I sta onda da uradi ako npr. (kao verovatno u ovom slucaju) ne moze da abortira ili moze(ako npr. ostavimo na stranu hriscanstvo i ono "Abortus je ubistvo")ali zeli da rodi? Zar treba da odbaci to dete zbog toga sto je otac takav? Naravno, stoji da je trebala da gleda bolje, ali ipak...

To duhovno o cemu pricas, nekako se vrlo malo gleda u danasnjem drustvu. Bitno je da ti nesto ne mozes, to sto si napravio glupost  i smatras da posledice toga treba da snosi neko drugi(a u slucaju rodjenja deteta, to samo dete), to nema ni veze. A na to se i svodi neka moralna dilema ovde: Da li biti covek i pokusati da ocuvas to dete ili nezreli idiot koji ce to isto dete odbaciti? To mislim za oba roditelja, ne samo za oca...

I opet "moralne" dileme... Nice je odlicno objasnio sta je to moral.

Treba biti svestan sebe i ako znas da ces biti detetu otac na silu, jer je to "ispravna" stvar, onda definitivno ne treba da mu budes otac.

A i to za dva roditelja... zamisli saznanje da je tvoj otac napravio gresku pre xy godina, ti si posledica te greske a nakon toga je radio protiv sebe, radio nesto sto nije hteo, bio ceo zivot nesrecan i ozlojedjen i sta sve jos... ali je uradio ispravnu stvar.

Da li bi nakon takvog saznanja bio spokojan, smatrao da je uradio ispravnu stvar i da ti ne bi bilo bolje da te nije priznao i bar znas na cemu si, nego da je sve to bila jedna velika laz koja je njega stajala njegove srece u zivotu a naknadno i tebe jer ces imati teret koji ces nositi?

нек попије још коју

Ako si sam svestan da si uradio "ispravnu stvar" tu dileme i nema. Neces se jediti kasnije jerbo znas da si uradio ispravno bez obzira na sve...

Iskreno, da se nadjem u takvoj situaciji, bolje bi mi bilo da znam da je uradio ispravnu stvar. Makar bi napravio neki trud i zeleo me, ovako me se na startu odrekao...

Uzmi pa sagledaj to sa tog drugog stanovnistva: Da nisi imao oca uz sebe jer te nije zeleo jel bi vise voleo da si ga imao makar u nekoj meri ili bi vise voleo da si rastao uz saznanje da ga nemas?

Ako je voli, neka je zeni.. ili neka zive zajedno ili sta god...
Ako je ne voli, neka prizna dete i placa alimentaciju... Jednom ce se setiti sta mu to dete znaci...

A u p.m. koliko filozofije oko jednostavne stvari..

 


е видиш ... јесте то реална опција. Али у малом броју случајева. Обично људи не направе дете неком скоту кога не могу гледају осим отпозади ил при пригушеном светлу. А она реакција ''а шта ћу сад не желим дете'' је обично прва панична реакција и ретко кад одсликава право стање ствари ... јбга промене не падају лако ни онима који су желели дете ал ето не баш сад, док се не среди ово ил оно ...

Нема неког универзалног рецепта или истине за овакве случајеве ... осим оне да човек за то дете које је направио треба да предузме одговорност овако или онако ... илити дно дна је правити се да то дете не постоји.

Конто оног ... нико не треба да ради оно што не жели ... људи нон-стоп раде оно што не желе, јер због којечега морају или им се алтернатива још мање свиђа. А приде људске жеље су обично по принципу јебање? може, одмах ал да не уђе ...