Dama Helen Mirren (rođena 26. jula 1945) je britanska pozorišna, filmska i televizijska glumica.

Rođena je kao Ilena Vasiljevna Mironova. Njen otac, Vasilij Mironov, je bio Rus, a majka, Kathleen Rogers, Britanka. Njen otac je anglicizirao prezime svoje porodice 1950-ih. Njeno ime anglicizirano je u Helen.

Mirren se, nakon dvanaest godina zajedničkog života, 31. decembra 1997. godine udala za američkog redatelja Taylora Hackforda. To je njen prvi brak, a njegov treći. Mirren nema svoje djece i kaže da nema majčinskih instinkta, ali ima dva pastorka.

Dana 5. decembra 2003. godine Mirren je postala član Reda Britanske imperije i otada nosi prefiks "Dama". Učlanio ju je Charles, princ od Velsa.


Filmografija

---

1967    Herostratus
1968    A Midsummer Night's Dream
1969    Red Hot Shot
1969    Age of Consent
1972    Miss Julie
1972    Savage Messiah
1973    O Lucky Man!
1975    Caesar and Claretta
1976    Hamlet
1979    The Quiz Kid
1979    Caligula
1980    Hussy
1980    The Fiendish Plot of Dr. Fu Manchu
1980    The Long Good Friday
1981    Excalibur
1984    Cal
1984    2010: The Year We Make Contact
1984    Faerie Tale Theatre: "The Little Mermaid"
1985    Heavenly Pursuits
1985    Coming Through
1985    White Nights
1986    The Mosquito Coast
1988    Pascali's Island
1989    When the Whales Came    
1989    The Cook, the Thief, His Wife & Her Lover
1990    Bethune: The Making of a Hero
1990    The Comfort of Strangers
1991    Where Angels Fear to Tread
1993    The Hawk
1993    Royal Deceit
1994    The Madness of King George
1995    The Snow Queen
1996    Some Mother's Son
1997    Critical Care
1998    Sidoglio Smithee
1998    The Prince of Egypt
1999    The Passion of Ayn Rand
1999    Teaching Mrs. Tingle
2000    Greenfingers
2001    The Pledge
2001    No Such Thing
2001    Happy Birthday    
2001    Last Orders
2001    Gosford Park
2003    The Roman Spring of Mrs. Stone
2003    Calendar Girls
2004    The Hitchhiker's Guide to the Galaxy
2004    The Clearing
2004    Raising Helen
2005    Elizabeth I
2005    Shadowboxer
2006    The Queen
2007    National Treasure: Book of Secrets
2008    Inkheart
2009    State of Play
2009    Love Ranch
2009    The Last Station
2009    The Tempest
2010    The debt
2010    Brighton Rock
2010    Legend of the Guardians: The Owls of Ga'Hoole
2010    Red
2011    Arthur
2012    The Door
2012    Untitled Phil Spector Biopic
2013    Hitchcock

Izvor: Wikipedia

Helen Miren dobila "Kristalni globus"

Na otvaranju 47. Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima britanska glumica Helen Miren dobila je specijalnu nagradu "Kristalni globus" za doprinos svetskoj kinematografiji.

Ceremoniji večerašnjeg otvaranja festivala prisustvovao je i češki predsednik Vaclav Klaus.
Tokom festivala će, pored igranog filma, biti prikazano 220 filmova, među kojima i dokumentarci, kao i više desetina kratkometražnih filmova, od kojih će za 22 to biti svetska premijera, prenosi francuska agencija AFP.

Žiri festivala, čiji je predsednik Ričard Pena, programski direktor prestižnog filmskog udruženja Linkoln centra u Njujorku, izabraće dobitnika Gran Prija, koga će objaviti na završnoj ceremoniji festivala.

Za nagradu se takmiči 12 filmova u zvaničnoj konkurenciji.

Izvor: Novosti

Odlicna glumica

Male tajne velike britanske dame

Pre nekoliko godina Helen Miren (1945) se zaplakala na prijemu koji je, njoj u čast, bio priređen u Bakingemskoj palati kada je iz ruku britanske kraljice primila orden uz koji ide i titula Dame.  Njena inauguracija bila je propraćena u medijima širom sveta, jer je ova slavna glumica, koju pamtimo po ulogama u televizijskim serijama poput „Sumnje” ili u filmovima kao što su „Ničiji sin”, „Ludilo kralja Džordža”, „Gosford park”, „Kraljica”, miljenica filmske planete. Snažna dramska glumica, ali i iznenađujuće okretna i kao komičarka, što je pokazala u filmu „Devojke sa kalendara” Nejdžela Kola, pa i u najnovijem filmu Ištvana Saba, u psihološkoj drami „Vrata”, Mirenova je stigla na 47. Karlove Vari festival, na kojem joj je uručen „Kristalni globus” za životno delo.

I u filmu „Vrata” Ištvana Saba ste nagi, ali na sasvim drugačiji način od onog viđenog u filmu Najdžela Kola?

Da, ali to je drugačija vrsta nagosti jer je reč o emocionalnoj ogoljenosti. S druge strane, u Sabovom filmu je i moje lice nago! Ovo je prva uloga u mojoj karijeri u kojoj sam bez kapi šminke. U „Devojkama sa kalendara” u pojedinim scenama sam bila bukvalno potpuno naga, zajedno sa ostalim  vremešnim „devojkama” sa kojima sam igrala u ovoj filmskoj komediji.

Je li Sabov poziv da snimate u Mađarskoj i igrate sa mađarskim i nemačkim glumcima, pa i Jiržijem Menclom u maloj ulozi, bio za Vas iznenađenje?

Prijatno iznenađenje, prilika koja se ne odbija! Ne odbija se saradnja sa dobitnicima „Oskara” Ištvanom Sabom i Jiržijem Menclom, evropskim filmskim legendama. Ne odbija se ni tako dobar scenario prema romanu Magde Sabo (nije u rodu sa Ištvanom, prim. aut.), tako izazovna priča o jednoj staroj mađarskoj, misterioznoj kućnoj pomoćnici koja krije mnoge tajne.

Mračne tajne iz Drugog svetskog rata?

I publici u Karlovim Varima i mađarskim i češkim novinarima sam najiskrenije rekla da je uloga kućne pomoćnice Emerenc, koja je tokom rata, kada je bila devojka, radila u jevrejskoj kući, jedna od najtežih koju sam ikada igrala. Možda to na prvi pogled ne izgleda tako, ali zaista ne preterujem kada kažem da mi je bilo teško, jer je odgovornost bila ogromna. Odgovornost da odigram lik žene u Mađarskoj, centralnoevropskoj priči, što meni nije bliska teritorija, baš kao što mi nije toliko bliska i poznata istorija ovog područja, niti tokom Drugog svetskog rata niti u periodu komunizma. U tom smislu, zaista sam bila „kratka” sa znanjem.

I kako ste rešili problem sa „neznanjem”?

Prepustila sam se Ištvanovim rukama, njegovom autoritetu i njegovoj blagosti u radu sa glumcima. Na tome sam mu beskrajno zahvalna. Baš kao što sam zahvalna mojoj partnerki u filmu, nemačkoj glumici Marti Gedek, sa kojom sam postala velika prijateljica. Da je kojim slučajem ona rođena negde na engleskom govornom području, sigurna sam da bi bila velika zvezda.

Na samom svečanom otvaranju festivala osvrnuli ste se na filmski svet koji je u osnovi muški?

I jeste! Filmski set je muški svet, u to sam se uverila još u svojim ranim glumačkim danima, kada sam stalno bila okružena muškom bratijom. Zato smatram da je Ištvanov film „Vrata” jedan od retkih filmova o ženama, i to o dve žene – o kućnoj pomoćnici i njenoj gazdarici, pa i Marta Gedek i ja treba da smo beskrajno zahvalne što smo zahvaljujući Sabu „prekršile” ono čuveno filmsko pravilo da na jedan ženski lik ide pet do deset muških.

Tako je bilo i u Frirsovoj „Kraljici”?

Pa naravno! Tako je bilo i sa mojom filmskom kraljicom, a tako je i sa britanskom kraljicom koja i jeste „ostrvo” u beskrajnom moru muških vlastodržaca. Što se moje uloge u Frirsovoj „Kraljici” tiče, ja sam još u fazi čitanja scenarija pomislila da to treba da odigram jednostavno, kao portret. Zapravo, kao svoj lični portret, a Frirs se sa tim složio, a niko sa dvora nas nije u tome ometao. Možda je zato taj film bio toliko uverljiv i uspešan.

Koliko ste u pripremama za svoje različite uloge insistirali na bliskosti sa realnošću?

Moji likovi su najčešće bliske realnosti, a realnost je kao što znate često veoma bliska karikaturi. Realnost je karikatura, to sam naučila radeći veoma dugo ovaj posao koji zahteva da posmatram pažljivo svet oko sebe iz kojeg crpim ideje za realizaciju likova koje igram. Ako posmatrate taj svet oko vas, videćete da je karikaturalan. Međutim, da bi taj svet bio prenet na filmsko platno, mora biti manji od stvarnosti, jer samo tada vam ljudi veruju. U suprotnom, za njih bi bilo previše, jer su ljudi skloni negiranju realnosti, nepriznavanju svojih mana ili mana sebi bliskih.

Kao Dama ne pripadate ni jednoj ženskoj organizaciji, recimo Ženskom institutu?

O moj Bože, to je jedan od najjačih političkih lobija u mojoj zemlji. Onaj koji ima podršku Ženskog instituta, taj može da računa na političke pobede, jer žene čine veliki deo biračkog tela. Te žene su veoma jake i moćne i na političkoj sceni i u vladinim kabinetima, važnim privrednim institucijama podjednako kao i u svojoj kuhinji. Imaju veliki autoritet i poverenje. Ja nisam „klupska” osoba, nisam uopšte. Nisam „aktivistkinja” te vrste. Ne idem čak ni u noćne klubove od svoje rane mladosti. To ne znači da sam nedruželjubiva.

Još uvek ste češće u Los Anđelesu nego u Engleskoj?

Moj muž Tejlor Hekford radi tamo kao filmski reditelj, ali ja ne mogu reći da je Los Anđeles moja baza. Imamo tamo kuću, tamo povremeno živim, ali nije moj pravi dom. Moje sve je Engleska. Svako moje zašto je definitivno u Engleskoj.

Sa svojim suprugom ste snimili film „Ljubavni ranč”?

Da, o prvom legalnom bordelu u Nevadi! Oduvek smo Tejlor i ja tražili projekat u kojem bismo zajedno radili, ali nismo uspevali da pronađemo finansijere. I onda se jednog dana Tejlor pojavio sa „Ljubavnim rančom” i meni se ova priča neverovatno dopala, tako da smo posle mnogo godina ponovo radili zajedno.

Gledaćemo Vas uz ser Entonija Hopkinsa u filmu o Hičkoku?

To je biografski film o najvećem filmskom heroju i zaista ne mogu da zamislim nikog drugog do Entonija Hopkinsa u ulozi Alfreda Hičkoka. Srećna sam što igram Hičkokovu suprugu Almu Revil, koja mu je bila i najbliskija saradnica, scenaristkinja i asistent režije, sa kojom je imao ćerku Patrišu. Činjenica da igram sa Entonijem čini mi posebnu radost, jer on i ja imamo veoma slični bekgraund. Igrali smo u istom britanskom pozorištu, otišli u Ameriku i snimamo prvi film zajedno!

Izvor: Politika

Zvezda za zvezdu Helen Miren

Oskarovka je dobila zvezdu na holivudskom Šetalištu slavnih odmah pored kolege Kolina Firta.

Njena zvezda je 2488. koja je postavljena u pločnik najslavnijeg bulevara na svetu koji je otvoren davne 1958. godine i predstavlja holivudsku nagradu za životno delo.

"Ne mogu da budem ponosnija i srećnija što ću napokon ležati pored Kolina Firta, to je nešto što sam dugo vremena želela da uradim", rekla je Miren koja je Oskara je dobila za ulogu kraljice Elizabete u filmu "Kraljica" iz 2006.

Tik pored njene zvezde nalazi se ona koju je britanski glumac Kolin Firt otkrio prošle godine, godinu dana nakon što je dobio Oskara za ulogu britanskog kralja Džordža šestog u filmu "Kraljev govor" iz 2010. godine, a Miren je i za ovo imala "opasku".

"Veoma sam srećna i ponosna i mislim da je za britansku monarhiju dobro što je ovde, na Holivudskom bulevaru gde će kralj i kraljica spavati zajedno."

Glumicu je na ceremoniji u četvrtak predstavio pisac i reditelj Dejvid Memet koji je rekao da njene uloge ne samo što su hvaljene već su i obožavane.



Glumica Helen Miren, rođena je 1945. kao Elena Lidija Vasiljevna Mironova. Njen otac, Vasilij Mironov, je bio Rus, a majka Keti Rodžers je Britanka. Njen deda po ocu Petar, bio je general u vojsci carske Rusije i diplomata, koji je nakon Oktobarske revolucije prebegao u Englesku. Njen otac je prezime svoje porodice pedesetih prilagodio duhu engleskog jezika u Miren.

Helken je u Eseksu završila srednju školu u kojoj je pokazala veliko interesovanje za glumu, a sa 18 godina primljena je u Nacionalni teatar mladih u Londonu gde je igrala glavne uloge predstavama nastalim po komadima najvećih književnika ikada.

Pored pozorišne karijere kojoj se uvek rado vraća, Helen ima veoma bogatu filmsku karijeru koju je započela još 1967. godine u filmu "Herostratus", a već 1968. godine glumila je u prvoj ekranizaciji jedne Šekspirove drame "San letnje noći" gde je tumačila lik Hermije. Zbog svog veoma otmenog držanja Helen je često dobijala ulogu kraljice, pa je tako glumila Šarlotu u filmu "Ludost kralja Džordža", Elizabetu I Tjudor u filmu "Elizabeta I" i Elizabetu II u filmu "Kraljica".

Njen najdraži film u kome je glumila je "Podučavajući gospođu Tingl" u kome je glumila zlu profesorku istorije.

Helen je od 1997. godine u braku sa dugogodišnjim partnerom Tejlorom Hakvordsom, i par nema dece jer ona kaže da "u njoj ne postoji nimalo majčinskog instinkta".

Helen je dobila titulu "dame" 5. decembra 2003. godine koju joj je dodelio britanski princ Čarls i spada u red najcenjenijih glumica na planeti.

Izvor: Mondo