117.6 Komercijalna banka ... na danasnji dan ... znaci sutra 118

Oštar pad dinara za 0,6 odsto, kurs 117,27

Dinar će danas pretrpeti oštar pad od 0,6 odsto i zvanični srednji kurs u petak i tokom vikenda će biti 117,2740 dinara za evro, uprkos tome što je Narodna Banka Srbije (NBS) danas prodala 60 miliona evra.

Centralna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 181,2 miliona evra, računajući i nbajnoviju intervenciju, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.


Domaća valuta je ove godine bila najjača 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara, a od početka godine dinar je prema evru oslabio 10,8 odsto.
Danas će dinar u odnosu na evro biti slabiji 4,6 odsto nego pre mesec dana, a 17,5 odsto nego pre godinu dana.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u četvrtak je bio 94,6827 i za 0,6 odsto je slabiji u odnosu na prethodnu vrednost.


Srpska valuta je prema američkoj slabija 10,8 odsto na mesečnom nivou, a 29,2 odsto na godišnjem.
 

Od početka ove godine dinar je prema dolaru oslabio 14,6 odsto, navedeno je na sajtu NBS.

Izvor: Blic

Sunovrat dinara gura sve u propast

Beograd -- Sunovrat dinara se nastavlja, a s njim i životni standard građana Srbije. Dinar će u ponedeljak dostići novu najnižu vrednost jer će evro vredeti 117,69 dinara.

Novi pad dinara od oko 50 para nije ni juče uspela da spreči intervencija NBS, od čak 89,1 miliona evra.

Stručnjaci kažu da ukoliko se domaća valuta hitno ne stabilizuje, mnogi građani bi zbog dužničkog ropstva, naročito kada je reč o stambenim zajmovima, mogli da ostanu na ulici jer neće moći da plaćaju previsoke rate kredita.

Na to ukazuje i porast problematičnih kredita građana. Stanovništvo je trenutno zaduženo ukupno sa 577,33 milijarde dinara, što je više od pet milijardi evra. Učešće kašnjenja u ukupnom dugu sve je veće, a krajem aprila dostiglo već 13 odsto.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije smatra da će "odbrana" koju je NBS spremila dinaru povući poskupljenje kredita. "Zbog toga su zabrinuti i privrednici i građani, koji sve teže otplaćuju pozajmice. Zbog slabljenja dinara u januaru i februaru korisnici kredita danas ukupno duguju oko 80 milijardi dinara više nego početkom godine. Privrednici su očekivali da će bar u roku od godinu dana nivo kursa biti predvidiv", kaže Rajić.

Najgore je što stručnjaci procenjuju da će evro još rasti. Oni ističu da ukoliko se nastavi ovakvo divljanje kursa, visina mesečnog duga preračunata iz evra u dinare i dalje će se povećavati.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača kaže da je situacija poslednjih meseci izuzetno ozbiljna i da ovakav sunovrat dinara može da ugrozi egzistenciju građana Srbije.

"Ovo što se dešava sa kursom evra preti mnogim porodicama. Naime, dosta građana je podiglo kredite za stanove koji su indeksirani u evrima. Rate sve više rastu, ljudi ostaju bez posla, nemaju mogućnost da ih isplaćuju, a banke to ne interesuje. Ukoliko se nešto ne preduzme, možemo očekivati da će mnogim ljudima banke uzeti stanove jer oni neće imati mogućnost da plate velike rate, uslovljene enormnim rastom kursa evra. Taj scenario je viđen u nekim zemljama i ne bi me čudilo da se i kod nas desi", naglašava Nikolić.

On tvrdi da ovakvo kretanje kursa neminovno donosi lančani skok svih cena, pa će građani koji ionako jedva sastavljaju kraj s krajem biti gurnuti doslovno na rub egzistencije.

"Poskupeće sve od goriva do hrane, a nameštaj, računarska oprema i druge stvari za ogromnu većinu biće samo san. Građani Srbije su u izuzetno teškom položaju, posebno oni koji su zaduženi kod banaka sa prosečnom platom od oko 300 evra. Zbog besparice, u poslednje vreme građani u manjim trgovinama sve više pazare na veresiju. Računi se plaćaju za mesec, a ponegde za 60 dana, a i broj manjih radnji se ubrzano zatvara zbog pada prometa", kaže Nikolić.

Sve ove gluposti o "rastu-padu" dinara (evra, dolara, jena itd) su jedna velika i nepotrebna glupost. Imamo more tzv "strucnjaka", "analiticara", koji, sigurno ste primetili prikazuju jednu vrlo prostu prevaru (u vidu bankarskog sistema i monetarne ekonomije) u vidu neverovatnih grafika, "strucnih" izraza, koji se svakim danom sve vise kite i lickaju sofisticiranim izrazima, kao da neka nevidljiva ruka upravlja sistemom, a ne bitange.

Banke, emisija novca kao kredita su problemi sami po sebi! Bankarske institucije vrse stagnaciju i usporavaju razvoj drustva i coveka kao bica.

Banke nisu drzavne institucije, ali mogu da prave novac od vazduha, od nicega i, gle cuda, ovo nije krivicno delo. Zasto onda Pera i Zika, po slicnom receptu ne bi kupili kucu ili jahtu u pola cene ili pak po desetini cene? Pa ljudi pisaju krv  da zarade materijalno, a banka to radi klimom na dugme. Znaci, legitimno i legalno u svojim najgroteksnijim oblicima.

Samo nemojte onu idiotsku frazu zivot je kurva. Ne, zivot nije kurva, vi/mi smo ga takvim napravili!

Centralna banka, koja je u stvari banka za bankare, nema nikakva druga ovlascenja, vec samo da propise obaveznu rezervu banki, a ti isti propisi, sta mislite od koga dolaze?

Sta rade banke ako eventualno propadnu? Ucenjuju drustvo, stavljajuci znak jednakosti izmedju propasti banke i propasti drzave.

Da nema banki, covek bi na pocetku 21. veka radio 3-4 sata nedeljno i tako dao svoj doprinos drustvu.

Planeta Zemlja ima mogucnost da, u normalnim uslovima prehrani cak 8-10 puta vise ljudi nego sto ih danas ima (oko 7 milijardi)!!! Svedoci smo da danas velika vecina ljudi na planeti gladuje, sto rezultira kriminalom, mentalnim i dusevnim oboljenjima, zlocinom itd.

Trenutak kada obican covek shvati da su banke zlocinacke institucije, a bankari i oni koji ih promovisu nista drugo do kriminalci i zlocinci, promene se mogu desiti.

Kako da kazete "NE" bankarskim zlocinima? Nemojte nikad imati bilo kakvr veze sa deonicama, fondovima i ostalim mahinacijama i podvalama bankarskog sistema,
Nikako ne uzimajte bilo koju vrstu kredita, pod bilo kojim uslovima,
Nikako ne upadajte u zamku dozvoljenog minusa na racunu,
Ako ste u mogucnosti, ukinite i ugasite sve racune u bankama!!

Sve se vrti oko evra

Naša država se, za razliku od najvećeg dela Evrope, baš kao i naši građani, sve više vezuje za evro. NBS čak 70 odsto svojih rezervi drži u evropskoj valuti.



SVE naše troškove, ali i primanja računamo u evrima. Definitivno nam je evropska valuta zamenila nekadašnju "ljubav" - nemačku marku. Ali, u vreme dok svi "beže" iz evra u druge, trenutno sigurnije valute poput dolara ili "švajcarca", naša država se, za razliku od najvećeg dela evropskih vlada i centralnih banaka, baš kao i naši građani, sve više vezuje za evro. Pa nam, tako, i Narodna banka Srbije čak 70 odsto svojih rezervi drži upravo u evropskoj valuti.

- Kada je reč o valutnoj strukturi deviznih rezervi, najveće je učešće evra sa oko 70 odsto, imajući u vidu da su i obaveze Republike Srbije u najvećoj meri izražene u ovoj valuti - kažu za "Novosti" u centralnoj banci. - Američki dolar učestvuje u strukturi deviznih rezervi sa oko 20 odsto, dok su ostale valute, britanska funta i kanadski dolar zastupljene u manjim procentima.

Inače, devizne rezerve NBS iznose 10,39 milijardi evra. U gotovini i depozitima u inostranstvu drži se 1,86 milijardi evra, dok je najveći deo, čak 7,93 milijarde evra u hartijama od vrednosti.

Iznos od 7,93 milijarde evra deviznih rezervi plasiran je u prvoklasne hartije od vrednosti sa najvišim kreditnim rejtingom. Reč je o državnim hartijama najrazvijenijih zemalja: SAD, SR Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Holandije, Finske i Austrije. Rezerve se drže i u zapisima koje su emitovale međunarodne finansijske institucije EBRD, EIB i Svetska banka. Ostatak od 1,86 milijardi evra, se nalazi u gotovini, "na štednji" u svetskim bankama.

PAD VREDNOSTI DOMAĆE VALUTE

EVRO je, opet, počeo da jača. Očito da je, posle nekoliko dana pojačanog priliva evra na devizno tržište, opet došlo do manjka evropske valute.

- Verujem da je stanje trenutno takvo da igrači na deviznom tržištu nemaju potrebu da "beže" niti u dinare niti u evre - tvrdi ekonomista Goran Nikolić.

Izvor: Novosti

Dinar izgubio kurs

Domaća valuta ponovo slabi na deviznom tržištu u odnosu na evropsku monetu. Rate za uzete kredite građanima i privredi sada više za 12 odsto. Raste tražnja za devizama.



EVRO je opet počeo da obara rekorde: sa 118,5 danas je porastao na 118,69 dinara. Za džep običnog čoveka u Srbiji to znači 1.400 dinara manje u odnosu na početak godine, i to na svakih 100 evra koje plaća za ratu kredita, kiriju gazdi ili po nekom drugom osnovu. Ako se pad dinara nastavi, vrlo brzo će to značiti još skuplju hranu, ogrev, odeću... pošto se u Srbiji sve prema evru računa.

Do kada će dinar padati - nepoznanica je. Za sada je samo sigurno da mu ništa ne ide u prilog. Odliv deviza iz zemlje je veliki. Za prvih pet meseci iz Srbije je izašlo 200 miliona evra investicija više nego što je u zemlju ušlo. Iščekivanje buduće ekonomske politike vlade, takođe, po mišljenju ekonomista, obara vrednost domaćoj valuti, dok bi na stabilizaciju mogli da utiču jasni potezi u pravcu sređivanja stanja u javnim finansijama.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da finansijska tržišta i devizni kurs kao njihov sastavni element, reaguju na svaku glasinu, najave promene politike i visok stepen neizvesnosti. Signal koji bi vlast trebalo da pošalje, a koji bi uticao na stabilizaciju tržišta, jeste, po njegovom mišljenju, vođenje kredibilne ekonomske politike.

- Signal bi trebalo da bude da će vlada u relativno kratkom roku posegnuti za ozbiljnim strukturnim reformama, koje bi trebalo da dovedu do zaustavljanja tendencije prebrzog rasta javnog duga i smanjenja nivoa budžetskog deficita - kaže Fabris. - U tom pogledu, svakako važan element bi bio zaključenje aranžmana sa MMF, kao garantom strukturnih reformi i, naravno, da postoji čvrsta garancija da neće biti ozbiljnih promena u domenu monetarne politike. Da neće biti dodatne emisije novca u narednom periodu i da će se zadržati postojeći kurs monetarne politike.

U menjačnicama, za sada, nema velikih promena. Građani se ponašaju "uobičajeno", devize kupuju i prodaju samo koliko moraju.

- Stranci izlaze iz domaćih hartija od vrednosti i kupuju evro. Raste tražnja za devizama, što obara vrednost dinara - kaže za "Novosti" Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije. - Građani su se već navikli na ovu situaciju, prodaje se i kupuje do 100, 200 evra. Teško je predvideti koliki će kurs biti u narednom periodu. Pretpostavljam da to, psihološki, mnogo zavisi i od formiranja vlade.

PO PODNE DRUGAČIJE
 - GRAĐANI ne treba da se čude kada kurs u menjačnicama, posle 15 časova, malo promeni vrednost u odnosu na pre podne - objašnjava Brujić.
- U tom periodu i poslovne banke sa kojima menjači sarađuju prilagođavaju svoj kurs promenama na tržištu i zaračunavaju drugačiju vrednost. Tako posle 15 časova, kada evro raste, blago raste i kurs u menjačnicama.

Izvor: Novosti

Jasno, starci bi dobijali negu po 3-4 sata nedeljno, pacijenti u bolnicama isto tako, vatrogasci bi radili isto par sati nedeljno pa ako izbije pozar u neko drugo vreme, shit happens, djubretari isto tako pa bi sve bilo romanticno ko u Napulju, da ne kazem da i policija ne bi cesto izlazila na uvidjaj, nego tako 3-4 sata nedeljno