Mišković daje sedam, a Kostić pet miliona evra za novi "Jat"


Od ukupno 25 miliona evra, koliko bi u novi “Jat” uložili domaći biznismeni, Miroslav Mišković bi dao 7,5 do deset miliona i bio lider konzorcijuma. Kako saznaje “Blic”, Miodrag Kostić, srpski “kralj šećera” bio bi drugi najveći akcionar zahvaljujući ulogu od 5-7,5 miliona evra, dok bi Branislav Grujić, vlasnik “Farmana” uložio četiri miliona evra. Miroslavu Bogićeviću i Goranu Perčeviću pripalo bi po oko pet odsto ukupnog kapitala “Jata” za šta bi odvojili do 2,5 miliona.

U razgovorima s Vladom dogovoreno je da država zadrži 50 odsto vlasništva nacionalnog avio-prevoznika, tako što će obezbediti opremu vrednu 25 miliona evra. Toliko bi u kešu uložila i petorica biznismena, kojiima je iz Nemanjine, direktno ili indirektno, i ponuđen udeo u “Jatu”.


TRI AVIONA


Lista potencijalnih akcionara mogla bi i da se proširi, jer je, Kako tvrdi jedan od biznismena, reč o “otvorenom klubu” čiji će članovi dobiti pravo upravljanja srazmerno visini investicije.

 

Izvor “Blica” kaže da se trenutno traži model koji bi mogao da funkcioniše. Detalji nisu strogo definisani, ali ideja postoji - novi vlasnici bi pokušali da dogovore tri nova aviona, smanjili bi broj radnika sa 1.200 na 400, preuzeli bi i sedam aviona od starog Jata i radili bez profita najmanje tri godine. Kompanija bi ukupno vredela 50 miliona evra.


Novi Jat bi preuzeo i rešavanje spornog ugovora sa francuskim proizvođačem aviona Erbasom iz 1998. godine. Za kupovinu osam aviona, Jat je tada uplatio avans od 23,5 miliona dolara, ali nijedan avion iz Francuske nije stigao u Beograd. Biznismeni i Vlada sada treba da nađu rešenje. Raniji, prvi, predlog bio je da Jat za avans kupi jedan mali avion, ali je Erbas odbio ponudu. Druga opcija, na kojoj sve i danas stoji, bila je da Jat kupi 2-4 velika aviona.


PRIVATIZACIJA


Sagovornik “Blica” iz Vlade kaže da je ugovor usko povezan sa privatizacijom kompanije, te da je logično da ga potencijalni novi vlasnik preuzme.


- Ko god da dođe u “Jat” moraće da reši ovaj ugovor. To i jeste najbolje što se prodaje uz našu avio-kompaniju. Imamo 23 miliona dolara uplaćenog avansa i to nije sporno. Kada novi vlasnik bude rešavao ugovor, dobiće nove avione iz generacije Erbasa gde su otvoreni za saradnju. Oni samo ne žele da Jat kupi avione od Boinga - navodi sagovornik “Blica”.


Ocena je da će preuzimanje “Jata” najverovatnije uspeti, ali da Vlada sada “opipava teren”.


- Važno je da li će biti pritiska javnosti. Moguće je da javnost ne bude oduševljena činjnicom da tajkuni kupuju i Jat. S druge strane, građani bi možda mogli da prihvate činjenicu da Jat ima višak radnika, da nije profitabilan i da je to glavna kočnica da ga država proda nekoj multinacionalnoj kompaniji - kaže jedan od potencijalnih akcionara “Jata”.


ZNAČAJ DOGOVORA


Dogovor Vlade i biznismena još je značajniji znajući da avio-prevoznici nisu profitabilan posao. Mađarska vlada juče je, recimo, zaštitila nacionalnu avio-aviokompaniju “Malev” od bankrota. Ova kompanija koji zapošljava 2.600 radnika, zabeležila je gubitak od 24,6 milijardi forinti. Dva dana ranije, zahtev za dobrovoljni bankrot je podnela i španska aviokompanija “Spaner”. Ovo je treći španski avioprevoznik koji je u proteklih pet godina bankrotirao, a u stečaju je i italijanska “Alitalija”.


“Jat” je u 2010. ostvario gubitak od 3,8 milijarde dinara. Kompanija je istovremeno smanjila broj radnika sa 1.692 na 1.531. Minus od 7,8 milijardi dinara imali su i 2008. godine kada su zapošljavali blizu 2.000 radnika.
 

Predstavništva trošak od 4,8 miliona

Novi Jat mogao bi da posluje sa profitom od 2015. godine, a poznavaoci očekuju dalju prodaju i redukovanje broja predstavništava u inostranstvu. Jat je prodao veliki broj zgrada u svetu, a trenutno ima 35 predstavništava. Uglavnom su to predstavništva u Evropi, ali ih kompanija ima i u Čikagu, Tunisu i Melburnu. Kako saznajemo, sva ova predstavništva “Jat” godišnje koštaju 4,8 miliona evra.

Izvor: Blic

Rusi nude avione, Mitrović neće Jat
Izvor: Blic

Beograd -- Delegacija ruskog proizvođača aviona Suhoj uskoro dolazi u Srbiju i našem državnom vrhu ponudiće svoj putnički avion „superdžet 100“.
(Marina Lystseva/CC-BY/Wikimedia Commons)
(Marina Lystseva/CC-BY/Wikimedia Commons)

Ideja je da se dva do četiri aviona ovog proizvođača nađu u floti nacionalne avio-kompanije Jat ervejz. Reč je o avionu koji košta između 24 i 26 miliona evra.

Kako sada postaje sve izvesnije da će novi vlasnici Jata biti srpski biznismeni koji planiraju da obnove flotu sa bar tri aviona, postavlja se pitanje koji proizvođači bi mogli da uđu u igru.

Upućeni tvrde da će novoj kompaniji trebati manji avioni do stotinak sedišta, gde se ruski „suhoj superdžet“ odlično uklapa.

"Suhoj superdžet 100“ je familija regionalnih mlaznih aviona koji imaju između 75 i 95 sedišta. „Superdžet 100“ je ranije bio poznat kao „ruski regionalni džet“ ili „suhoj RRJ“. Ime mu je promenjeno 17. jula 2006. Prvi let imao je u maju 2008. godine. „Suhoj“ planira da ovim avionima konkuriše, pre svega, letelicama „antonov An-148“, E-džet seriji brazilskog „embraera“ i C seriji kanadskog „bombardijea“.

U predstavljanju letelice, kako saznajemo, učestvovaće i ruski ambasador Aleksandar Konuzin, a događaju će prisustvovati i italijanski ambasador. To i ne čudi jer je „suhoj superdžet 100“ na neki način zajednički projekat Rusije, Italije i američkog Boinga, uz znatno korišćenje francuske tehnologije. Motori su francuski, a elektornika je kao u „erbasu“.

Italija je u celoj priči zadužena za prodaju u zapadnom delu sveta, a Rusija u istočnom. Moguće je, takođe, da će srpskim vlastima biti ponuđen i predsednički avion, ali će ipak u prvom planu biti letelica namenjena Jatu. Još nije izvesno da li bi kompanija samo iznajmila ili kupila „superdžet“.

U junu 2001. godine, Odsek za civilnu avijaciju biroa Suhoj je objavio da radi na razvoju novog regionalnog aviona zajedno s ruskim Iljušinom i američkim Boingom. Svaka od tri firme ima svoj zadatak - Boing rukovodi marketingom i podrškom klijentima, Iljušin je zadužen za sertifikaciju vazduhoplova, a Suhoj za proizvodnju i projektovanje.

Prvi „superdžet 100“ je predstavljen javnosti septembra 2007, na ceremoniji održanoj u fabrici u Sibiru, a prvi let koji je trajao sat i pet minuta obavljen je 19. maja 2008.
Mitrović odbio ponudu premijera

Premijer Mirko Cvetković zvao je i vlasnika Pinka Željka Mitrovića da učestvuje u kupovini Jata. Kako saznaje Blic, vlasnik Pinka je odbio ponudu iako je bio među prvim biznismenima kojima su u Nemanjinoj nudili udeo u nacionalnoj avio-kompaniji.

U Vladi su očigledno čvrsto odlučili da pre izbora udome Jat, koji zbog gubitaka i dugova postaje sve veći teret za budžet Srbije. Dobro obavešten izvor uključen u ovu transakciju tvrdi da prodaju 50 odsto kompanije vodi premijer i da upravo on pregovara s potencijalnim vlasnicima.

O mogućnosti saradnje Vlade i privrednika, Cvetković je prvo razgovarao s Miroslavom Miškovićem i Miodragom Kostićem, ali i sa Željkom Mitrovićem, koji je do sada jedini odbio ponudu.

"Mitrović je rekao da finansijski ne može da podrži Vladinu ideju. Podsetio je na probleme iz prošle godine", kaže taj sagovornik.

Mitrović ima avio-kompaniju "Er Pink“ od 2005. godine. Prošle godine u floti je imao pet aviona. Poslednji, koji je generacijsko savršenstvo, platio je oko 12,5 miliona evra. Sa 23 zaposlena u 2010, firma je ostvarila dobit od 118 miliona dinara. Godinu ranije profit je iznosio nešto više od milion dinara, a 2008. godine 35 miliona.

Cvetković: Nikoga nismo pritiskali da uloži u “Jat”


Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da ne postoji definitivno prihvaćen model daljeg funkcionisanja domaće avio-kompanije “Jat ervejz” i naglasio da vlada čini sve što je u njenoj moći da ta kompanija bude profitabilna.

On je gostujući u emisiji “Stav Srbije” na TV Prva rekao da ni sa jednim privrednikom konkretno nije razgovarano o daljoj sudbini srpskog avioprevoznika i naglasio da se nepotrebno podigla “fama” u javnosti oko budućeg statusa “Jata”, istakavši da to može negativno da utiče na dalje rešavanje sudbine tog preduzeća.

 

- Odluke nisu donete i priče da će neko nešto dati su samo spekulacije - naglasio je Cvetković.

 

On je podsetio da država pokušava za “Jat” pronađe vlasnika već nekoliko godina da, prvo na tenderu, a zatim i traženjem strateškog partnera.

 

- Naš angažman oko “Jata” pokazuje želju Srbije da se povuče iz privrede i na tom primeru se vidi koliko je to teško. Hteli smo da prodamo “Jat” sa njegovim obavezama, tržište je reklo - ne želimo da kupimo. Niko se nije javio - podsetio je Cvetković.

 

Prema njegovim rečima, sada mu je jasno da postoji mišljenje da će vlada da pozove privrednike da daju neki novac, što je potpuno pogrešno.

 

Cvetković je naglasio da je jedina moguća poslednja odstupnica da se ukine obaveza da “Jat” bude prodat strateškom partneru, već da to bude samo finansijski investitor.

 

Treba pokušati sve da se nađe odgovarajući partner, naglasio je on, i dodao da je ovo o čemu on govori treći pokušaj da se nađe kupac “Jata”, ali da se ne radi o pritisku na bilo koga da u “Jat” investira.

 

Premijer je naglasio da, kakva god bila odluka, taj postupak će se voditi javno i transparentno.

 

Domaći mediji objavili su, a ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić potvrdio je da su domaći privrednici zainteresovani da sa državom zajedno osnuju novog sprskog avioprevoznika.

 

Neki privrednici, poput vlasnika “MK grupe” Miodraga Kostića i Miroslava Bogićevića, vlasnika „Farmakoma MB”, potvrdili su da su zainteresovani za realizaciju takve jedne ideje.


Izvor: Blic

Kostić: Kupiću Jat jer sam Srbin

Beograd -- Kod većine privrednika koji su spremni da preuzmu nacionalnu avio-kompaniju preovlađuje patriotski osećaj, uveren je vlasnik MK grupe Miodrag Kostić.

On kaže poručio da se ulaganje ponekad isplati zarad viših ciljeva, a ne zbog dobiti.

"Siguran sam da kada je u pitanju potencijalni konzorcijum od više privrednika za preuzimanje Jata, kod većine preovlađuje patriotski osećaj, pa tek onda potencijalna zarada", kaže Kostić i navodi da to danas sigurno nije biznis koji donosi profit.

Kostić smatra da je "neosporno da našoj javnosti mnogo više smeta kada domaći biznismeni nešto kupuju i prodaju. Rekao bih da je neobično to što se domaći privrednici, koji imaju pun uvid u situaciju u našoj zemlji i opet su spremni da svoj novac, čak i u vreme krize, ulože u Srbiju, da otvore nova radna mesta, doprinesu razvoju privrede i celokupnom porastu životnog standarda, uporno nazivaju tajkunima, dok su stranci sa nejasnim obećanjima 'investitori'".

Železara: Zna li država svoj treći korak

Kostić, komentarišući to što je smederevsku železaru preuzela država, kaže da činjenica da je sačuvano oko pet hiljada radnih mesta bez sumnje govori da je država napravila dobar potez. "Da biste nešto uradili i stigli do cilja, morate da napravite prvi korak. Međutim, kada napravite prvi korak, potrebno je da znate gde vam je treći", navodi on.

On dodaje da je "poslednjih dana medijima vrlo interesantna reč altruizam, odnosno ponašanje koje se obično opisuje kao nesebično, jer su interesi drugih, u ovom slučaju nacionalne avio-kompanije, stavljeni iznad pojedinačnih interesa nekolicine privrednika. Da li je zbog toga potrebno paliti crvenu lampicu ili se zapitati koliko smo zapravo spremni pomoći drugima?"

"Budimo iskreni: ukoliko nikada niste pomogli neznancu, donirali novac ili vreme onima kojima je potrebniji, možda je vreme da to sada učinite. Da, isplati se ulagati nekada zarad viših ciljeva. Svakako je uslov da, pre svega, imate i želite nešto da poklonite. Naravno, nije nužno da sve bude samo materijalno", kaže prvi čovek MK grupe.

Na pitanje da li je sada pravo vreme za intervencionizam države ili ipak vođstvo strateških kompanija treba prepustiti privatnom sektoru, Kostić odgovara da je "do sada, svaka ideja spasavanja propalih preduzeća njihovim prebacivanjem u privatne ruke naišla na otpor, a do izražaja je došla jeftina politička demagogija - zašto bismo mi neko preduzeće dali ovom ili onom 'tajkunu', da se možda i obogati od toga".

"Hajde da gledamo širu sliku i zajedno napišemo novi scenario za bolju budućnost. To pokazuje i podatak da su u proteklih deset godina u Srbiji privatizovane firme povećale prihod za oko 70 odsto, dok su neprivatizovane stagnirale i dalje prave gubitke", kaže on.

"Zar nije dovoljno znati da Srbija ima privrednike koji su spremno dočekali udar ekonomske krize i u prilici su da svoje iskustvo prenesu na oslabljenu srpsku privredu. Na nama je da odgovorno radimo, obrazujemo ljude i obezbedimo rast privrede. To će direktno uticati na stabilizaciju celokupnog privrednog sistema. Politika treba da stvori uslove, ali bez ekonomije i privrednika politika je nemoćna", zaključuje Miodrag Kostić.


Izvor: B92

Blago njima, stvarno su obrnuli lovu

Evo i ja cu da kupim JAT zato sto sam Srbin, ali za moje finansije moracete jos malo da spustite cenu!