Jugendstil je dosta drugaciji od ovog stila u naci epohi.

https://www.google.rs/search?q=jugendstil&rlz=1C1GGGE_enRS629RS629&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjTztH5-PrPAhUJJMAKHVOrDqkQ_AUICCgB&biw=1680&bih=935#imgrc=_

Beogradske priče: "Beograđanka" i njena senka


Pre više od četiri decenije najpoznatiji beogradski soliter smenio "običnu" kuću na raskrsnici



RGOVAČKI deo grada širio se lagano tokom protekla dva veka, pa je nekadašnja periferija vremenom postajala poslovni centar Beograda.

Kada su naši stari, na samom početku 20. veka živeli u gradu od oko 70.000 stanovnika, u oblast Slavije dosezali su samo seljaci sa taljigama koje bi dovlačile pijačnu robu, a nedugo pre toga dobrostojeći Beograđani su u taj kraj išli u lov na barske ptice.

Sve se brzo promenilo, pa je tako Ulica kralja Milana u zavisnosti od promene vlasti pronosila i imena različitih istorijskih ličnosti. Bila je naslovljena kao Ulica srpskih vladara, neko vreme je nosila i ime neizostavnog Josipa Broza, i sve tako, menjajući nazive, spajala je Terazije i Slaviju.

Danas njen centralni deo krasi palata "Beograd" ili popularna "Beograđanka" koja duže od četiri decenije dominira ovim delom grada. Projektovao ju je Branko Pešić, a sa svojih stotinu metara dugo je slovila za najviši soliter na Balkanu.

Izgradnja ovog nebodera započeta je 1969, a završena 1974. godine. Dok su joj se mnogi divili, "Beograđanku" su drugi smatrali ruglom, pogrdno je zvali "Crnom udovicom" i nadevali joj druga imena, smatrajući da je preglomazna za centar prestonice.

Nekada je duž Ulice kralja Milana, baš kao i danas bilo mnogo bankarskih i trgovačkih institucija. Dobrostojeći zadužbinari u njoj su ostavljali svoje tragove posvećene dolazećim potomcima, knjižare su imale najbolji promet baš ovde...



Na mestu današnje "Beograđanke" sadašnjim stanovnicima glavnog grada delovala bi neugledno "obična" spratna kuća koja je stajala tu, na ukrsnici sa Masarikovom ulicom.

Međutim, u vreme kada je tramvajska linija saobraćala od centra ka Slaviji, to zaboravljeno zdanje savršeno se uklapalo u ambijent ondašnjeg Beograda.

Па и јесте ругло.

Sa zalopojkama masite temu. Nemojte.

Hvala.

Tema: Beograd nekada i sada.

https://www.youtube.com/watch?v=QJ9xz4KEpL4

 

Прихватни камп за немачке избеглице из Бесарабије на Ушћу 1940.


СССР је анексирао Бесарабију и Северну Буковину 28.јуна - 4. јула 1940.год. Другог августа проглашена је Молдавска Совјетска Социјалистичка Република. На тим територијама живело је 106.000 Немаца, сви су депортовани. Београд их је скоро све прихватио, транспортовани су Дунавом. Прихватни камп се налазио на београдском ушћу. Услови боравка су били за тадашње прилике одлични. После одмора, опоравка, здравствене неге, настављали су пут Немачке возовима. Камп је затворен јануара 1941. године, неколико месеци касније град који им је помогао, затрпали су бомбама.....




Поглед на прихватни камп са Шкодиног падобранског торња.



7. Октобар 1940. год. Књегиња Олга Карађорђевић у посети прихватном кампу. Са њом у разговору је комадант кампа СС официр Антон Шницлер. Током обиласка кампа Књегиња Олга се посебно интересовала за услове смештаја тешко болесних, деце и старих.

Е баш су нам се одужили.

Oва два масонска зликовца су за све криви ... на крају су Фолксдојчери етнички очишћени, а Тито је почео да масовно насељава Србију шиптарима, како би створио услове за одвајање Косова.

Ajd kacaj cinjenice  i slike bez zakljucaka pls.     

Nemoj nekog forsiranja licnog stava ovde.

Београдска штампа 1929 год. - Орлови летети Кошутњаком, харале банде "Црвена маска" и "Лепа Нада", правили смо најбољи опијум на свету, хајдук Милосав Крстовић осуђен на 362. година робије и на смрт...