Neznam dali sam pogodio na  kom mestu treba da ovo napisem,ali nema veze!
Srpski jezik - moram pronaci razliku izmedju ICI CU i CU ICI.
Hitno je !!!
   
Hvala Unapred!

[Edit by latifovich: Teme sa naslovima tipa: Hitno, Pomoc, Problem, Da li i slicne, treba maksimalno izbegavati! Naslov teme mora da odgovara njenom sadrzaju i da ga barem delimicno opisuje. Konsultujte se sa Pravilnikom Burek Foruma]

Mislim da je resenje:

aktiv i pasiv

da, ali za 6.razred

Ne znam, piše se odvojeno.
Da li, piše se odvojeno.
Za takva pitanja postoji tema. Sad mi nije jasno da li ideš u šesti razred ili je odgovor koji ti je dala Anea za šesti razred, uglavnom evo još jednog odgovora...

Gramatika srpskohrvatskog jezika za gimnazije Mihaila Stevanovića iz 1971. „Futur (buduće vreme) ima dvojake oblike i samo jedni od njih su složeni, i to od enklitičkog oblika prezenta glagola htȅti i infinitiva glagola koji uzimamo: jȃ ću pȅvati, tȋ ćeš pȅvati, ȏn će pȅvati, mȋ ćemo pȅvati, vȋ ćete pȅvati, ònȋ će pȅvati i dȉći ću, dȉći ćeš, dȉći će, dȉći ćemo, dȉći ćete, dȉći će. U upitnim rečenicama u futuru kad počinju pomoćnim glagolom upotrebljavaju se puni a ne skraćeni njegovi oblici: hoću li pevati, hoćeš li pevati, hoće li pevati, hoćemo li pevati, hoćete li pevati, hoće li pevati?

Drugi oblik futura je prost glagolski oblik, kao u primeru: pȅvaću, pȅvaćeš, pȅvaće, pȅvaćemo, pȅvaćete, pȅvaće.

Futur je redovno složen oblik od glagola u kojih se infinitiv završava na ći, bez obzira na to dali pomoćni glagol stoji ispred ili iza glagola koji se menja. A složen je futur i od glagola s infinitivom na ti ako je pomoćni glagol ispred oblika infinitiva.

Međutim ako infinitiv glagola na ti dolazi ispred pomoćnog glagola, futur je prost glagolski oblik koji se pravi od skraćenog oblika infinitiva, bez krajnjeg i i opet istog skraćenog oblika pomoćnog glagola hteti. Pošto je taj oblik postao jedna reč, krajnje t od infinitiva ispred ć od pomoćnog glagola nestaje zato što se sadrži u tome ć."


Ivan Klajn i gramatika srpskog jezika 2005g: 
„Futur I (buduće vreme). - Složen je od enklitičkih oblika glagola hteti ... i infinitiva glagola koji se menja. Ako mu prethodi subjekt ili neka druga reč, enklitika dolazi ispred infinitiva i piše se odvojeno:

ja ću videti
ti ćeš videti
on (ona, ono, Petar... ) će videti
mi ćemo videti
vi ćete videti
oni (one, ona, drugovi...) će videti

U nizu od dva ili više futura sa istim subjektom pomoćni glagol se ne ponavlja:

Jednog dana on će završiti studije, oženiti se i potražiti stan.

Ako nema prethodne reči, enklitika dolazi iza infinitiva i spaja se s njim, pri čemu otpada infinitivni nastavak -ti, tako da futur gubi osobine složenog vremena:

videću videćemo
videćeš videćete
videće videće