Dr Viljem Džervis (William T. Jarvis), osnivač i predsednik američkog Nacionalnog veća za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljačkaši zdravlja (The Health Robbers) priložio je listu načina na koje alternativci mogu da pričine štetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka i socijalna,



Ekonomska šteta. Ukupna količina novca koju bolesnici od raka godišnje potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inače suma koja se u svetu potroši za naučno istraživanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice može da bude katastrofalan ako udju u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo očajanje ne bi li im “iscedili” i poslednju paru. Dr. Džervis navodi slučajeve u kojima su porodice obolelih potrošile celu uštedjevinu i ušle u dugove, pa čak izgubile i kuće i imanja (pri čemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoći).

Direktna šteta. Alternativna terapija može da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakažavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija (Laetrile) ponekad sadrže dozu cijanida opasnu po život, terapija sirovim mlekom može da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitički debalans u organizmu, energičnom masažom je moguće izazvati oštećenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva oštećenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na kožu zahvaćenu rakom stvara teške opekotine.

Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optužen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je lečio od raka tako što im je kožu posipao prahom koji sadrži pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedničko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.

Dr Džervis je naveo slučaj koji je kao sudski veštak službeno istraživao.

Rut Konrad (Ruth Conrad), iz države Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji leči isključivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede ramena. On je usput primetio ispupčenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim će ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koža na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje “liče na (životinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takodje joj je rekao da treba da pojača terapiju melemom. Posle nedelju dana, veći deo njenog lica, uključujući i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastičnih operacija kojima je za tri godine delimično rekonstruisan uništeni deo lica.

Ovo nesrećno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine - nestručnu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doživela teško fizičko oštećenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje od neizlečive bolesti.

Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim slučajevima medicina može da izleči ili bar da značajno produži život pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom počne odmah posle potvrðene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.

Izgleda da su, bar što se tiče indirektne štete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne režime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne očekuje brzo ozdravljenje i najčešće prodje puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi.

Slučaj iz arhive doktora Džervisa opisuje tragičan put koji je prešla vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.

Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporučivala specijalne dijete u sličnim slučajevima, odlučila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige “Lečenje groždjem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj knjizi groždje ima “snažno antiseptičko dejstvo” koje pomaže da se “odagna svako zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent može da postigne “pročišćenje” tako što će jesti isključivo groždje, dok ne počne da gubi na težini. U sledećoj fazi se dozvoljava dodavanje voća, paradajza i sirovog mleka.

Treća faza uvodi sirovu hranu, a četvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo očigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora.

Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledećih šest meseci pokušavao da je izleči, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leči supstancom laetrile, koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kući jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledećih godinu dana je provela kod kuće, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatičnih razmera i bolovi su postali nepodnošljivi, konačno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.

Najčudniji deo priče govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je sve vreme činila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Džervisa detaljno upoznao sa celom pričom, takodje je rekao da smatra da je odluka o lečenju dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su načinili grešku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primeniće ispravan tretman i izlečiće se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i da propagira lečenje košticom kajsije.

Psihološka šteta. Tok bolesti je često takav da se naizmenično smenjuju subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta često navodi na pogrešne zaključke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su učinjene neposredno pre toga i izvodi se netačna uzročno - posledična veza.

Ovi pogrešni zaključci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri čemu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentični i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koži.

Najveća šteta nastaje kad se takav pogrešan zaključak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaže širenje kruga obmanutih i oštećenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najčešći je način na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno ubedjenje lako može da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zaključivanju odnosi kritički, pa čak i do paranoidnih ideja kod bolesnika “da mu niko ne želi dobro, kad ga odvraća od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle”.

Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspešnosti terapije često dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo liče na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i mogućnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u životu duže nego što se to očekivalo.

Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih načina na koji se oštećuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveća socijalna šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više pažnje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokušavaju da je objasne, nosi težak teret u borbi za prosperitet.

Fraze koje pobeðuju

Evo nekoliko uobičajenih slogana koje alternativci koriste u pokušajima da uvere publiku da njihova terapija zaslužuje pažnju. Oni su često pravi majstori za marketing, jer umeju da pronaðu put do našeg emocionalnog bića i da nam ponude baš ono što nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude olakšanje, neizlečivo bolesnima izlečenje, zabrinutima za zagaðenje životne sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedočenja izlečenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snažni i srećni. Dakle, da li “padate” na slogane kao što su...

“Mi lečimo čoveka, a ne bolest.”

Nema ničeg lošeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil života tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni život učini bogatijim. Svaki dobar lekar će učiniti isto. Nevolja je u tome što se ovo često koristi kao izgovor zašto terapeut ne prilazi lečenju bolesti, a upravo to je problem zbog koga se pacijent i obratio za pomoć.

“Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje”

Kad bi naučna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obraćalo nadrilekarima.

Da li je ovo tačno? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije.

“Terapija bez štetnih efekata”

Ovo je uglavnom tačno - alternativna terapija je najčešće neškodljiva, dok će savremena medicina ponekad rešiti jedan zdravstveni problem a načiniti drugi. Ipak, ako hoćete da primenite lek koji ima moć da vas izleči, moraćete da se pomirite s tim da će možda imati i moć da vam naškodi. Zato je uvedeno važno pravilo da korist mora da bude znatno veća od štete. Alternativna terapija je u najvećem broju slučajeva (mada ne uvek) samo predstava za pacijenta, i ona uglavnom ne može ni da mu pomogne ni da mu naškodi.

“Mi nastupamo tamo gde je medicina nemoćna”

Omiljeni argument nadrilekara je da oni leče sve i da kod njih nema beznadežnih slučajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo nije tačno, ali je ovaj slogan sa marketiškog gledišta veoma efikasan, budući da se novim pacijentima nikad ne pruža mogućnost da provere ove tvrdnje.

“Naučno dokazana efikasnost”

Ako nije reč o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura kao svoj izum, onda se iza ovoga često krije licemerna laž. Ponekad je to loša interpretacija naučnih istraživanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i navoðenje naučnih činjenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom koju bi alternativac želeo da dokaže. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa stručnjacima dovešće onoga ko ovo tvrdi u neugodan položaj.

“Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno”

Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starošću; mi ćemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa psihološkom mehanizmima koji omogućavaju dugi opstanak zabluda u narodu.

Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko vreme aktivne upotrebe, ali ne zato što su loši, nego zato što njihovo mesto ubrzo preuzimaju još bolji.

“Naučna medicina nema odgovore na sva pitanja”

Ovo je tačno, uostalom niko to i ne poriče. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraživanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar što se tiče efikasnosti, još uvek tamo gde se nalazila na početku, jer se ona koristi metodologijom koja je “štiti” od bilo kakvog napretka.

“Ništa vas ne košta da pokušate”

Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teško videti koliko je ona opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi:

“Moglo bi mnogo da vas košta ako pokušate”.

Izvor: Bašta Balkana

Slavko necu da i vredjam profesiju ali kako su ovi nadrilekari nekada nemocni tako i nasi svrseni doktori budu nekada gori od najgoreg sarlatana sa vasara koji nudi savet za zivot.
U ove sto se spominjemo u tekstu i nisam razocaraana koliko sam razocarana u lekare koji nas danas  posmatraju kao stoku koja treba da prodje kroz njegovu ordinaciju danas.
A kada radi privatno zeli da mi uzme bris sa anusa - nosom.
Tako da.....kod ovih sarlatana moras da ides. Oni te razocaraju kao i svaku put pa se okrenes "nadrilekarima".


Ja sam skoro bial upucena kod "nadrilekara" - travara, coveka koji mi je napravio kombinaciju travki i za 2 dana zaustavio suvi kasalj kod mog deteta. A da sam se ja predhodno vukla po lekarima  mesec dana, trovala dete raznim sirupima i antibioticima....

ja sam samo išla kod nekog čovjeka koji 'namješta kosti' i pokajala se,ali tog čovjeka generacije i generacije hvale kako ih je spasio

realno,ni ljekarima ništa ne vjerujem,onako generalno,iako ima tu nekih 10 ljudi koji se drže zakletve,ne kese i koverte

u svakom kraju postoji neki deda ili baba sa "talentom"
i meni je jedan takav sjebao prst na nozi,sada ga i ne osecam 

meni zglob prije skoro 2 godine,ni fizikalna nije mnogo promijenila,iako je prijala

ali zato imam super moć-mogu da najavim vremenske promjene 

Mi smo imali jednog u selu. Sredio mi je dvostruki prelom skocnog zgloba.  Lekari su znali za njega. i slali pacijente, onako sapatom, da deda Neca namesti kost...

ako vas put nanese u CG i imate sličan problem,izbjegavajte čika Nikolu 

Ma slobodno, i ja je vrijeđam ponekad. Ne govorim ja protiv fitoterapije, dakako da ima dosta ljekovitih biljaka koje zvanična medicina slabije poznaje a i ne trudi se da ih bolje zna. Baš recimo za suvi kašalj se preporučuje bijeli slez, koji je glavni sastojak sirupa. Ovdje je više priča o šarlatanima koji promovišu svoje proizvode koji liječe maltene svaku bolest koja postoji, a pri tome ti proizvodi nisu ispitani sa aspekta sigurnosti i djelotvnornosti.

Što se tiče tih koji namještaju kosti... ja im ne bih dao svoje dijete u ruke... Te osobe nemaju znanje pa da mogu da pročitaju rentgen niti znaju dobro anatomiju pa da mogu namjestiti zglob kako treba...

Ni sa zvaničnim lekarima nisam ništa bolje prolazila. Na pet šarlatana dolazio je jedan profesionalac. I to se uglavnom radilo o privatnicima, kako je u državnim ustanovama, na vreme sam se zaustavila da ne saznam.

Mislim da je neophodno razlikovati nadrilekarstvo (tipa, maži senf na glavu ili komšinica ti je bacila crnu magiju, daj 200 evra da je maknem) od homeopatije (koja se u brojnim zemljama sveta ozbiljno izučava i shvata) i proste činjenice da neki ljudi imaju znanja i iskustva u ne baš poznatim oblastima (poput tih ljudi koji znaju koja je biljka za šta dobra ili ''nameštanje'' organa i delova tela).

Postoji fizioterapeut u Kragujevcu. Radi pre podne u Domu Zdravlja dok popodne ima kuci ordinaciju. Ne naplacuje nista tj. ne kaze cenu ali ima nekoliko ikona na koje stavis koliko imas i to je to. Kazu da pomaze. I u to verujem, covek je em strucan em eto, ima neki "dar" za to...

Ovo opisano u tekstu je vec za one sarlatane koji zele da zarade na tudjoj muci. "Ovce su tu da bi se sisale" ali glavni problem i u tome je "Kada dodje muka ne biras sredstva da je se otarasis" tako da i ne krivim te ljude sto pokusavaju na sve nacine da se izlece. Ali bih zato da sam neka vlast ostro pokaznjavao sarlatane. Lepo ispitas sta radi i koje proizvode prodaje pa ako je u pitanju prevara u zatvor. I ne bih ganjao samo one sa alternativnom medicinom vec i one sa srestvima za mrsavljenje i drugim glupostima.