Predlog za Balkan: “Albanski Beneluks“ :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Kažu balkanski Beneluks, misle velika Albanija

Kolumnisti portala "EUobserver", Ginter Felinger i Ekrem Krasnići nude ideju takozvanog balkanskog Beleluksa koji bi činile Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora. Krajnji cilj odavno je poznat

SARAJEVO - Ideja kolumnista portala "EUobserver", Gintera Felingera i Ekrema Krasnićija, o stvaranju zajednice nekoliko balkanskih država po uzoru na Beneluks, ponovo je izaziva pažnju medija u regionu, analitičari smatraju da bi takva "zajednica država" bila korisna, a kao najveći problem vide "manjak poverenja", navodi sarajevski Dnevni avaz.

Dvojica autora, Albanac koji živi i radi u Briselu i Austrijanac s albanskom adresom boravka, predložili su da Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora "udruže snage" i stvore nove, trajne strukture saradnje sa ciljem da poboljšaju političke i ekonomske odnose i ubrzaju proces integriranja u EU, prenosi list.Krasnići tvrdi da ideja nema nikakve veze sa stvaranjem "velike Albanije" ili "velike Srbije" i da su primer za to Belgija, Holandija i Luksemburg koje funkcionišu kao Beneluks, a pojedinačno su nezavisne države.

"EU svakodnevno poziva zemlje Balkana da pojačaju regionalnu saradnju i primenjuju reforme. Verujemo da je pravo vreme za promenu i zbog toga predlažemo da se stvori struktura slična Beneluksu koja će približiti Albaniju, Kosovo, Makedoniju i Crnu Goru", navode autori.Oni smatraju da treba kreirati tržište za osam miliona ljudi sa slobodnim protokom roba, usluga, kapitala i ljudi donoseći dobrobit, umesto što se čeka na pristup EU.

Plan je, kažu, ambiciozan i zato nema vremena za gubljenje - ljudima treba rast prihoda, treba im zaposlenje i bolji uslovi života, treba im razlog da ostanu u svojoj zemlji, umesto da sreću traže u inostranstvu. Precizirajući detalje, Krasnići i Felinger ističu da ove četiri države vide u bliskoj saradnji u oblastima trgovine, liberalizacije carina, borbi protiv organizovanog kriminala, u razvoju regiona, infrastrukture i regionalnog finansijskog tržišta.

Jedan od prvih ljudi Međunarodne krizne grupe Marko Prelec smatra da je to zanimljiva i dobra inicijativa, s time da ima nekoliko velikih prepreka."Postoji tzv. optički problem da će to ličiti na mali korak prema 'velikoj Albaniji', jer se radi o četiri države koje imaju u sebi veći ili manji procenat albanskog stanovništva", naveo je on.

Prelec je za Dnevni avaz ukazao i da je očito da se Srbija ne može uključiti u ovu grupaciju zbog spora s Kosovom, kao ni Bosna i Hercegovina zbog problema u uspostavljanju spoljne politike. Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema o odnosima među ove četiri države je manjak poverenja."To naročito važi za Makedoniju u kojoj su prisutne tenzije zbog makedonsko - albanskih odnosa, ali ta zemlja istovremeno od ovakve inicijative može imati možda i najveću korist. Ona je suočena s konstantnim grčkim blokadama, te joj neka doza solidarnosti može bar delimično 'potkrepiti' poljuljanu poziciju u svetu", smatra Prelec.

On tvrdi da Kosovo takođe može profitirati. Ipak, ukazuje da se mora imati na umu istorijsko nasleđe koje, između ostalog, pravi velike razlike između kosovskih Albanaca i državljana Albanije."To jeste jedan narod, ali se oni među sobom jako, jako razlikuju, Kosovski su Albanci odrastali u Titovoj Jugoslaviji i drugačijeg su mentalnog sklopa od onih koji su odgajani u duhu sistema Envera Hodže", Prelec.

Politički analitičar iz Vašingtona, Januš Bugajski (Janusz Bugajski) smatra da se region Balkana, izvan EU, treba udruživati "kako bi se povećala produktivnost i poboljšala njihovu privlačnost za integraciju u EU"."Treba produbiti svoju koordinaciju stvaranjem jedinstvenog tržišta. Kombinovani napor vlada u regiji treba usredotočiti na četiri područja: energetiku, promet, zaštitu okoline i trgovinu", kazao je Bugajski za "Dnevni avaz".

On smatra da region treba zajednički da nastupa kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, te fosilnih goriva i u izgradnji zajedničke energetske mreže.Bugajski smatra i da se tim aktivnostima stvara tržište od 20 miliona ljudi i jačaju šanse za ulazak u EU svake zemlje ponaosob.

Izvor: Kurir