IN < - Благодети Србије ~ Манастири Српске Православне Цркве - >LO
(1/62) > >> :: Odgovori!
Autor: cg_ac :
~ Српска православна црква ~





~ Основне информације ~

Оснивач:

Свети Сава

Оснивање    1219.

Аутокефалност    Жичко-пећка архиепископија (1219—1346)
Пећка патријаршија (1346—1463)
Пећка патријаршија (1557—1766)
Доба постојања покрајинских цркава (1766—1920)
Пећка патријаршија (од 1920)

Канонско признање
   
Канонски призната

Предстојатељ
   
Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј

Седиште
   
Пећ и Београд

Резиденција предстојатеља
   
Београд

Канонска јурисдикција
   
Србија
Босна и Херцеговина
Македонија
Словенија
Хрватска
Црна Гора
Иностранство

Аутономне цркве
   
Православна охридска архиепископија

Богослужбени језик    

Црквенословенски језик, српски језик

Календар

Јулијански календар

Број

Епископа    45
Епархија    46

Званична страница    

www.spc.rs



~ Историја ~


Срби су примили хришћанство у 7. веку, али тада још нису имали сопствену црквену организацију, потпадали су под јурисдикцију Охридске архиепископије. Свети Сава (Растко Немањић) је 1219. године рукоположен од стране цариградског патријарха Манојла I за „архиепископа српских и приморских земаља“, а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископије. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.

Оснивању Српске архиепископије огорчено се супротставио охридски архиепископ Димитрије Хоматијан, али без успеха. На територији данашње Македоније, хришћанство је познато још од времена апостола Павла. Од 4. до 6. века Охридска архиепископија је наизменично зависила од Рима и Цариграда. Крајем 9. и почетком 11. века је имала аутокефални статус, као архиепископија, а затим и као патријаршија, с центром у Охриду.

Српска архиепископија постојала је све до 1346. године. Како је земља била без градских насеља, епархијска средишта су била у манастирима. Средиште архиепископије је било у манастиру Жича, а од 1253. године у Пећи — Пећка архиепископија.

Стварањем Душановог царства, Српска архиепископија је уздигнута на достојанство патријаршије године 1346. на црквеном сабору у Скопљу. Српски архиепископ Јоаникије II је уздигнут на ранг патријарха, а том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у Пећ и због тога је патријаршија названа Пећка патријаршија. Године 1350, Цариградска патријаршија је реаговала анатемом и одлучењем од Цркве српског цара, патријарха и народа. Услед тога је настао раскол који је трајао све до 1375. године.

У унутрашњем црквеном развитку није било значајнијих промена. Патријарх је, попут цара, носио титулу „патријарха Срба и Грка“, а патријаршија је добила положај и привилегије по узору на Цариградску патријаршију. Основано је неколико нових епископија, а неколико епископија је уздигнуто на ранг митрополије.

Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Многи средњовековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разарања. Падом Србије под турску власт 1459, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена 1557. године. Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари постају и народне вође — етнарси. Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха Макарија Соколовића (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до Будима. Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти. Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана Мустафе III 1766. године.

Од 1766. године српска црква потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије, а већину епископа чинили су Грци — Фанариоти. Велики број Срба је емигрирао на подручје Аустрије, а катедра архиепископа пећког је била премештена из Пећ у Сремске Карловце, а затим је 1848. године уздигнута на ранг патријаршије.

Након успоставе српске аутономије 1832, у Београду је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а 1879. године је добила аутокефалност.

У току балканских ратова (1912—1913) у састав Београдске митрополије су ушле и епархије: Скопска, Велешко-дебарска и Призренска.

Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Карловачка митрополија са седиштем у Сремским Карловцима.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење, односно обнову Пећке патријаршије. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом.

~ Устројство ~


Устројство Српске православне цркве је прописано Уставом Српске православне цркве. Седиште Српске православне цркве је у патријаршијском двору у Београду.

Српска православна црква је једна, недељива и аутокефална и одржава догматско и канонско јединство са осталим православним црквама.

На челу Српске православне цркве, као њен врховни поглавар, налази се патријарх српски са титулом „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“. Он је први међу епископима Српске православне цркве, и његово име се прво спомиње на свим богослужењима у храмовима Српске православне цркве. Патријарх српски је епархијски архијереј у Архиепископији београдско-карловачкој.

Највиша црквено-јерархијска тела су Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод и Велики црквени суд, а највиша црквено-самоуправна тела су Патријаршијски савет и Патријаршијски управни одбор. На челу свих ових тела, осим Великог црквеног суда, налази се патријарх српски.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности дефинисане Уставом Српске православне цркве. Састављају га сви епархијски архијереји и викарни епископи под председништвом патријарха.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна), као и судска власт у свом делокругу дефинисаним Уставом Српске православне цркве. Састављају га патријарх српски, као председник и четири епархијска архијереја, као чланови.

Велики црквени суд Српске православне цркве је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода.

Патријаршијски савет Српске православне цркве је врховно уредбодавно представништво у пословима спољашње (материјално-финансијске) црквене управе.

Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима и извршни орган Патријаршијског савета.

~ Епархије ~




Српска православна црква је епископална односно њена главна административна подела је на епархије, како у црквенојерархијском тако и у црквеносамоуправном погледу.

На челу епархије се налази епархијски архијереј, који носи неко од звања: епископ, митрополит, архиепископ или патријарх.

Територија на којој делује Српска православна црква подељена је на:

5 митрополија;
34 епархије;
Охридску архиепископију коју чине:
1 митрополија; и
6 епархија.

Епархије се даље деле на архијерејска намесништва, од којих се свако састоји из неколико црквених општина. Парохија је најмања јединица у црквеној организацији. То је заједница верника која се окупља на светој литургији коју води свештеник.

~ Охридска архиепископија ~


Од 17. маја 2002, након потписивања Нишког договора између Српске православне цркве и пет од седам епископа непризнате Македонске православне цркве, успостављена је Охридска архиепископија с правима аутономне цркве унутар Српске православне цркве.

~ Светитељи Српске православне цркве ~


Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:

    Свети Сава, први српски архиепископ
    Свети Симеон Мироточиви
    Свети кнез Лазар
    Света царица Милица
    Свети Стефан Лазаревић
    Свети краљ Милутин
    Свети краљ Драгутин
    Свети краљ Стефан Дечански
    Свети цар Урош
    Свети Ђорђе Кратовац
    Преподобна мати Ангелина
    Свети Максим (Бранковић)
    Свети Стефан Штиљановић
    Преподобна мати Параскева-Света Петка
    Свети Василије Острошки
    Свети Петар Цетињски
    Свети Петар Коришки
    Свети Јоаникије Девички
    Свети владика Николај Велимировић
    Свети Јустин Ћелијски
    Свети Симеон Дајбабски

и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика који су пострадали исповедајући православну веру.

~ Храмови и манастири ~


Српска православна црква има велики број храмова и манастира. Међу најпознатије и најзначајније спадају:

Храм Светог Саве на Врачару, Саборна црква и Црква Светог Марка у Београду,
Mанастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Сопоћани, Пећка патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун...

Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Преузето са: Википедиа

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora cg_ac (Vreme: 04. Mar 2012, 14:58:42)

Autor: cg_ac :
~ Списак манастира Српске православне цркве ~


Епархија Банатска




    Манастир Месић
    Манастир Војловица
    Манастир Свете тројице
    Манастир Свете Меланије
    Манастир Хајдучица, Хајдучица
    Манастир Средиште (у изградњи)
    Манастир Баваниште


Епархија бањалучка




    Манастир Липље
    Манастир Гомионица
    Манастир Моштаница
    Манастир Крупа на Врбасу
    Манастир Ступље


Епархија бачка




    Манастир Бођани
    Манастир Светог архиђакона Стефана
    Манастир Ковиљ


Архиепископија београдско-карловачка




    Манастир Сењак
    Манастир Раковица
    Манастир Рајиновац
    Манастир Сланци у Сланцима
    Манастир Светог архангела Гаврила


Епархија бихаћко-петровачка




    Манастир Глоговац
    Манастир Клисина
    Манастир Рмањ
    Манастир Веселиње


Епархија браничевска




    Манастир Витовница
    Манастир Горњак
    Манастир Златенац
    Манастир Копорин
    Манастир Манасија
    Манастир Миљково
    Манастир Нимник
    Манастир Света Петка у Извору
    Манастир Рукумија
    Манастир Покајница
    Манастир Раваница
    Манастир Сестрољин
    Манастир Сисојевац
    Манастир Тршка црква
    Манастир Вујска, код Томића
    Манастир Туман
    Манастир Решковица
    Манастир Брадача


Епархија будимска


Манастир Грабовац из 1585.
    Манастир Српски Ковин


Епархија ваљевска


    Манастир Боговађа
    Манастир Грабовац
    Манастир Докмир
    Манастир Јовања
    Манастир Лелић
    Манастир Пустиња
    Манастир Ћелије


Епархија врањска




    Манастир Светог оца Прохора Пчињског
    Манастир Светог архиђакона Стефана
    Манастир Светог великомученика Пантелејмона
    Манастир Пресвете Богородице
    Манастир Светог пророка Илије
    Манастир Светог пророка Илије
    Манастир Светих апостола Павла и Петра
    Манастир Светог Симеона Столпника


Епархија горњокарловачка


    Манастир Гомирје
    Манастир Пресвете Богородице Тројеручице Доњи Будачки
    Манастир Светог Јована Крститеља


Епархија далматинска


    Манастир Василија Острошког у Црногорцима
    Манастир Драговић
    Манастир Крка
    Манастир Крупа
    Манастир Света Лазарица на далматинском Косову
    Манастир Свете Недеље


Епархија жичка




    Манастир Благовештење
    Манастир Међувршје
    Манастир Светог преображења
    Манастир Светог вазнесења
    Манастир Вујан
    Манастир Вољавча
    Манастир Враћевшница
    Манастир Градац
    Манастир Жича
    Манастир Згодачица
    Манастир Јовање
    Манастир Каменац
    Манастир Никоље
    Манастир Рача
    Манастир Нова Павлица
    Манастир Студеница
    Манастир Марковица
    Манастир Светог сретења
    Манастир Стубал
    Манастир Јежевица
    Манастир Клисура
    Манастир Увац


Епархија захумско-херцеговачка




    Манастир Добрићево
    Манастир Тврдош
    Манастир Дужи
    Херцеговачка Грачаница
    Петропавлов манастир
    Манастир Завала
    Манастир Житомислић


Епархија зворничко-тузланска


    Манастир Доња Бишња (манастир покрова пресвете Богородице), Доња Бишња, Дервента
    Манастир Драгаљевац
    Манастир Ловница
    Манастир Озрен
    Манастир Папраћа
    Манастир Сасе
    Манастир Светог Василија Острошког
    Манастир светог оца Николе
    Манастир Тавна, Главичице


Епархија источноамеричка


  Манастир Марча
    Манастир Пресвете Богородице


Епархија канадска


    Манастир Светог преображења Господњег у Милтону


Епархија крушевачка


    Манастир Рођења Пресвете Богородице
    Манастир Покрова Пресвете Богородице
    Манастир Ваведења Пресвете Богородице
    Манастир Светих Јоакима и Ане
    Манастир Светог архиђакона Стефана
    Манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана
    Манастир Светог пророка Илије
    Манастир Светог архиђакона Стефана
    Манастир Успења Пресвете Богородице
    Манастир Ваведења Пресвете Богородице
    Манастир Светог апостола и јаванђелисте Луке
    Манастир Светог Николе Мирликијског
    Манастир Покрова Пресвете Богородице


Епархија милешевска




    Манастир Милешева
    Манастир Бања
    Манастир Свете тројице
    Манастир Давидовица
    Манастир Куманица
    Манастир Мажићи


Епархија нишка




    Манастир Вета
    Манастир Висока Ржана
    Манастир Ајдановац
    Манастир Дивљане
    Манастир Липовац
    Манастир Ђунис
    Манастир Свети Роман
    Манастир Поганово
    Манастир Сићево
    Манастир Суково
    Манастир Темска
    Манастир Јашуња
    Манастир Светог Јована Крститеља
    Манастир Светих Кирика и Лулите
    Манастир Планиница


Епархија рашко-призренска




    Манастир Пећка патријаршија
    Манастир Светих архангела
    Манастир Ђурђеви ступови
    Манастир Зочиште
    Манастир Високи Дечани
    Манастир Девич
    Манастир Драганац
    Манастир Дубоки Поток
    Манастир Гориоч
    Манастир Грачаница
    Манастир Кабаш, код Призрена
    Манастир Кончул
    Манастир Соколица
    Манастир Бањска
    Манастир Сопоћани
    Манастир Мушутиште
    Манастир Црна река


Епархија славонска

Манастир Ораховица
    Манастир Пакра
    Манастир Јасеновац
    Манастир Свете Ане


Епархија сремска




    Манастир Беочин
    Манастир Бешеново
    Манастир Велика Ремета
    Манастир Врдник-Раваница
    Манастир Гргетег
    Манастир Јазак
    Манастир Крушедол
    Манастир Мала Ремета
    Манастир Ново Хопово
    Манастир Раковац
    Манастир Фенек
    Манастир Петковица
    Манастир Кувеждин
    Манастир Дивша
    Манастир Шишатовац
    Манастир Привина Глава, код Шида
    Манастир Обед


Епархија тимочка


Манастир Буково
    Манастир Манастирица
    Манастир Суводол
    Манастир Вратна
    Манастир Света тројица
    Манастир Крепичевац
    Манастир Светог архангела Гаврила


Епархија шабачка




    Манастир Илиње
    Манастир Каона
    Манастир Љубовија
    Манастир Петковица
    Манастир Радовашница
    Манастир Соко
    Манастир Троноша
    Манастир Читлук
    Манастир Чокешина


Епархија шумадијска



    Манастир Благовештење
    Манастир Вољавча
    Манастир Грнчарица
    Манастир Денковац
    Манастир Дивостин
    Манастир Доброводица
    Манастир Драча
    Манастир Јошаница
    Манастир Каленић
    Манастир Кастељан
    Манастирак код Рековца
    Манастир Петковица
    Манастир Прерадовац
    Манастир Ралетинац
    Манастир Пиносава
    Манастир Никоље
    Манастир Павловац
    Манастир Поточац
    Манастир Прекопеча
    Манастир Липар
    Манастир Тресије
    Манастир Саринац
    Манастир Сибница
    Манастир Брезовац
    Манастир Светог Ђорђа.


Митрополија дабробосанска


   Манастир Успења Пресвете Богородице
    Манастир Соколица
    Манастир Успења Пресвете Богородице
    Манастир Кнежина
    Манастир Возућа


Митрополија загребачко-љубљанска


 Манастир Бршљанац
    Манастир Лепавина
    Манастир Марча
    Манастир Свете Петке


Митрополија црногорско-приморска


    Манастир Бања код Рисна
    Манастир Бешка
    Манастир Војнићи
    Манастир Врањина
    Манастир Горње Брчеле
    Манастир Градиште
    Манастир Дајбабе
    Манастир Добрска Ћелија
    Манастир Доње Брчеле
    Манастир Дуљево
    Манастир Дуга Морачка
    Манастир Жањица
    Манастир Ждребаоник
    Манастир Ком
    Манастир Михољска Превлака
    Манастир Морача
    Манастир Морачник
    Манастир светог Николе Обод
    Манастир Орахово
    Манастир Острог
    Манастир Острос
    Манастир Подластва
    Манастир Подмаине
    Манастир Прасквица
    Манастир Режевићи
    Манастир Савина
    Манастир Светих арханђела
    Манастир Светог Јована Крститеља
    Манастир Светог Кирила и Методија
    Манастир Светог Николе
    Манастир Светог преображења
    Манастир Стањевићи
    Манастир Старчева Горица
    Манастир Ћелија Пиперска
    Цетињски манастир


Епархија будимљанско-никшићка


    Манастир Бијела
    Манастир Блишкова
    Манастир Брезојевица
    Манастир Вољавац
    Манастир Добриловина
    Манастир Ђурђеви ступови
    Манастир Жупа никшићка
    Манастир Заграђе
    Манастир Калудра
    Манастир Кичава
    Манастир Косијерево
    Манастир Мајсторовина
    Манастир Никољац
    Манастир Пива
    Манастир Подврх
    Манастир Подмалинско
    Манастир Сомина
    Манастир Урошевица
    Манастир Црнча
    Манастир Шудикова


Епархија западноамеричкa


    Манастир светог Германа Аљаског, Платина, Калифорнија


Преузето са: Википедиа
Autor: cg_ac :
~ Епархија банатска ~


Епархија банатска је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је господин Никанор, а седиште епархије се налази у Вршцу.


~ Историјат ~


У 16. и 17. веку било је на простору данашњег Баната пуно српског православног становништва и постојало је неколико епископија: Липовска, Темишварска, Бечкеречка и Карамешебешка или Вршачка. После Велике сеобе Срба 1690, Бечкеречка епархија је спојена са Темишварском.

Почетком 30-их година 20. века уједињењем Вршачке епархије и делова Темишварске епархије у Југославији настала је Епархија банатска. Први епископ ове уједињене епархије био је Георгије Летић.

Према подацима из 2002, епархија има 158 парохија, 132 свештеника у 6 намесништава.

~ Цркве и манастири ~


Манастири Епархије банатске су Месић код Вршца, Манастир Војловица код Панчева, Манастир Свете Тројице у Кикинди, Манастир Свете Меланије у Зрењанину, Манастир Баваниште код Ковина, Манастир Средиште код Вршца и Манастир Хајдучица код Пландишта.

~ Епископи ~


На овом подручју, које је некада имало више епархија, познати су бечкеречки епископи Висарион (1609) и Михајло (1687) као и епископ Теодор Несторовић који се спомиње као вођа устанка Срба у Банату против Турака 1594. Затим епископи Симеон (1611), Антоније (1622), Теодосије (1662, 1672).

Од 1903. темишварски епископ је Георгије Летић (1872-1935). Он је 1931. постављен за администратора Вршачке епархије. По ступању на снагу новог црквеног устава 1932. спровео је уједињење бивше Епархије темишварске у југословенском делу Баната и епархије вршачке у Банатску епархију.

Досадашњи епископи ове епархије су: (непотпун списак)

епископи вршачки

    Антоније 1611-1620
    Спиридон Штибица (1694-1699)
    Мојсије Станојевић (1713-1724)
    Николај Димитријевић (1726-1728)
    Максим Несторовић (1728-1738)
    Јефтимије Дамјановић (1739)
    Исаија Антоновић (1741-1748)
    Јован Ђорђевић (1749-1769)
    Викентије Поповић (1774-1785)
    Јосиф Јовановић Шакабента (1786-1805)
    Петар Јовановић Видак (1806-1818)
    Максим Мануиловић (1829-1833)
    Јосиф Рајачић (1833-1842)
    Стефан Поповић (1843-1849)
    Емилијан Кенгелац (1853-1885)
    Нектарије Димитријевић (1887-1895)
    Гаврило Змејановић (1896-1920)
    Иларион Радонић (1921-1929)

епископи банатски

    Георгије Летић (1931-1935)
    Иринеј Ћирић (1935-1936) администратор епархије
    Викентије Вујић (1936-1939)
    Дамаскин Грданички (1939-1947)
    патријарх српски Гаврило (1947-1950) администратор епархије
    патријарх српски Викентије (1950-1951) администратор епархије
    Висарион Костић (1951-1979)
    Сава Вуковић (1980-1985) администратор епархије
    Амфилохије Радовић (1985-1991)
    Атанасије Јевтић (1991-1992)
    Хризостом Столић (1992-2003)
    Никанор Богуновић (2003 - сада)

Преузето са: Википедиа
Autor: cg_ac :
Манастир Месић са црквом Светог Јована Крститеља



До манастира се долази из Вршца у банатској равници према Вршачком Брегу а одатле до села Месић где се на уласку у само село са леве стране поред пута налази овај манастир.
Манастир Месић је женски манастир Српске православне цркве у банатској епархији.

Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XВ веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. Друга верзија има највише вероватноће, наиме по њој је манастир Месић основао Јован Бранковић, последњи из лозе Бранковића, крајем XВ века. Први писани докуменат који помиње манастир Месић је катастиг Пећке патријаршије из 1660. и 1666. године. То је време оснивања првих српских манастира на територији јужне Угарске током XВ и XВИ века, у време великих миграција српског народа у ове крајеве. Такође, из овог документа се сазнаје да је Месић био резиденција вршачких епископа у време одмах након велике сеобе, када је привилегијама аустријског цара Леополда И потврђено постављање Спиридона Штибице за вршачког владику. Манастир је рушен у неколико наврата 1716. и 1788. од стране Турака али и убрзо обнављан, други пут трудом вршачког епископа Јосифа Јовановића Шакабенте, као и у земљотресу 1892. године када је највише оштећења у манастирском комплексу имала сама црква. У цркви посвећеној Св. Јовану Претечи, налазе се остаци ранијих фресака из XВИИ века (детаљи у наосу), као и фреске које су настале у XВИИИ веку и које карактерише извесна конзервативност и ослањање на раније средњевековно искуство и велики отпор ка наступајућој барокној уметности. 







Autor: cg_ac :
Манастир Војловица  са црквом Светог Арханђела Гаврила



Манастир се налази на путу Панчево - Старчево када се пође према рафинерији. Не постоји никакав путоказ а манастир можете и да промашите ако не гледате на леву стране према димњацима рафинерије.
По предању црква је подигнута 1383 године од стране монаха који су се доселили из српских крајева. У манастиру постоји запис из 1799. који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године. Први писани подаци датирају из 1535 године у зборнику.

Манастир Војловица био је метох старог манастира Винча на Дунаву. Манастир Војловица је више пута страдао али је упорно обнављан. Последњи пут је обновљен 1981. године. Стари иконостас је рађен у XВИИИ веку, мањих је димензија и садржи око 30 икона са старозаветним и новозаветним ликовима. Иконостас је позлаћен.

У току другог светског рата у манастиру су били затворени од стране немаца српски патријарх Гаврило Дожић и владика жички Николај Велимировић. Манастир је активан и у њему живе монаси.





> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana