O mom odlasku, raskidu, nedolasku, Bozicu i Novoj Godini

Znam da vam nedostaju moja pisanija, pa evo resih da bude jos jedno moje pisanije shodno prilici, i da krenem sasvim redom, od pocetka, kako nalaze neko nepisano pravilo.

Ili mozda ipak da krenem od nekih manje neprijatnijih stvari, znam da mi necete zameriti ni najmanje…. Zasto me nema… BureKdzije, jednostavno ne stizem! U poslednjih mesec, mesecipo dana moj zivot se promenio iz korena, totalno i skroz! Prvo posao, radim na dva posla, jedan je stalni, drugi je honorarno, cisto za moju dusu i iz ljubavi, usput u sve to uleti i moj nesudjeni poziv, pa radim ponekad i taj treci posao. Sto se tice mog faxa, dnevno sam tamo oko 5-10 sati, a sa samim faxom dolazimo i do jos dva “posla”. Ustvari ukljucena sam u rad na dva projekta iz dva razlicita predmeta, a koliko mi se cini mislim da ce mi zapasti i treci (ko prezivi sve to pricace se o meni )  To je jedna lepsa strana mog nedolaska, druga ona manje lepa (da ne budem gruba pa da kazem ruzna strana) je ta sto ja jednostavno nisam psihicki bila u mogucnosti da dolazim. Bilo je izgovoreno previse ruznih, uvredljivih reci koje su upucene mojoj malenkosti, ali ajd, mozda sam ih u nekim trenucima i zasluzila, ali ne na taj nacin. Uvek sam pribegavala komunikaciji “oci u oci” i koliko sam shvatila i moj nesudjeni isto, ali ocigledno da nije mogao, zeleo, da to ucini, da ne zalazim previse u to isuvise je bilo bolno i ne zelim nikoga da prozivam. Ljudi smo, gresimo, ljudi smo i treba i da prastamo, a ako ne mozemo, onda je razlaz u svakom slucaju neminovan. Tad u tim trenucima, kad mi je mozda trebalo posvetiti najvise paznje, pogotovo iz razloga jer sam vecno i trajno izgubila dve izuzetno drage osobe ja nisam nasla podrsku u nijednoj osobi koja je bila ovde i koja me je iole dobro poznavala. Ali nema veze, jaka sam ja, prezivela sam i gore stvari svih ovih godina pa sam i to prezivela….
E smorih:) I da ne duzim pricu….
A i da predjem na neke lepse stvari…. Blizi nam se Nova Godina, planirali smo je zajedno i ocekivali smo je svi zajedno sa nestrpljenjem, zvali su me neki i da dodjem da Vas vidim, ali verujte nije do vas! Bilo bi mi izuzetno drago da vidim neke ljude, mog kuma Nesu, Sanju, Vrabca, DejanaR, batu mog, mog sina Bokilija kojeg obozavam od prvog dana, i mog drugog sina, Odina, pa cak bi volela da vidim i treceg, Eniaca, ali znam da nece doci volela bih da vidim pa cak i Ivana, ali ne zelim i ne usudjujem se na taj korak iz prostog razloga jer jednoj osobi nisam pozeljna vise u zivotu ( ne nije prozivanje i znam da ne misli tako, ali znam, sigurna sam da nikome od nas ne bi bilo prijatno, a ne zelim nikome u zivotu da stvaram neprijatnosti i tenziju, makar ne na taj nacin i tog dana)…
Ako se Bog ne smiluje na nas i ako ne osvojimo neko bolje mesto i ne odem za Brazil i u Italiju nadam se nekom okupljanju jula, avgusta kad cemo svi moci ponovo da se okupimo, kad ce se strasti skroz stisati i kad cemo moci konacno ko ljudi bez ljutnje, tenzija i losih secanja da sednemo popijemo po koje toceno i pojedemo po koji Burek, ako ne i celu tepsiju (jer koliko se secam neko mi je obecao nekih 2 kile da ce pojesti ).

A sad skroz lepe stvari… Naucila sam mnogo iz ovoga, o sebi, o drugima, o odnosima medju ljudima, o poveravanju, nije mi zao sto se ovo desilo, jer ocigledno je trebalo cim se desilo, drago mi je naime zato sto sam shvatila ko su mi pravi prijatelji i ko su oni koji me podrzavaju u svemu bez obzira na sve! Drago mi je sto sam shvatila ko su oni koji su se samo predstavljali za fine, kulturne i osobe kojima kao znacim i kojima sam kao draga, stvarno mi je drago zbog toga! Ne ne ljutim se na njih, svako ima pravo izbora, i svako ima pravo da voli, ne voli, zao mi je mozda jedino zbog nacina saznanja, ali Boze moj, nekad je mozda to i jedini nacin!

Sledeci duboki izrazi moje paznje i zahvalnosti nisu napisani po vrednovanju, nego samo po trenutnom cinu inspiracije i secanja.

Zelim stvarno iskreno i iz srca da se zahvalim mom kumu Nesi, kojeg i dalje zovem kumom jer posle svega ovoga on jeste zasluzio da mu tako kazem, u najmanju ruku! Neso do neba ti hvala na svakoj reci, na svakoj poruci na svakom SMS-u, pogotovo onim od juce! Mnogo te volim i radujem se svakim danom nasem susretu!
Osoba koja mi je znacila, i koja je ucinila sve za Ivana i mene je Sanja. Kako pre naseg poznanstva tako i posle, pa i na kraju posle raskida. Ime, moja nesudjena krstena kumo, sta da ti kazem?! Znas vec sve, ako ti ikada nesto zatreba nadam se da znas koji ces broj nazvati!!!
Zelim se posebno i zahvaliti Vrabcu koja je pokazala jednu nesebicnu paznju i strpljenje samnom, iskreno, nisam to ocekivala ali zato je takodje zauzela posebno mesto u mom srcu! Takodje uz ove izraze zahvalnosti moram nekako pridodati i gringa koji je sve to iz prikrajka posmatrao i ponekad mi uputio koju lepu rec!

Dalje, da ne bih duzila, puno hvala Peci, Eniacu, Puky-ju, Laslu i ostalima koje jednostavno u momentu ne mogu da se setim a znace oni koji su!

I najsladje na kraju Takodje veliko HVALA i Ivanu, mom malom misicu! Hvala mu za one divne poruke, za onu od 21. 04. za one divne, predive susrete, za onih nedelju dana, za svu paznju i ljubav, za sve lepo sto smo imali. Stvarno iskreno i iz srca HVALA. I jedno malo nesebicno iskreno i iz srca upuceno izvinjenje za moj nesmotreni postupak, sve one ruzne reci, i za sve ono sto je u nasoj vezi bilo ruzno, hm, lepse receno, za sve ono sto nije bilo dobro.

I da zavrsim ovo poduze pisanije, zelim svim katolickim vernicima da cestitam Bozic, takodje, zelim svima da cestitam Nogu Godinu, nas, pravoslavni Bozic, kao i Srpsku Novu Godinu. Zelim vam skroz iz srca i najiskrenije samo dve zelje, prva je da budete svi zdravi! A druga, jedna jos skromnija da budete srecni, ma gde bili, ma sta radili.

Voli VAS mnogo Vasa SAnja!

Rekla sam ti da si ovde uvek dobrodosla i da ti moras odluciti da li ces nastaviti dolaziti ili ne. Znam da ti nije bilo, i jos uvek nije lako. Pa kome bi bilo u toj situaciji...? Drago mi je da si ponovo ovde, jer i sama znas da ovde imas prijatelja... Ko zna, sto kaze Ivan, sta ce biti kasnije... Mozda se sve okrene na dobro. I ko zna za sta je ovo dobro...
U svakom slucaju... zelim ti svu srecu sveta!!

Znam da reci ne mogu mnogo pomoci, ali mogu makar dati do znanja da nekome znacis - u ovom slucaju clanovima Burek foruma. Kao sto ti zelis nama srecu tako i ja (mi) tebi i da uspes u zivotu.

I neka bude dobro.

Kumo,

I sama znas,a to zna i Ivan i ostali koliko sam se trudio da ostanete zajedno, otisao sam toliko daleko, do same ivice, a onda sam neke stvari shvatio. Vi se raskinuli to stoji ali sta je jos moglo da se desi, to malo ko zna. Malo je falilo da se posvadjam sa Ivanom i da ostavimo sve sto smo do sada radili i da ugasimo i burek i sve ostalo, tako bi verovatno i bilo sa Kum Sasa nije bio tu da nas razvadi...

Vasa veza jeste pukla ali to ne znaci da to njen kraj. Covek slomi ruku ali kost ponovo sraste, padne i povredi se ali rana zaceli, bori se zbog necega, stigne ga umor ali ako se bas malo odmori znace da se imati vece sanse da nastavi nego da idem slomljen do kraja. To nicemu ne vodi.

Volim te kao kumu, kao prijatelja i nemam razloga da te mrzim zbog toga sto vi niste zajedno. Shvatio sam konacno da je to vasa privatna stvar i da ja tu nemam sta da trazim, trazio sam, moglo me skupo sve nas to da kosta ali na srecu Sasa je bio tu da mi kaze da nista bolje necu uraditi i postici ako nastavim dalje.

Voleo bih i dalje da te vidim na bureku, da citam tvoje teme i komentare jer pored svega sto se desilo, mislim da tebe ovde niko ne mrzi, jednostavno "sranja" se desavaju to moramo da prihvatimo.

Evo recimo Kum Sasa je preveo sajt iz svojih principa iako to nije morao. On je to uradio da bi dokalao nesto sto mi vec znamo. Nemam nista protiv toga ali on je isgubio svoje dragoceno vreme "boreci se sa vetrenjacama" koje je mogao da potrosi na odmor ili na bilo sta drugo. Neke stvari moramo da prihvatimo, a to je da zivimo u surovom svetu i da se neke lose stari nikako nece promeniti. Evo mog primere, dnevno dobijam po 10 zahteva za registracije nekih domena i hostinga i svi oni zure i hoce sto pre da im se to zavrsim i ja se polomim odgovaraju im na sva pitanja i u 90% slucajeva od tog posla nema nista, nisi se jave da se zahave i kazu da su odustali ili bilo sta drugo... U pocetku sam se 'kidao' zbog toga jer ih nisam razumeo, a onda sam se pomirio sa tom surovom cinjenicom da je 10% izuzetno dobar procenat uspesnosti i nastavio sam dalje.

Zasto sam ovo ispricao? Zasto sto je zivot u svim oblastinja manje ili vise slican ili potpuno isti.

Znaci moras da nastavis dalje, Ivan ti je rekao sve sto je imao, naci daj mu vremena da se ohladi, to isto pokusaj i ti da uradis, pa kada bez koji menju vama vlada nestane, onda cete moci da vidite kako i sta cete dalje raditi, jer ovo sada nicemu ne vodi.

Znaci na bureku si uvek dobro dosla, niko te ovde nece vredjati, jer smo skoro svi mi bili u slicnoj sitiaciji tako da te razumemo.

p.s.

Nemojte mi zameriti ako sam napravio neku gresku ili ako sam napisao nesto sto mozda nisam trebao...

Ime moje znas ti da ja tebe volim i da cu uvek biti tu kad ti trebam,a i kad ti ne trebam

Bila sam tu od samog pocetka pa eto i do kraja,nazalost ali sta ces,takav ti je zivot Volim vas oboje i tu sam za oboje kao i vi za mene,bili vi zajedno ili ne,prijatelji smo bili i pre vase veze pa nema nikakvog razloga da to ne ostanemo i sad posle vaseg raskida.Jedno veliko hvala i tebi a i Ivanu za sve,ostale necu sad nabrajati
Cmoka

Ja sam vec rekla na jednoj temi da nismo bile u kakvim odnosima ali cim rekoh da meni nedostaju tvoji komentari onda mozes da zamislis koliko to isto nedostaje ljudima sa kojima si bila u kontaktu. Steta je da nedodjes makar i po jedan komentar da ostavis jer previse si boravila ovde i dobra sa ljudima bila da bi odjednom nestala. No neka prodje jos neko vreme da ti (vam) zaleci rane, da se sredis malo pa da se vratis i ovamo.
I kao sto rece Ivan puno si uradila na forumu, a to on , a i ti znate pa nemoj sve to da padne u vodu, rekla si i sama ljudi smo treba da oprastamo, a i da se neljutimo i neoprastamo ne bismo se menjali niti ikad ista naucili od zivota.
U svakom slucaju srecni ti praznici

Oprastati nije problem... problem je zaboraviti.

Zaboraviti je absolutno NEizvodljivo

Daj bre Sanjo... Ja te nikad necu zaboraviti... A sto se tice sustreta nas trojica na COpacabani, drinkamo neke opasne koktele, zagrlili tebe i cala i pevamo nas trocjicu majka ima