Ruski naučnik Leonid Ksanfomaliti tvrdi da ima dokaza o postojanju života na Veneri, planeti najbližoj Zemlji u smeru Sunca.



Ksanfomaliti, astronom pri Institutu za istraživanje svemira ruske Akademije nauka analizirao je fotografije snimljene tokom ruskog istraživanja i sletanja 1982. godine na ovu planetu, javila je Indo-azijska novinska agencija.

 Venera je veličine Zemlje, ali ima gustu atmosferu kojom dominira ugljen dioksid.

 Sa atmosferskim pritiskom 92 puta većim u odnosu na Zemlju, bez vode i površinom ispresecanom vulkanima i temperaturama od skoro 894 stepena, planeta nikad nije smatrana kao moguća za postojanje nekog oblika života.

 Međutim, Ksanfomaliti u svom tekstu u magazinu "Istraživanje solarnog sistema" kaže da ruske fotografije prikazuju predmete koji podsećaju na "disk", "škorpiju" i "kapu".

 On je dodao da se ti objekti "pojavljuju, lebde i nestaju" na različitim fotografijama snimljenim sa različitih tačaka.

 "Ako zaboravimo na aktuelne teorije o nepostojanju života na Veneri možemo hrabro da pretpostavimo da morfološke odlike ovih predmeta navode na pomisao postojanja života", rekao je Ksanfomaliti.

 Naučnici veruju da je voda, neka tečnost pa čak i okean nekada pokrivala Veneru najmanje dve milijarde godina.

 Svemirski brod "Venera ekspres", koji su izgradili evropski inženjeri, posmatrala je planetu od 2005. godine.

 Naučnici koji su radili na tom projektu nisu doneli slične zaključke, ali nisu ni odbacili mogućnost života na toj planeti.

 Projekat je bio posvećen "uticaju i efektu staklene bašte" zbog bojazni od ekološke katastrofe, koja je svojevremeno pretvorila Veneru u planetu bez života.

Izvor: Mondo

Jos samo kad bi videli te fotke

ma kakav bre zivot na veneri...

Šta mi znamo o životu. Još smo čvrsto prikovani za ovu planetu, a mislimo da smo popili svu pamet univerzuma.
U ovolikom svemiru sigurno postoje stvari o kojima ne možemo da sanjamo, koja prkose našem znanju i logici.

Za neko vreme cemo saznati da je i Mars i Venera ustavri zaostavstina neke naprede civilizacije u proslosti koji su sprcili te dve planete svojim nacinom zivljenja i da su te planete ustvari rusevine predhodnih, naprednijih civilizacija

Amen!

Zar ta ruska sonda nije snimila kiše od sumporne kiseline?! I da je bilo života, on bi bio uništen.

Nije zivot tako lako unistiv (kiseline unistavaju vecinu zivota kakvog mi na Zemlji imamo, ali ne sav, ima organizama koji zive u neverovatnim uslovima i ovde na Zemlji).

Evo jednog interesantnog teksta, jeste da je iz 2007 (pa nije to i nesto daleko) koji iznosi pretpostavke i istrazivanja nekih naucnika:

link:
http://www.solstation.com/life/ven-life.htm

a pomucih se da prevedem za one koji ne razumeju engleski 

Zivot na Veneri?

U ranom (mladjem) dobu Suncevog sistema, "anticka" Venera je mogla imati okeane i zivot slican zemaljskom tokom 2 milijarde godina, (sto je polovina njenog postojanja), koji je mozda opstao u njenoj atmosferi i danas.

Cetiri milijarde godina pre, sunce je bilo 40% manje svetlo nego danas. Zemlja i Mars su tada verovatno bili mnogo hladniji, ali Venera je mogla biti prva unutrasnja stenovita planeta na kojoj su se mogli razviti okeani i blaga klima, jer je bila blize Suncu. Cak je moguce da je zivot na Zemlji mogao evoluirati od zivih formi izbacenih sa Venere, obzirom da su planete tada frekventije bile bombardovane asteroidima i kometama, tako da su mikrobi sa Venere lako mogli zavrsiti na Zemlji (v. Sean Henahan, Access Excellence, 5.feb.1997; i David Grinspoon, 1997). Poslednja istrazivanja sugerisu da je formiranje oblaka moglo usporiti razvoj  planetarnog efekta staklene baste, dozvoljavajuci okeanima Venere da prezive jos 2 milijarde godina. Tako da, otprilike tokom cele polovine svog postojanja, Venera je mogla biti nastanjiva planeta sa tecnom vodom (v. David Shiga, New Scientist, 10.okt.2007)

Znaci zivota?

U septembru 2002, planetolozi Dirk Schulze-Makuch iLouis Irwin su objavili svoju pretpostavku, da mozda postoji mikrobioloski zivot u visokim oblacima Venere (slicno kao ina Zemlji), baziranu na njihovom pronalasku atmosferskih nepravilnosti, otkrivenih pri analizi podataka ruskih i americkih svemirskih sondi (Venera, Pioneer i Magellan). Iako bi suncevo zracenje i munje (koje je 2007. otkrila EAS-ina sonda Venus Express) trebalo da proizvode velike kolicine ugljen monoksida (CO), taj gas je nadjen u malim kolicinama, kao da ga je nesto odstranjivalo (nesto kao hydrogenogeni, razlicite bakterije i arhee (hydrogenogens, bacteria, archaea) koje rastu anaerobno (bez prisustva vazduha) koristeci ugljen monoksid (CO) kao jedini izvor ugljenika (C) i vodu (H2O) kao receptor elektrona da bi se proizveo ugljen dioksid (CO2) i molekularni vodonik kao nusproizvod. Venerina atmosfera takodje sadrzi sumporovodonik (H2S, hydrogen sulphide, auuu, znaci smrdi na pokvarena jaja do bola!!!) i sumpor dioksid (SO2, sulphur dioxide), mada ova dva sastojka reaguju medju sobom i obicno se ne mogu naci zajedno, osim ako ih kontinualno ne proizvode bakterije koje razgradjuju organske tvari. Pride nadjen je i COS (carbonyl sulphide) koji se najlakse proizvodi u organskim procesima.

Dakle, naucnici pretpostavljaju da bakterije u oblacima Venere mozda koriste energiju ultravioletnog zracenja i proizvode te neuobicajene kolicine ugljen monoksida (CO) i sumpor dioksida (SO2). Ako postoje, ove bakterije bi mogle biti potomci koji su evoluirali iz onih razvijenih u vodama okeana na hladnijoj, ranoj Veneri, pre nego sto su te vode isparile zbog efekta staklene baste. Ako je planetarna promena klime bila dovoljno spora da se zivot prilagodi, mikrobi poput onih na Zemlji (sposobni za aerobne i anaerobne biohemijske procese koji ukljucuju sumporne tvorevine, poput raznih mikroorganizama kao sto su autotrofni tiobacili, metilotrofe,metanogeni i bakterije koje redukuju sumpor ) su mogli preziveti, i mozda zive danas u kiselim oblacima na visinama od priblizno 50km (31 miles) gde se temperature krecu od 50 do 70 stepeni celzijusa. Venerijanski oblaci na ovim visinama su veoma kiseli, ali ovaj deo njene atmosfere takodje ima i najvecu koncentraciju vodenih kapi (v. Stuart Clark, New Scientist, 26. sept.2002)

Godine 2004. Schulze-Makuch i njegove kolege najavili su svoje pretpostavke da su takvi mikrobi mogli da prezive u venerijanskim oblacima uz pomoc molekularnih prstenova sumpora kao zastitom od suncevog ultraljubicastog (UV) zracenja, obzirom da Venera nema zastitni sloj ozona u svojoj atmosferi. Oblici absorpcije UV spektra Venere, sugerisu da nejna atmosfera sadrzi dosta "cyclooct-suphur"-a, prstenastih molekula sa 8 atoma sumpora. Takvi sastojci udvostrucavaju veze koje spremno apsorbuju UV zracenje, a onda zrace energiju na relativno bezopasnim vidljivim frekvencijama.

Sonda Venus Express orbitirala je oko planete i istrazivala njenu atnosferu od samog dolaska 11 marta 2006.

Svedska Svemirska Agencija (Swedish Space Agency) trazi medjunarodno partnerstvo za razvoj njihove ideje za misiju koja bi donela uzorak Venerine atmosfere na Zemlju (Hazel Muir, New Scientist, 3.maj.2004)


Uslovi podobni za "anticki" zivot (ancient life, misli se na zivot stare Venere)

Otkrice tremolita, minerala koji nastaje u prisustvu vode, moze se upotrebiti za utvrdjivanje koliko dugo su venerijanski okeni  mogli opstati kao staniste zivota nalik zemaljskom, tokom 4,6 milijardi Venerine istorije.   

U cilju odrdjivanja koliko su venerijanski okeani mogli trajati, pre isparenja, planetolozi Dabid Grinspoon i Mark Bullock istrazuju postojanje tremolita na Veneri (izdrzljivi mineral koji sadrzi vodu), koji bi bio prozor u proslost planete. Eksperimenti koje su sproveli Natasha Johnson i Bruce Fegly Jr, ukazuju da bi tremolit, koji se formira u prisustvu vode, mogao preziveti uslove na Venerinoj povrsini do danas. Na osnovu toga koliko dugo tremolitu treba da se razgradi u druge minerale u ekstremnim temperaturama Venere, Grinspoon i Bullock veruju da bilo koji tremolit nadjen na povrsini Venere moze biti upotrebljen kao geoloski sat za odredjivanje vremena formiranja stena koje taj tremolit sadrze, i za odredjivanje vremena kada je voda jos bila prisutna na povrsini planete (v. David Shiga, New Scientist, 19.okt.2007)

Venera je u suštini bila najsličnija Zemlji i postoje pretpostavke da je imala okeane tečne vode pre razarajućeg efekta staklene bašte.
Međutim, i pored toga život ne treba isključivati ni u takvim uslovima pogotovo ako uzmemo za primer sledeće organizme koje žive na zemlji:
Piezofili žive na 380 atmosfera pritiska, a neki ekstremniji i na većim npr.  Halomonas salaria na pritisku od 1000 atm, I zahteva takve uslove, odnosno obligatni je piezofil.

Jos kad nadju u buducnosti neke organizma tamo pa nadju paralele u DNA strukturi