Насукани капетан

 

Некада моћни једрењак
насукан лежи на рту
капетан, његов имењак
проклиње судбину шкрту

Заједно прошли су мора
и света сваку страну
све док та олујна зора
кована маглом не свану

Дуго ће још капетан
осећат’ љуљање брода
ко кад је био сретан
под чаром небеског свода

А капетан без брода шта је
тешко се мири с тим крахом
судбина по некад даје
по некад узима махом

С бродом је насукан и он
понос му свлада срамота
ал’ и он је само пион
на шаховској табли живота

На западу све по старом
 

Западном сам беседио свету
какву су нам све нанели штету
од санкција и бомби до Косова
суздржах се да их не опсова’

Злочини се хиљадама броје
свака страна имала је своје
ал’ све су друге опрали у Хагу
сву су на нас пребацили љагу

Нисам иш’о много у ширину
не поменух вековну судбину
да што гора несрећа нас снађе
нож у леђа забише нам слађе

Нити хтедох дробит’ пола сата
од Турака до великог рата
како нас се не би ни сетили
да им Руси нису запретили

Ал’ на крају додах само кратко
да је сваки српски младић Ратко
и да смо се Шваби замерили
када год би на нас ударили

А тај олош само ми се смешка
и понавља да све је наша грешка
за бомбе смо сами себи криви
а криви смо ваљда што смо живи

Поново сам примио на знање
да за Билово црно обећање
како вратиће нас у камено доба
није кривац Клинтон него Слоба

А што нашег Косова се тиче
кол’ко сватих из њихове приче
нека проста логика се ствара
да Косово је земља „Косовара“ 

Мостови су пали због ракета
РТС им беше војна мета
а за смрт српскога детета
крива је колатерална штета

Ал’ не брину мене милитанти
нити други НАТО дилетанти
што западне вредности проносе
демократију бомбама доносе

Мене брину ове наше власти
што немају морала ни части
дал’ су луди ил’ их неко тера
па плаћају савет Тони Блера

Питање је можемо л’ се спас’ти
док нам странци регулишу власти
сви су они пословни партнери
а у ствари сви су хохштаплери

po istoimenoj pripovetci Ive Andrica:

Аска и вук

 

Био једном један страшни шумски вук
беше велик, беше снажан и моћан и зао
где год да би дошао одмах наста мук
шта год да би видео тај је одмах клао

Покрај шуме те је било и имање
а на том имању играло се јање
мало слатко јање необично беше
изнад свега оно волеше да плеше

И то мало јање беше врло мило
ал’ је ипак страшно усамљено било
чак и добра јањад умеше да греше
тако су је стално зезала што плеше

Куцнуо је час да се упознате с тиме
том живахном јањету Аска беше име

Једном је Аска тако почела да лута
замишљена сасвим скренула је с пута
и док она тако машта и весело скакута
крволочно гледају је два зла ока жута

И убрзо се Аска испред вука нађе
друго јање не би знало да се снађе
ал’ баш ово јање беше мала Аска
она поче плесати већ следећег часка

Очарала је Аска вука њеним плесом
потпуно је потиснуо своју жуд за месом
мислио је да то јање увек може клати
несвесно је почео Аску он да прати

И тако полако они ишли су пут села
где је вука дочекала сачмарица врела
ова прича прочула се и постаде славна
мала Аска на имању отад беше главна

Један живот

 

Још када је мала била
обузе је нека туга
као да се виша сила
цурици тој вечно руга

Одрастање беше скромно
без пакости и без греха
али беше истодобно
без радости и без смеха

Кад одрасте ко лепота
прочуло се на далеко
њена скромност и доброта
и проклетство тужно неко

Имала је удвараче
ал’ се ником не хте’ дати
бојала се клетва да ће
и њих почети да прати

И када је остарила
пратила је тужна сена
лепота је напустила
вид одузе сива мрена

Кад издахну мученица
лица сетног пуног бора
једна бела голубица
долете јој до прозора

 

Правда


Света правда припада ли свима
да ли слаби на њу право има
ил' је правда само јачег право

Ту из угла нејаких се чини
препуштени својој смо судбини
не дели је добри бог већ ђаво
.
Она је у сновиђењу лепа
а у збиљи апсолутно слепа
и мучно је дуго кад се чека

Није слепа да правично суди
већ је слепа на судбине људи
у суштини није правда нека
.
Ал' једном ће и те правде тас
превагнути силно и на нас
да наплатимо дугове за века

Сужњима док преседне мука
па се дигне мотика и кука
и тиранству ипак има лека

Први циркус
(кад туга надјача)


Из циркуса враћао се касно
са мислима увек беше спретан
ал' му ипак није било јасно
зашто је и тужан и сретан

Родитељи весело у шали
причали су већ о нечем другом
не видевши да им синчић мали
бори се са срећом и тугом

После када дошао је кући
у соби му завладао тајац
мислио је срце ће му пући
у мисли му прикраде се пајац

Цео мали свет ће да се сручи
мисли су му лутале по тами
узалудно хтеде да докучи
зашто су пајаци тако сами

Јахач има коња с којим каска
дресер има пантера и тигра
само пајац ни једнога часка
није им'о ни с' ким да се игра

Да заспи још дуго неће моћи
не може одагнати пајаца
сан од њега тера ове ноћи
једна тужно нашминкана фаца

Супер-јунак


Ех да могу ја да летим
безобразним да се светим
или да имам такав вид
да без муке видим кроз зид

И да будем ја невидљив
да не будем више стидљив
и да имам ту могућност
да погледам у будућност

Када би био толико јак
од триста кила да носим џак
или да имам савршен слух
и као куца да имам њух

Да чујем како ноћу дише
да видим коме писма пише
да осетим који мирис носи
да је невидљив мазим по коси

Да знам шта жели да јој кажем
да не морам више да је лажем
да јој донесем поклона триста
и кад је пољубим да заблиста

Рибарска опклада


Рибари се опкладише
који ће уловит' више
па пођоше тад до реке
уз молитве тајне неке

Кренули су на шарана
и пецали пола дана
ал' за инат, ето врага
од шарана нити трага

Дојади им сва та мука
помислише ић'е штука
трну им и мрзну руке
али нема нити штуке

Помиње се мајка стара
уздају се у бандара
али мало потом крену
да пецају смуђа, мрену

Дал' је лоша срећа била
ил' их кочи виша сила
задња нада беше сом
потом наста прави лом

На прибор се окомише
штапове си поломише
покидаше силну струну
срећу и судбину куну

Напокон су пошли кући
реку, рибу, све псујући
пресудише тад поштено
да је било нерешено

Пчела


Тихо свиће летњи дан
само цврчак нежно свири
све пчелице лете ван
ветрић мирис цвећа шири

Ситна пчела марљива
скупља нектар за свој мед
ал' тишина варљива
тужан причи кроји след

Док та мала пчела радна
пун нектара тражи цвет
пчеларица једна гладна
прекину јој слатки лет

Сујеверје


Послушајте шта ћу рећи
једна дама чило збори
јер прича је то о срећи
из несреће што се створи

Госпођица једна мила
беше цура врло смерна
невешто је тада крила
да је јако сујеверна

Излудела госпођица
што у кујни докле кува
један мишић луталица
њој се око ногу мува

Шта да ради са тим створом
изрекла је многе псовке
покушала мишомором
пробала је мишоловке

Најсрећнија госпођица
постала би оног трена
кад би мишић луталица
нестао за сва времена

Једног дана госпођица
улази у кућу тмурно
по изразу њеног лица
десило се нешто бурно

Обично је била чедна
ал' тог дана беше љута
јер јој црна мачка једна
дрско пређе преко пута

Три пут испред себе пљује
све се боји да зло чуће
како црну мачку псује
шта ће ту на прагу куће

Па тумара тамо-амо
ал' у кујну кад привири
за тренутак мали само
успела је да се смири

Тога трена је схватила
да је маца малог врага
испред куће ухватила
и појела на сред прага