Ko je to nama iskompleksiran?

Bilo je to stvarno davno. Moj tadašnji dečko je posle mesec dana naše veze otišao na matursku ekskurziju i poljubio neku devojku. Nezgoda je bila što sam ja taj poljubac sanjala i intuitivno sam osećala da mi je san samo predočio stvarnost. Ipak sam malo okolišno počela da ga ispitujem. Na kraju mi je priznao. Odmah potom, poverio mi je svoj najveći kompleks. Neki sitni telesni nedostatak. To nije bilo ništa strašno - znao je i on, ali činjenica da ga nije zaradio u saobraćajki, kako mi je prvo slagao, nego da ga ima od rođenja - bila je dovoljna da stvori kompleks. Meni je, naravno, taj novi podatak bio beznačajan. Ali, on je to iskoristio.

Video sam ti sažaljenje u očima, trajalo je samo sekund, ali sam ga uhvatio - rekao mi je i tom rečenicom želeo da iskupi to što je poljubio drugu. Prodao mi je svoj kompleks. Tako da bi ispalo da ga ja ostavljam zbog toga, a ne zbog onog poljupca.

Kako su muškarci prefrigani!
I prođe otada ko zna koliko godina preko decenije. Ali iz veze u vezu trpiš nečije komplekse. I slušaš svakakve komentare. Od onih najjednostavnijih "Ja nemam mnogo šta da ti pružim", što znači ne sviđa mi se što zarađuješ više od mene do "Stanuješ daleko" (ne bi bilo možda smešno da ne živim u blizini Silikonske doline), "Pronađi nešto što će ti podići moral", "Ti si baš malecka. Koliko si visoka?", "Nešto si se ugojila, a?", "Kakvo ti je to tvoje društvo, "Nađi nešto i radi, nemoj mene da čekaš".

A sve to može da se sažme u jednoj rečenici - "Bojim se da ti nisam dorastao i ne znam šta da radim kad i ti sama to uvidiš i zato ću da ti pomerim mozak tako da ni sama ne znaš gde se nalaziš, pa ti moji kompleksi neće ni pasti na pamet". U redu, možda je rečenica duga. Ali nije to njena glavna falinka. Presudno je što nju mora da izgovori iskrena osoba. I ona koja bi samim iskazivanjem te bojazni pokazala da te je dostojna. Da nema kompleksa. Da ti je dorasla. Jer svi se mi osećamo malim pred nekim koga volimo. Ljubav automatski u srce ugrađuje čip kompleksa niže vrednosti. I još se treba boriti sa drugima iz tog društva. To je već mnogo.



Izvor: Glas Javnosti \ Milica Bjelovuk

Ko je to nama iskompleksiran?

Evo samo još malo. Za dva minuta smo napolju - čuo se njen glas iz kupatila.
- Dobro - odgovorio je Marko. - Dobro, Biljana.
Tako je bilo pred svaki izlazak. Češljanje, utezanje, zatezanje, istezanje, čupanje i svakojako drugo mučenje bili su sastavni deo rituala koji bi trajao i po četrdeset pet minuta. Marko je u početku asistirao, govorio joj kako zaista nema potrebe za tolikom brigom, a u poslednje vreme se skroz povukao. Sedeo bi u dnevnoj sobi i gledao ovu novu emisiju na Pinku - "Da se naježiš".

- Je... te, kakav smo mi narod. Mislim u sedam i petnaest puštaju ovo sranje sa otkidanjem glave, u fazonu "što više krvi to bolje", a onda u pola osam počne kao neki dnevnik u kojem se voditelj zgražava nad nekom saobraćajnom nesrećom u kojoj ima dvoje poginulih, kao frka mu da najavi, strašne stvari se dešavaju i tako to...
- Jesam li debela? - prekinula ga je Bilja izašavši iz kupatila.
- Naravno.

Hiljadu puta joj je rekao da nije debela. Biljana je jednostavno bila jedna od onih devojaka koja na sebi uvek nađe neku manu. Naravno, na čelu te kolone bile su standardne ženske fiksacije: preveliko dupe, opuštene sise, široke butine, stomak koji nije ravan. Tu su bila i kosa koja samo što nije opala, užasni podočnjaci i druge strahote.

Dok su odmicali niz ulicu, Marko je razmišljao o tome kako je sve ovo već počelo strašno da ga nervira. Problem koji mu je u početku bio simpatičan sve više ga je izbacivao iz ravnoteže. U gradu je sve manje obraćala pažnju na njega, a sve više na to kako je drugi gledaju; kad su bili sami sve više vremena je odlazilo na sulude priče o dijetama, kozmetici i fitnesu/velnesu; čak ga je jednom usred seksa upitala: "Jesam ti još poželjna?".
"Žena je larva babe", pomislio je.



Izvor: Glas Javnosti \ I. Ć.

Iz iskustva sam zakljucila da muskarci koji krajnje lose izgledaju u sastavni dio svog muvanja ubace nekoliko kritika na tvoj racun, cisto da se ti ne bi osjecala superiornije od njega.

Uvek treba raditi to  ... jednostavno ... zato sto vam ne treba dati previse slobode... 

Nije to vezano sa slobodom, nego sa nesigurnosti muskarca i problema koje ima da prihvati sam sebe.

Kompleksi su katastrofa!!! Mislim da su zaista neizlechivi... 
Dragi moji, shto dalje od iskompleksiranih ljudi, shto dalje!!!

Mislim da nije u pitanju sloboda, nego strah od toga da zena ne shvati u jednom trenutku da mozda ima i boljeg mushkarca od onog sa kojim je. Zelja da joj se unishti samopouzdanje, da bi se shatro znalo ko je glava... ustvari, KOMPLEKS!