nadovezanog tromba i češće se javljaju kod dehidratacije, hipotenzije, infektivnih bolesti, karcinoma, disproteinemije, diseminovane intravaskularne koagulacije i drugoih patoloških stanja.
Klinička slika
Naglo zapušenje arterije izaziva ishemiju u području koje taj sud snabdeva. Ukoliko se brzo razvije kolateralna cirkulacija, revaskularizacija je moguća. Stanje otežava spazam arterija i nadovezan tromb, koji se razvija proksimalno od obliteracije i zatvara ušće mogućih kolateralnih arterija.
Najvažniji simptom je bol, utrnulost i hipoestezija ( smanjen osećaj za dodir). Pojava pareza je loš prognostički znak. Ekstremitet je bled, hladan, cijanotičan (pomodreo), marmoriziran sa kolabiranim venama. Ispod mesta obliteracije puls se ne pipa, a iznad može biti i pojačan. Ishemične mišićne kontrakture, paraliza i subkutane hemoragije i mrlje nastaju između 2. i 7. sata od početka obliteracije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, ultrazvuka i angiografije.
Lečenje
Odmah po ataku treba dati analgetike i heparin intravenski da bi se sprečio razvoj nadovezanog tromba. Povoljni rezultati se postižu i streptokinazom, urokinazom i tkivnim plazminogen aktivatorom. Pacijenta treba hitno transportovati u najbližu hiruršku ustanovu gde se može izvršiti dezopstrukcija pomoću Fogarty balon katetera ili klasična hirurška embolektomija sa endarterektomijom i eventualnom rekonstrukcijom.

ubarahnoidna hemoragija (SAH) predstavlja krvavljenje u subarahnoidnom prostoru, koje najčešće nastaje zbog rupture aneurizme.
Uzrok nastanka
Aneurizme su lokalizovana proširenja arterija. One mogu biti kongenitalne, odnosno mogu se razviti na osnovi kongenitalnog defekta intime i medije krvnog suda i tada su loptaste - globularne ili vretenaste - fuziformne. Često su lokalizovane na Wilisovom šestouglu i često ih ima više u iste osobe. Stečene aneurizme, nastale na bazi arterioskleroze, difuzne su.
SAH može nastati i iz arteriovenske malformacije. Obično je reč o klupčetu proširenih arterijskih i venskih sudova sa ulaznim arterijskim i izlaznim, venskim sudovima. Do SAH mogu dovesti i rupture krvnih sudova sa defektom zida, bez aneurizme. Krv se izliva u suarahnoidni prostor različitom brzinom, zavisno od dimenzija krvnog suda koji je rupturirao ali nekada mlaz krvi može da ošteti i moždano tkivo.
Klinička slika
Anamneza je tipična - naglo nastao bol glave (kao udarac), obično u potiljku sa širenjem prema vratu, a nekada niz kičmeni stub sve do lumbalnog predela ili u čeoni deo glave. Zbog naglog porasta brzo se javlja muka, povraćanje i poremećaj svesti sve do kome.
Zbog nadražaja moždanica javljaju se meningealni znaci, ali oni nekada mogu da budu slabo izraženi ili da izostanu. U slučaju oštećenja moždanog tkiva mogu se naći i žarišni znaci (hemipareza-oduzetost polovine tela, epileptični napadi).
Veoma značajan nalaz predstavlja bradikardija (usporen rad srca), koja može iznositi 40 - 50 otkucaja u minutu i može da posluži kao indirektni pokazatelj veličine intrakranijalnog pritiska.
Prisustvo krvi u subarahnoidnom prostoru u pravilu dovodi do vazospazma koji počinje da se razvija 3 - 4 dana posle krvavljenja i traje oko tri nedelje. Ova ozbiljna komplikacija SAH dovodi do daljeg, najčešće difuznog oštećenja mozga koje se klinički manifestuje smanjenjem nivoa svesti, mutizmom ili fokalnim znacima.
Prognoza zavisi od jačine krvavljenja, razvoja i jačine vazospazma. Bolju prognozu imaju SAH bez prisustva aneurizme ili AV malformacije odnosno sa negativnim angiografskim nalazom. Smrtnost je visoka, a recidivi česti, naročito u prvih šest meseci.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničkog nalaza, lumbalne punkcije, nalaza na očnom dnu, angiografije, CT-a (skener).
Lečenje
Konzervativno lečenje se sastoji u najstrožem mirovanju (bolesnik ne sme da ustaje ni za obavljanje fizioloških potreba). Na svaki način treba sprečiti nemir (neuroleptici, benzodiazepini) i konvulzije (phenobarbital natrijum, diazepam, parenteralno), jer mogu da izazovu novo krvavljenje. Kontrola krvnog pritiska je takođe veoma važna mera kao i nadoknada 2 - 3 litra tečnosti dnevno. Pošto su aritmije srca dosta česte a neurogeni edem pluća može da se javi vrlo rano neophodno je kardiopulmonalno nadgledanje. Nekada je korisna pažljiva lumbalna punkcija i hipervolemična hemodilucija primenom dekstrana. Hiperosmolarni rastvori mogu da smanje edem mozga i da smanje inrakranijalni pritisak.
Veoma je značajno pitanje kada treba intervenisati hirurški i kod kojih bolesnika. Opšta je saglasnost da se može intervenisati pre razvoja vazospazma, tj. prva tri dana, kod bolesnika koji nisu u komi. U ostalih treba sačekati povlačenje vazospazma pre nego što se počne sa arteriografskim ispitivanjima i planiranjem intervencije, a to je najčešće oko tri nedelje.

Mogao si staviti izvor, a isto tako bi valjalo da bolduješ ili kako već smatraš da je prikladno da istakneš određene dijelove teksta, ovako nije baš pregledno.