Narodno pozorište u 2017: Od Joneska do Đordana


Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić izjavio je da u 2017. godinu ulaze sa mnogo više optimizma, sa istim konceptom da imaju za svakog po nešto, te će se na repertoaru naći dela Ežena Joneska, Lava Tolstoja, Branislava Nušića, a posle 40 godina opere “Norma” i “Andre Šanije”…

Savić je Tanjugu rekao da će Jagoš Marković režirati Joneskovu “Ćelavu pevačicu”, Igor Vuk Torbica “Carstvo mraka” Tolstoja, jedan od najinteresantnijih reditelja u regionu Jernej Lorenci predstaviće svoju “Epiku balkaniku”, Andraš Urban će posle velikog uspeha sa “Rodoljupcima” režirati Nušićev komad “Sumnjivo lice”, a na repertoaru će se naći i novi tekst Fedora Šilija u režiji Borisa Liješevića.

“Opera će se pojaviti sa jednim od najvećih svetskih reditelja Đankarlom del Monakom i ‘Normom’, koja 40 godina nije igrana u Narodnom pozorištu, a drugi naslov će biti ‘Andre Šanije’ Umberta Đordana, koji takođe skoro 40 godina nije bio na našoj sceni, a oko koga postoji opšti konsenzus solista koji ga obožavaju”, kazao je Savić.

On je najavio i balet “Evgenije Onjegin” na muziku Čajkovskog i obnovu “Slike Dorijana Greja” Vladimira Logunova, a do marta će realizovati iz ovogodišnjeg repertoara predstavu “Ričard Treći” i operu “Moć sudbine”.

Naredna godina će, prema Savićevim rečima, biti posebno posvećena domaćem stvaralštvu kao priprema za jubilarnu 150. sezonu (2018/2019) kada će, ukoliko se usvoje njegovi predlozi, na repertoaru biti isključivo domaća dela i domaći stvaraoci. Što se tiče gostovanja, ansambl Narodnog pozorišta 28. decembra će u Temišvaru izvesti operu “Evgenije Onjegin”, a naredne godine nacionalni teatar očekuje predstavljanje u Kini i to sa dramom “Dama s kamelijama” i baletom “Ko to tamo peva”.

Savić posebnu pažnju skreće na protokol koji su potpisali sa Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu o razmeni predstava i kaže da im je cilj da isto urade sa Narodnim pozorište u Nišu.

V.d. upravnika skreće pažnju da zbog gomilanja predstava dolaze u situaciju da nemaju dovoljno prostora ni dana u godini da igraju sve što imaju na repertoaru, zbog čega im je potrebna nova scena i podsetio da postoje priče o dodatnoj sceni na Trgu Republike. Rezervna varijanta je, dodao je Savić, “Beograd na vodi” gde postoji ceo jedan deo koji se zove “Opera distrikt” i ukazao na činjenicu da “Dramaten” u Stokholmu, na primer, ima čak osam scena na raznim mestima u gradu, kao i da je sasvim normalno odvojiti dramu od opere i baleta, jer to podrazumeva drugačiju organizaciju.

Savić je na današnjem druženju sa novinarima rekao da su dobili novi Upravni odbor i novi Nadzorni odbor – “upravljačka tela kakva dolikuju nacionalnom teatru, a formiran je i vrlo kvalifikovan Umetnički savet, za šta se on dugo zalagao, te sa mnogo više optimizma mogu da uđu u 2017. godinu. On je posebno naglasio bolju saradnju sa Ministarstvom kulture nego tokom mandata prethodnog ministra što im omogućuje, kako je rekao, da bez problema ostvaruju zacrtani plan.

Savić je rekao da će i postojeće v.d. stanje od januara biti promenjeno, da im predstoje ne tako laki zadaci podsetivši da je u prvom talasu racionalizacije Narodno pozorište smanjilo broj radnih mesta za 111 što se nije odrazilo na umetnički kvalitet predstava. Prema Savićevim rečima balet i dalje ima najveći procenat prodaje ulaznica (96-97 posto), sledi opera (92-93 posto) pa drama (88-90 posto). Ansambli Narodnog pozorišta u Beogradu tokom ove godine odigrali su ukupno 468 predstava pred oko 129.000 gledalaca, a drugih 88 programa na scanama nacionalnog teatra pratilo je 23.500 gledalaca, tako da je ukupan broj posetilaca 152.500.

Predstava "Naše mesto" danas u KCNS


Predstava "Naše mesto", rađena u koprodukciji Kulturnog centra i "Teatra 34", biće odigrana u Velikoj sali KCNS-a danas, 14. januara, u 20 časova.


Igraju mladi glumci Nikolina Spasić i Milan Novaković, dok je režija pripala Bogdanu Jankoviću.
 
Dramaturg predstave je Simon Grabovac, a za scenografiju je bila zadužena Nevena Vujasinović.
 
Ulaz je besplatan, a karte možete rezervisati putem mejla nase.mesto021@gmail.com.


  Požurite novosadisti

Andraš Urban režira u Srpskom narodnom pozorištu


Na ogromno zadovoljstvo Novosađana i ansambla Drame Srpskog narodnog pozorišta reditelj Andraš Urban režira u SNP-u i postavlja na scenu Čas anatomije po motivima proze Danila Kiša.

Nakon brojnih specijalnih nagrada i nagrada za najbolju režiju Andraš Urban odabrao je naslov Čas anatomije koji je osnov piščeve zaostavštine.

Tema je odnos stvaralaštva u društvu, odnosno u „čaršiji“, kako to reditelj kaže.

Prepoznatljiv Urbanov pečat začinjen je autentičnim songovima kompozitora Irene Popović.

Predstavu će izvoditi prvaci i dramski umetnici SNP-a: Radoje Čupić, Jugoslav Krajnov, Marija Medenica, Sanja Ristić Krajnov, Igor Pavlović, Višnja Obradović, Nenad Pećinar, Draginja Voganjac, Alisa Lacko i Milica Grujičić. U autorskom timu su: Željko Piškorić, scenograf, Marina Sremac, kostimograf i Nikola Končarević, asistent reditelja.

Premijera se očekuje za sam kraj februara na sceni „Pera Dobrinović“.

Monodrama "Milunka" 25. januara u KCNS


Monodrama "Milunka", u režiji Petra Stanojlovića, biće izvedena u sredu, 25. januara u Velikoj sali Kulturnog centra.



 Lik žene koju su cenili francuski velikani Šarl de Gol i admiral Geparat, tumači glumica Vesna Stanković koja je i napisala tekst za ovaj komad.

Predstava će početi u 20 časova.

Premijera predstave „Sonet 66“ u Temišvaru


Reditelj Kokan Mladenović u sredu u Rumuniji postavlja svoju treću temišvarsku predstavu: Šekspirov “Sonet 66” premijerno će biti izveden u Mađarskom nacionalnom teatru “Čiki Gergelj”.

– Od četrnaest stihova uradili smo celu predstavu! Šekspirov sonet govori o raspadu piščevog sveta, ali je potpuno primenjiv i na naš, današnji – objašnjava Kokan Mladenović. – Jer, u sonetu je reč o socijalnim razlikama, slomu morala, profanizaciji ljubavi, novcu, moći i sili koje upravljaju svetom… Dakle, reč je o pravoj slici sadašnjeg vremena.

Na stihovima slavnog klasika nastala je dramska predstava, u kojoj se konstruišu scene, budući da teksta gotovo i nema:

– Pred gledaocima će se naći dramsko-igračka predstava, slična onima koje je svojevremeno Johan Kresnik radio u Nemačkoj, kroz pokret i glumačko delovanje nevezano za tekst. Inače, i ovog puta radim u mađarskom teatru “Čiki Gergelj” u kome sam pre dve godine postavio na scenu “Prosjačku operu”, a na temu Džona Geja koji ju je i stvorio. Originalni tekst sam napisao u saradnji sa Kornejom Goli, a krajnji “proizvod” bila je muzička predstava.

Naš reditelj tako, dva puta u Rumuniji stvara predstave sa tamošnjim mađarskim ansamblom, ali je njegov prvenac u susednoj zemlji bio sa rumunskim glumcima u Nacionalnom teatru “Mihael Eminesku”:

– Radili smo Eshilovog “Prometeja”, i to kao priču o Džulijanu Asanžu – Prometeju našeg doba, novom poretku bogova i sveta. Premijera je izvedena 2014. godine, a njen uspeh otvorio je vrata i za dve sledeće saradnje.

I ovog puta, Mladenović je odabrao proverene saradnike za rad na novoj predstavi. Asistent reditelja je Sofija Serda, kompozitor Irena Popović, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Tatjana Radišić, a koreograf Andreja Kulešević.

Izvor: Večernje novosti

Ukrađena ličnos


Nova hit komedija ,,Ukrađena ličnos”
Dom kulture Čačak, 25. januar u 20:00                                         
Igra: Milan Lane Gutović

Predstava „Ukrađena ličnos’“ je prikaz moralne slike praktične, moderne, prilagodljive osobe, kojoj su za postizanje ličnog cilja, uslovi bilo koje vrste neobično laki. Isti ti uslovi koji su njemu laki, za drugu osobu bi bili potpuno neprihvatljivi jer podrazumevaju poniženje i moralnu propast.

Sa spretnošću i duhom seoske bitange, položare i jajare, potura se Evropskoj Uniji kao kandidat za predsednika. Ni jedan postavljeni uslov njemu nije nimalo težak za ispunjenje, jer ništa što nudi njega lično ni malo ne košta. Izdaja je za njega potpuno prihvatljiva, a tu kolaboraciju naziva „saradnjom“.

Diktirajući svoju ponudu za funkciju predsednika, otkriva uz sve nakaznosti ponude i deo ličnosti koja ga čini scenski zanimljivom. Sve što izgovori oboji lakoćom prevare, spretno izvrće realnost i prilagođava je trenutku, a sve to čini virtuozno sa nevinošću koja povremeno postane slična nevinosti životinje.   

Mislim da je ovaj prikaz suviše ozbiljan za veselu i laku predstavu koja vas očekuje. Smeh koji vas čeka biće zavesa koja će možda pokriti neke sličnosti ovoga lika sa aktuelnim osobama koje sumnjivo krase naše vreme i težak politički trenutak.

U predstavi igra Milan Gutović a tekstove koje govori je sakupio i obradio,  oslanjajući se na tekst Milenka Vučetića „Barabe“ . U predstavi se koristi Štrausov valcer.   

Јернеј Лоренци режира у Београду


Радни наслов представе је „Епика балканика” по мотивима српске епске поезије и биће приказана у оквиру наредног 51. Битефа



Са београдским колегама сам протеклих дана разговарао о заједничкој сарадњи, односно о мојој првој београдској представи. Оно што могу у овом тренутку да потврдим јесте да неће бити у питању класичан позоришни комад. Моје представе увек траже свој органски развој –рекао је јуче за „Политику” словеначки редитељ Јернеј Лоренци који је протеклих дана боравио у Београду.

Јернеј Лоренци ће, како сазнајемо, током лета започети рад на својој првој представи у Београду која ће имати радни наслов „Епика балканика” а коју ће стварати по мотивима српске епске поезије. Са својим сарадницима Матичом Старином, драматургом, и Грегором Луштеком, кореографом, протеклог викенда имао је више радних састанака са управом ансамбла Драме Народног позоришта у Београду и Битеф театра који ће бити копродуценти овог пројекта. Пробе представе „Епика балканика” требало би, како смо обавештени, да почну током јуна, а премијера је планирана у другој половини септембра, односно у оквиру наредног 51. Битефа.

Београдска позоришна публика Јернеја Лоренција памти по комплексном сценском рукопису који је у два наврата представио на Битефу. Лоренци је уједно двоструки добитник „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу. Најпре је на 47. Битефу освојио наклоност „Политикиног” жирија када је освојио признање наше новине за промишљено читање драме „Олуја” коју је Александар Островски написао пре 150 година. Пре две године, односно на 49. Битефу поново је освојио „Политикину” награду за најбољу режију за Хомерову „Илијаду”.

Боравак у Београду Лоренци је искористио и да види представе „Бела кафа” А. Поповића у режији Милана Нешковића и Шилерову „Марију Стјуарт” у режији Милоша Лолића на сценама националног театра, али и да се упозна са београдским глумцима.

– Радујем се сваком доласку у Београд који има изузетан позоришни потенцијал. Позив да радим са београдским колегама је велики подстрек за мене. „Политикине” награде су ми донеле велику радост. Ево сада ми се посрећило и да радим нову представу у Београду, каже Јернеј Лоренци.

Награђивани Јернеј Лоренци поред режије бави се и драматургијом, сценографијом, али и педагошким радом на Академији за позориште, радио, филм и телевизију у Љубљани. Рођени Мариборчанин, Јернеј Лоренци важи и за једног од најпродуктивнијих словеначких редитеља. Иза њега је више од 40 потписаних представа: „Антигона”, „Медеја”, „Дон Жуан”, „Отело”, „Мртвац долази по пољубац”...

U Narodnom pozorištu predstava o problemima žena u modernoj Srbiji


Nasilje, netrpeljivost, mržnja, abortus, samo su neki od problema sa kojima se žene susreću, o čemu se govori u predstavi “Crveno: Samoubistvo nacije”, koja će pred Nišlijama biti izvedena 10. februara u Narodnom pozorištu.

Rečima “žestoko i brutalno”, organizatori opisuju ovu predstavu u režiji Vojislava Arsića, a po tekstu dramaturškinje Milene Bogovac, kritikujući društvo jer “stalno pokušava da izbegne suočavanje sa temama i problemima koji ženama ne dozvoljavaju da budu ono što jesu”.

    Žestoko! Brutalno! Visokog intenziteta! Kako drugačije opisati predstavu koja govori o položaju žena u Srbiji, mizoginiji, nasilju i demografskoj katastrofi? Predstava posle koje nas preplave osećaji preispitivanja i zabrinutosti o društvu u kojem je svaka treća žena žrtva fizičkog, psihološkog ili seksualnog nasilja - kažu organizatori.

U predstavi, navode organizatori, igra 10 glumaca, među kojima su i i Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić i Zoltan Pletl, ali i Nišlija Uroš Milojević.

S obzirom na to da je ovo prvo izvođenje “Crvene “u Nišu, Milojević je, kao rođeni Nišlija, ovako prokomentarisao:

    Mislim da je važno da se ova predstava igra u što više gradova i opština u zemlji, samim tim i u mom rodnom i voljenom Nišu.  Mislim da su, pre svega, mladi ljudi u deficitu što se tiče informacija o abortusu, nasilju nad ženama, i nasilju uopšte. Ova predstava, čvrsto stojim iza toga podiže svest kod ljudi, postavlja pitanja i odgovara na mnoga - rekao je on.



https://www.youtube.com/watch?v=7k54Ui05bHs

Мистер Долар стиже у Позориште на Теразијама


Живот Позоришта на Теразијама у великој мери су одредила Нушићева дела. Позориште је 1951. године отворено премијером Нушићеве комедије "Др", у међувремену је забележено 17 премијера по његовим комадима, а сада се Нушић први пут ради као мјузикл. Комедију "Мистер Долар" адаптирао је и режирао Владимир Лазић. Нушићеви јунаци запеваће 10. фебруара.

Александар Седлар, диригент и аранжер, каже да неки делови "вуку на нешто што је џезирано", али да има и "квазикафанских и народњачких момената".

"С једне стране оркестар звучи као да је с Бродвеја, с друге да је из кафане", каже Седлар.

И тако ће се све у ритму направити заврзлама када Матковић изводећи "друштвени експеримент" саопшти да је келнер Жак наследио рођака из Америке. Такозвана елита почеће да се такмичи у сервилности и ласкању, а Жак прво затечен због изненадне популарности, у овој поставци неће баш желети назад у анонимност.

"За масу ствари која се дешава у представи неко ће рећи 'то сте преузели из новина'. Напротив – то је све Нушић, нешто написао, нешто нас подстакао", објашњава редитељ Владимир Лазић.

Глумица Душица Новаковић сматра да је менталитет људи и данас исти, само је јаче показана "бахатост и алавост људи".

Тако је Нушићева свевременост опет потврђена. Нушић се не одбија, а ни добра понуда.

"После једно 15 година то је прва главна улога коју сам добио у овој кући. Чак нисам ни размишљао каква је", каже глумац Раде Марјановић.

Глумци, оркестар, певачи, балерине, сцена Позоришта на Теразијама је пуна, биће пуна и каса.

Смех и сузе на шинама


Представа „Трамвај звани самоћа”, према текстовима Мине Ћирић, Маше Радић, Неде Гојковић и Галине Максимовић, режија Стеван Бодрожа, продукција „УК Вук Караџић” у сарадњи са ГСП Београд, извођење у трамвају на линији шест



Омнибус представа „Трамвај звани самоћа” редитеља Стевана Бодроже настала је према текстовима младих списатељица: Мине Ћирић, Маше Радић, Неде Гојковић и Галине Максимовић. Премијерно изведено у трамвају на линији шест, ово амбијентално сценско дело донело је четири приповести о драматичним породичним односима, конфликтима између мушкараца и жена, родитеља и деце, као и о успостављеним релацијама између путника који се случајно срећу.

Позоришни трамвај је кренуо са почетне станице код Цркве Светог Марка, а представа је почела унезвереним упадом Михајла (Иван Томић) у очајничкој потрази за несталом сенилном мајком Анком (Марија Опсеница), праћен ћерком Дејаном (Милица Стефановић). Након породичних трзавица и неуспеле акције проналажења мајке и баке, они излазе из трамваја на следећој станици, где улазе ликови друге драме – Урош (Ђорђе Марковић) и Брана (Тијана Чуровић), брачни пар са брдом кеса препуњених намирницама. Њихову брачну рутину нарушава случајан сусрет с Љиљом (Ивана Николић), Урошевом некадашњом љубављу, скрећући ток догађаја у неочекиваном правцу. Ликови треће приче су Милован (Стефан Радоњић) из Београда и Ана, његова полусестра из Сплита (Јасмина Вечански), у привременом боравку у Београду због свадбе њиховог оца, сударена са непријатностима на националним основама. Актери четвртог дела су Снежана (Јасмина Аврамовић), препознатљиво гунђало нашег окружења које паметује младој непознатој девојци Марији (Анђела Јовановић) близу које стоји у трамвају, због њеног облачења, раскопавајући обострано драме са бурним исходима.

Бодрожин „Трамвај звани самоћа” доследно је, одмерено и суптилно остварен у целини. Глумци су психолошки танано и сасвим упечатљиво представили ликове који су у градски превоз упали са личним драмама и (ин)директним потребама за растерећењем. Сценски простор, трамвај у покрету на Булевару краља Александра, несумњиво је главни састојак, основа ове представе која нам је због измештања из „сцене кутије” донела истинско узбуђење и ексклузивност доживљаја, преиспитујући при томе и позоришне конвенције.

Овај облик амбијенталног театра помера перспективу посматрања и традиционалног разумевања односа између глумаца и гледалаца, глумаца и ликова, као и театра и театарског уопште. Снажније се освешћује идеја о представљању у свакодневном животу, систематичном разумевању света као позорнице, које су после Шекспира развили теоретичари укрштеног поља студија социологије, антропологије и театрологије – Тарнер, Гофман, Карлсон, Шекнер. Њихова размишљања о проширеној, друштвеној театралности, важна су за целину значења ове представе у којој смо сви глумци. Једни су професионалци који играју ликове драма младих ауторки, док други, публика представе, истовремено игра путнике у трамвају, са којима ликови драма повремено дискретно комуницирају, увлачећи нас у поље игре. Овде нарочито нисмо пасивни гледаоци, пуки воајери породичних расправа, већ смо учесници, глумци који играју ликове другог реда, буквално и симболички стварајући од целог света позорницу.

Осим сценског простора, трамваја, лик Јуродивог (Жељко Максимовић) је везивно ткиво свих приповести, стални је путник, просјак и сведок. Теши Љиљу када остане опет сама, пијући са њом јефтино вино, изиграва откачењака будаласто певајући „Ана воли Милована”, проси. Он је метафоричан лик, шекспировска луда која помно прати свет окрећући га наглавачке, мењајући угао његовог посматрања. Шара га поетским коментарима, загонетним стиховима који отварају свест о постојању неких других светова, паралелних космоса који овом нашем дају онај прави смисао.