Dragan Bjelogrlić (Opovo, 10. oktobar 1963) je poznati srpski glumac, scenarista i producent.


Biografija

---

Bjelogrlić je prvi put pred kamerama glumio sa 15 godina i to u filmu Branko Bauera Boško Buha (1978), tumačeći lik Save Jovanovića Sirogojna.

1984. upisao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem je diplomirao 1989.

Proslavio se ulogom Slobodana Popadića u seriji Bolji život (1987 - 1990). Nakon te uloge, usledile su uloge u TV seriji „Zaboravljeni“ (1990) i filmovima „Crni bombarder“ (1992), „Pun mesec nad Beogradom“ (1993), „Lepa sela lepo gore“ (1996), koje su Bjelogrlića uvrstile u red najpoznatijih i najpriznatijih srpskih glumaca.

Poslednjih godina Bjelogrlić se okušao kao producent, a prvi film koji je producirao bila su Lepa sela lepo gore.

Oprobao se i kao reditelj, režirao je igrani film i tv seriju Montevideo, bog te video!, sa kojim je postigao veliki uspeh. Film je izabran za srpskog predstavnika za nagradu Oskar.

Njegova sestra od tetke je pevačica Zorana Pavić.


Uloge

---

1978.    Boško Buha    
1981.    Baza na Dunavu    
1983.    Halo taksi    
1983.    Kroz vojnički klub    
1983.    Veliki transport    
1984.    Moljac    
1984.    Banjica    
1986.    Bal na vodi    
1986.    Odlazak ratnika, povratak maršala    
1987.    Sedmi dan    
1987.    The Misfit Brigade    
1987.    Aenigma    
1987-1988.    Bolji život    
1988.    Braća po materi    
1989.    Bolji život    
1989.    Najbolji    
1989.    Kako je propao rokenrol
1990.    Zaboravljeni    
1990.    Početni udarac    
1990.    Hajde da se volimo 3    
1990-1991.    Bolji život 2    
1991.    Video jela, zelen bor    
1992.    Crni bombarder    
1993.    Pun mesec nad Beogradom    
1993.    Gnjurac    
1994.    Dva sata kvalitetnog programa    
1996.    Lepa sela lepo gore    
1997.    Gore dole    
1997.    Balkanska pravila    
1998.    Kupi mi Eliota    
1998.    Rane    
1999.    Sti skia tou polmou    
1999.    Nebeska udica    
2000.    Rat uživo    
2000.    Mliječni put    
2001.    Nataša    
2002.    Ko čeka dočeka    
2003.    Ledina    
2003.    M(j)ešoviti brak
2003.    Kajmak in marmelada    
2003.    Boban hockeystjärnan    
2004.    Crna hronika    
2004.    Poklon za Sanju    
2004.    Sivi kamion crvene boje    
2005.    Heroji za jedan dan    
2005.    Cuore nel pozzo, Il    
2005.    Potera za Sreć(k)om    
2005.    Ivkova slava    
2006.    Tata i zetovi    
2007.    Balkanski sindrom    
2007.    Crni Gruja i kamen mudrosti    
2007.    S. O. S. - Spasite naše duše    
2007.    Pozorište u kući    
2007-2008.    Vratiće se rode    
2009.    Rode u magli    
2010.    Ma nije on takav

Izvor: Wikipedia

Opirem se stavu da je politika naša sudbina

Sada treba da iskoristimo priliku da generacijama koje dolaze ostavimo jasnu strategiju i poziciju Srbije, ističe reditelj filma koji je videlo više od pola miliona gledalaca i najavljuje „Montevideo 2” za jesen

Od prvog dela filma „Montevideo, bog te video” napravili smo TV seriju koje je autonomno delo, čak je i priča drugačija. Naša publika je naviknuta da se serije prave od restlova filma, ali mi to nismo radili, ističe u intervjuu za „Politiku” reditelj Dragan Bjelogrlić i najavljuje da će drugi deo filma biti širi u odnosu na prvi.

– Druga sezona serije imaće 17 epizoda. Do sada smo snimili materijal za 10 epizoda i jedan deo filma „Montevideo 2” koji treba očekivati na jesen – najavljuje Bjelogrlić,čiji je rediteljski debi vratio publiku u bioskope – videlo ga je više od 520.000 gledalaca, dobio je pohvale kritičara, i osvojio nagrade na domaćim i stranim festivalima.

Petnaest meseci posle premijere filma, kako objašnjavate fenomen „Montevideo, bog te video”?

Prvo, u našoj istoriji nikada nismo imali ozbiljno urađenu epohu. Retko se radila, a kada se snimala to nije bilo dovoljno dobro. Mi smo je uradili na nivou najozbiljnijih svetskih kinematografija. Drugo, priče iz perioda između dva svetska rata i o građanskoj Srbiji u vreme socijalizma nisu snimane iz ideoloških, a kasnije iz materijalnih razloga. I treće, osim „Više od igre”, nikada nismo imali priče o fudbalu, o temi koja nas se tiče. „Montevideo” je određen žanrom poetične građanske melodrame. Melodrama kao žanr je retka kod nas, a poetski stilizovani filmovi publici su bili nejasni, previše veštački. „Montevideo” ima poetsku stilizaciju, u narativnom delu je čist, jasan i precizan, i našao je put do publike.

Radnja filma smeštena je u vreme kada je Srbija postajala deo Evrope, što se dešava i sada. Ima li paralela, pouka iz tog vremena za ovo?

Istorija ima svoje zakonitosti i periodi kao da se ciklično vraćaju. Tek posle Prvog svetskog rata,i upravo tih tridesetih godina,Srbija je ulazila u 20. vek. Sa otvorenim vratima Evropske unije, čiji deo bi trebalo da postanemo, Srbija tek sada – 2012, ulazi u 21. vek. Tek sada za nas počinje novo vreme, poput junaka „Montevidea” koji nisu znali šta će biti tokom 20. veka, a suočavali su se s novim vremenom: modom, muzikom, filmom, fudbalom, industrijalizacijom, začecima globalizacije.

Izvor: Politika

Bjelogrlic je legenda srpske kinematografije!