Srbi žive u 7511. godini! :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Citat

Kod starih Slovena nazivi meseca su u skaldu sa aktuelnim pojavama u prirodi. Januar se zvao prosinac zbog prosijavanja Sunca kroz zimske oblake. Februar je bio sečanj zbog jake studeni koja seče. Mart je radi vetrova koji isušuju bio suhi. U aprilu je priroda procvetavala, pa se i mesec zvao cvetan, a maj traven pošto se zbog velikog broja praznika samo šetalo po travi. Jun je bio izon, po praslovenskom nazivu za kovača, jul červen zbog crvenila plodova, avgust srpanj kao žetveni mesec. Sloveni su septembar zvali versen zbog vršidbe, oktobar listopad, novembar gruden jer su mrazevi ledili vodu i zgrudnjavali zemlju. Decembar se zvalo studen, jer tada počinje stvarna zima.

Ovi nazivi su izuzetno važni za etnologe i istoričare. Iz njih se vidi da su Sloveni bili vezani za zemlju, da su se bavili zemljoradnjom, a to je civilizaciski skok u odnosu na skupljanje hrane i stočarstvo. Prve moderne civilizacije su nastale prelaskom na zemljoradnju. Da su Germani na sličan način nazivali mesece oni bi se verovatno zvali: kujem_oružje, oštrim_oružje, vežbam_upotrebu_oružja, smišljam_pljačkaške_pohode, opraštam_se_od_Helge, prelazim_granice_drugih_naroda , ubijam, pljačkam, vraćam_se_pun_plena, odmaram, nerviram_Helgu, uživam_u_plodovima_rada.

U Srbiji i Hrvatskoj su nazivi meseci bili vrlo slični, a u Sloveniji su isti naziv je označavao drugi mesec. A u Srbiji su se već počeli koristiti latinski nazivi, to smo od Rusa videli. Tako da je pri stvaranju Kraljevine SHS donet zakon da se koriste latinski nazivi meseca i da se pređe na Gregorijanski kalendar, i time uspostavi jedinstvo u računanju vremena. Međutim u Hrvatskoj su uvek kontrirali, kao što pola veka kasnije nisu sa točke migrirali na tačku.

12. Januara procitah tekst u Vecernjim novinama o narodnom kalendaru:

Citat

Prvi mesec kod Slovena i Srba je secanj - vreme kad se sece suma, ili kolozeg - sunce posle zimskog solsticija pocinje jace da greje, zeze. Zabelezeni su narodni obicaji kod Srba da su u vreme Bozica podizani zapaljeni kolski tockovi obmotani slamom, ukazuju na kultnu radnju posvecenu radjanju novog sunca.
Julijancski naziv, januar, dobijen je po staroitalskom bogu Janusu. Drugi mesec je veljaca ili ljuti, kada je zima velika i ljuta. Treci je ozuljak, suhi, lasak, derikoza - priroda ojuzuje, i to je vreme najvece smrtnosti ljudi, kada se koza dere na siljak.
April je travanj, brzosok - sa travom, sokovima prirode. Peti mesec je svibanj, cvetanj - oznacava stanje vegetacije. Jun je lipanj, ili tresnjar - vreme cvetanja lipa i tresanja. Sedmi mesec je srpanj, zetvar - vreme zetve i upotrebe srpa.
Jul je poznat i kao ilinjski mesec po Ilindanu, a to je poslednji dan leta. Osmi je gumnik - vreem kada je zito na gumnu. Zove se kolovoz - sunce se vozi, odlazi. Septembar je rujan, nazvan po rujnu - crveno, ali zove se i grozdober.
Deseti je listopad ili mitrovski mesec - vreme opadanja lisca. Novembar je studen, ili gruden, kada je studeno, vreme grudvanja. Decembar je prosinac ili koledar. Kojen za naziv nalazimo kod Rusa - parasjonak, tj. prase. U decembru se prase krmace, a na kraju ovog meseca prase se kolje kao zrtva Bozicu.

Ovaj tekst je donekla razlicit od onog sto sam 1. put dao. Razlikuju je i objasnjenja naziva meseca. To govori da jos nema konacnog odgovora na pitanje kako su Sloveni nazivali mesece i zasto bas tako.

U okviru ovog teksta sa naslovom Srecna Nova 7512. godina pomnije se i cudna pocetna godina kalendara. Niko nema stariju pocetnu godinu. Posto je mnogi zapisi koji dogadjaje datiraju od te godine. Na Smederevskoj tvdjavi pise da je podignuta 6938. godine, u crkvi u Starom Nagoricanu (Mak) pise da je podignuta 6821...