Ko moze da garantuje objektivnost i neutralnost?

malo starija vest


Дечја онкологија нема дежурног педијатра

Мајка преминулог дечака указује на лекарске пропусте. – Дежурства ће бити уведена 1. октобра, поручују са Института за онкологију и радиологију

Биљана Милојевић из Београда изгубила је битку за свог трогодишњег сина Вукашина, који је 28. августа умро од тумора на мозгу. Сада, како каже, жели да се у име болесне деце, која се боре са најтежом болешћу, јавно пожали на рад лекара Службе за дечју онкологију Института за радиологију и онкологију Србије, где је њен син лечен.

– Није ми циљ да доказујем да ли је моје дете правилно лечено. Можда се не би излечио ни да смо помоћ потражили у иностранству. Мени је битно да укажем на пропусте у организацији рада дечјег одељења и на однос у коме нема ни трунке лекарске етике. Овде не леже деца са кијавицом, већ јако болесни малишани, а после 14 часова на одељењу више нема ниједног лекара. Постоји сестра која лекарима, који су у неком стању приправности, телефонски јавља резултате крвне слике, опште стање и онда они путем телефона одређују терапију – прича за „Политику” Биљана Милојевић.

Наша саговорница каже да је од педијатара добила објашњење да они после 14 сати не раде, а да суботом и недељом не долазе, осим ако није хитно.

Директор Института за онкологију и радиологију Србије, професор др Зоран Ракочевић за „Политику” каже како је овај проблем „снимљен” одавно.

– На моју иницијативу, у мају је одлучено да лекари на Педијатријском одељењу Института за онкологију морају да буду дежурни и по подне и ноћу. Међутим, како имамо само три педијатра, то није било могуће решити пре завршетка годишњих одмора. Од 1. октобра један педијатар ће дежурати по подне и ноћу, а двоје ће радити пре подне. Сами смо утврдили да је недопустиво да на педијатријском одељењу у поподневним сатима и ноћу не ради лекар. Сада постоји систем приправности лекара, па ако је потребно да се стручњак појави по подне или у дане викенда он дође или целу ноћ проведе на дежурству – објашњава директор ове установе, али додаје да у другим деловима Института за онкологију у сваком тренутку дежурају четири лекара и анестезиолог током читаве ноћи, који су у том часу задужени и за пацијенте са дечјег одељења.

Др Ракочевић каже и како према броју постеља на Дечјем одељењу, а има их 20, на Институту ради довољан број педијатара, али се у доба годишњих одмора јави проблем. Такође, објашњава како међу будућим лекарима нема превише заинтересованих да се баве дечјом онкологијом, јер је то тешка грана у медицини. Тако у овом часу имају само две лекарке на специјализацији, од којих ће једна почети да ради од јануара, а друга за годину и по дана.

Начелница Службе педијатријске онкологије, примаријус и магистар радио-онкологије, др Јелена Бокун каже да је садашња организација посла решење које постоји у и страним онколошким центрима – у установама које су примарно намењене одраслим пацијентима оболелим од рака, а имају и одељење педијатријске онкологије.

– Од оснивања одељења пре 25 година постоји организација у виду континуиране приправности, по типу дежурстава, где није могуће организовати класично дежурство. Ако се позове лекар у приправности на одељењу мора да остане док се проблем не реши – каже докторка Бокун.

Она помиње и конкретно случај малог Вукашина и тврди да је докторка која је била у приправности, дошла на позив и организовала да се дете збрине на Институту за мајку и дете јер му је био потребан третман супспецијалисте ендокринолога.

Наша саговорница додаје да је овај дечак био јако комплексан случај и дете је у више наврата лечено на Универзитетској дечјој клиници, где је и оперисано, а више пута је лежало и на дечјем одељењу Института за онкологију.

Иначе, у Служби педијатријске онкологије на Институту годишње се дијагностикује малигна болест код 80 до 100 деце, али је број болничког лечења већи, јер они се често враћају на лечење. Свакодневно овде се лечи око 20 малишана, што на одељењу, што у дневној болници.

– Успешност лечења зависи од проширености болести, узраста, а пре свега од патохистолошке дијагнозе. Иако се успешност лечења од малигних болести код деце креће од 50 до 90 одсто, нажалост, у педијатријској онкологији се умире и то је велики и трауматичан губитак за родитеље, али и за све који су учествовали у лечењу– каже докторка Бокун.


politika

Ne znam da li je bila tema,ali to je to,ja sam postavio link sad zato sto je bas 18-og pocelo sa radom.
Ovo je skoro pocelo ,moguce je da zbog toga ne mozes da nadjes svog lekara...

Dejanović: Od maja radovi na kliničkim centrima

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović najavila je danas da će rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji početi u maju sledeće godine.

"Mislim da ćemo već u maju imati građevinske radove u Nišu, a zatim u Novom Sadu a do kraja godine u Kragujevcu. Sa projektnom dokumentacijom za Klinički centar Srbije najmanje se odmaklo, tako da ova zdravstvena ustanova neće moći da bude obuhvaćena planom rada za 2013. godinu.", rekla je Đukić- Dejanović u intervjuu Tanjugu.

Ministarka je ukazala da je nedopustivo da se nekoliko godina radi projektovanje za ta četiri klinička centra i da sredstva Evropske investicione banke stoje u Briselu bez kamate.Zbog toga, naglašila je ministarka, došlo je do kadrovskih promena u projektnoj jedinici.Dejanovićeva je ukazala i da su renomirani proizvođači vakcina zainteresovani da sa Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" krenu u određene proizvodne linije i programe i da se o tome razgovara."

U narednoj godini će renomirani partneri iz inostranstva početi sa pakovanjem sopstvenih vakcina u Torlaku koje će se izvoziti na tržište bivše Jugoslavije. Od ozbiljnosti u tom poslu i naše spremnosti da budemo partneri zavisi da li će 2014. godine Torlak sa renomiranim partnerom početi proizvodnju vakcina", naglasila je Dejanovićeva.

Što se tiče izgradnje "Dedinja 2", ministarka zdravlja je naglasila da ne može da garantuje da će on biti završen naredne godine zbog ekonomske krize, ali je dodala da to ne treba da bude prepreka za početak transplantacije srca i da se ove intervencije mogu organizovati u jednom prostoru, a da kadrovi budu iz druge ustanove.

Na pitanje da li je moguće da se u narednom periodu zdravstvene ustanove više ne zadužuju, ministarka je naglasila, da su direktori ustanova dobili nalog da se ponašaju finansijski disciplinovano, a da se ne oštete pacijenti.

"Dug zdravstva od 13 milijardi dinara je pretvoren u javni dug, ali pod uslovom da se dalje ne zadužuju. Činjenica je da su se pojedini direktori uvek držali ugovora u pogledu kadra, opreme, lekova, dok su drugi bili mnogo komotniji. Uz centralizovano snadbevanje i korektnim ugovaranjem je moguće da se ne prave nova dugovanja", naglasila je Dejanovićeva.

Ona je ukazala da ukoliko se zdravstvene ustanove budu malo racionalnije ponašale i ukoliko se uposle svi raspoloživi kapaciteti možemo imati viši nivo zdravstvene zaštite bez dodatnih ulaganja.

"Činjenica je da mi sada imamo dve zdravstrvene ustanove vrlo sličnog profila, broja kadra, opisa poslova koje obavljaju da u jednoj imamo prijatan ambijent, korektan odnos prema pacijentima i da imamo drugu koja je potpuno suprotna svemu tome. Ljudski faktor može mnogo da učini", naglasila je ministarka zdravlja.

Govoreći o uvođenju privatnih apoteka u sistem od naredne godine, odnosno da se lekovi na recept mogu podizati i kod njih, ministarka je naglasila da će to biti olakšanje za pacijente i da to nikako neće ugroziti rad državnih apoteka.

"Ministarstvo zdravlja dalo je sugestije Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da se vodi računa da uslovi za ugovaranje državnih i privatnih apoteka u pogledu kadrova, prostora, sadržaja apoteka budu isti", naglasila je Dejanovićeva.Ona je ukazala i da je nedopustivo da se ne koristi oprema visoke tehnologije koja je stigla iz donacija poput mamografa i dodala da je razlog za to pojedinim ustanovama bio nedostatak obučenog kadra, ali da se dešavalo da u ustanovama postoji kadar, ali da nije stigla oprema.

"Mislimo da mamograf treba da dođe u onu sredinu gde već ima stručnjaka koji mogu da rade na njemu, pa smo iz Kraljeva prebacili jedan mamograf u Kuršumliju", objasnila je ministarka zdravlja.Ona je naglasila da su mobilisali medicinske fakultete kao institucije u kojima se radiolozi školuju kako bi se obezbedio kontinuirani način edukacije, kako bi što veći broj radiologa mogao da radi na mamografima.

"Krenućemo sa skrininzima u pet sredina već u decembru, a ostale skrining tehnike biće organizovane na teritoriji cele Srbije tokom 2013. godine", dodala je ona.Upitana za duge liste čekanja za pojedine intervencije poput operacija kuka, katarakte, srca, zračnu terapiju, ministarka je odgovorila da se i taj problem rešava.

"Otvaranje te priče i uključivanje javnosti već smo postigli neke rezultate. Na Banjici se čekalo nekoliko godina na operaciju kuka sada se čeka do šest meseci, na zračnu terapiju u Institutu za onkologiju čeka se oko šest nedelja, što je neuporedivo kraće nego što je bilo", naglasila je ona.Dejanovićeva je ukazala da se to sve postiglo boljom organizacijom i uvođenjem smena."Takođe stručnjaci su napravili kriterijume za liste čekanja i onom ko je na listi za čekanje zdravstveno stanje ne sme da se pogorša", zaključila je Dejanovićeva.

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/253921/dejanovic-od-maja-radovi-na-klinickim-centrima-.html

Pedijatrija KBC Zemun

Какви услови бокте.

А мајке спавају по подовима? 

To zato sto za njih nije predvidjeno mesto uz dete u bolnicama - pa ili ovako ili na stolici

A moglo se,ali neeee...Šilerova je morala da leti u vazduh ! Umesto dodatnih smeštajnih kapaciteta uz sam dom zdravlja,eno je ledina obrasla korovom,zvrji prazna godinama.

e sad, na ova dva linka su nešto kao demantovali. naravno za potrebe fotografisanja žene i decu su ko zna gde ćušnuli. čistačice su zategle posteljinu, domar je odneo privremeno stare stvari u ostavu, a negde su pronašli i plišane igračke da ukrase sobu. verovatno su osveštane pa ne mogu da budu leglo parazita i gljivica.

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/aktuelno/Evo-kako-zaista-izgledaju-sobe-na-pedijtriji-u-KBC-Zemun.a-219049.860.html


http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/920530-kbc-zemun-evo-kako-zapravo-izgleda-odeljenje-pedijatrije-foto

Види бре Фејсбук што је утицајан.


Довољно.