Vantelesna oplodnja o trošku države
Prve „veštačke“ bebe u julu
Autor: Slavica Tanasić | 29.04.2007 - 00:11

S. S. iz Beograda pune četiri godine leči se od steriliteta. Nedavno je prošla kroz program vantelesne oplodnje u GAK "Narodni front", koji finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Nažalost, bez uspeha.

- Posle stimulacije jajnika imala sam samo jedan folikul i male šanse za uspeh. Rečeno mi je da bih svugde u svetu bila skinuta sa programa, ali mi je dr Eliana Garaleić, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju, dala šansu, zato sam joj neizmerno zahvalna. Lekari se u ovoj ustanovi strašno trude, danonoćno su tu, svakoj ženi daju šansu, ali uspešnost je mala. Dok je trajala stimulacija hormona, bila sam u kontaktu sa četrdesetak žena koje su uključene u program. Samo jedna je ostala trudna - priča za "Blic nedelje" S. S.

Kroz program vantelesne oplodnje koja se obavlja o trošku RZZO u tri zdravstvena centra u Srbiji, i to u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" i Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, do sada je prošlo 325 žena. Trudnoća je potvrđena kod 72 pacijentkinje, a prve bebe treba da dođu na svet polovinom jula ove godine.
U sva tri centra program je počeo da se realizuje u oktobru prošle godine. Zaključno sa prvim aprilom ove godine u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj 120 pacijentkinja je stavljeno na program, ali je zbog komplikacija sa trudnoćom nastavilo samo njih 20.
- Nekoliko je uzroka neuspešnosti vantelesne oplodnje. Najčešće se pominju i podjednako su važne starost pacijentkinje i dužina lečenja steriliteta. Što je lečenje duže, šanse za začeće su manje. Sve pacijentkinje koje su kod nas na programu dugo su lečile sterilitet, više od polovine lečilo je neplodnost duže od pet godina. To je jedan od razloga zašto naši rezultati nisu spektakularni, iako su u program uključene samo žene mlađe od 38 godina - objašnjava dr Nebojša Radunović, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj. On kaže da je uspešnost veštačke oplodnje u ovoj ustanovi ostala ista kao i prethodnih godina, oko 24 odsto.
Za program asistirane oplodnje javilo 1.250 žena. Iskustva su pokazala da većina žena koje su se prijavile za program prethodno nije imala urađene sve analize. U poslednjoj grupi od 100 pozvanih žena, samo 29 je moglo da se uvrsti u program.
Od oktobra prošle do februara ove godine, načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju u GAK "Narodni front" bio je dr Milenko Proročić. U tom periodu na tretman je stavljeno 85 žena. Kod 30 odsto uspešno su urađeni embriotransferi - došlo je do oplodnje, a sa trudnoćom je nastavilo njih 14. Smena rukovodstva u toj ustanovi zakratko je prekinula ceo proces. Sada već bivši načelnik izbrisao je sve podatke o ženama koje su bile u pripremi da se uključe u program, odnosno o svim pacijentkinjama koje su obavile intervju. Sa ponovnim pozivanjem žena krenulo se nedavno. O postignutim rezultatima kod tih žena dr Eleonora Garaleić, koja je došla na čelo Odeljenja za vantelesnu oplodnju, kaže da je rano govoriti. Rezultati rada njenog tima biće vidljivi za koji mesec.
Pouzdano se ne zna koliko parova u Srbiji prirodnim putem ne može da dobije decu. Procena je da ih ima oko 100.000. Međutim prema godišnjim izveštajima farmaceutskih kuća koje proizvode lekove za stimulaciju jajnika, ovaj problem godišnje pokušava da reši 3.500 pacijenata.

Kod njih bebe najbolje „uspevaju“

U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra u Novom Sadu zadovoljni su postignutim rezultatima kod žena koje su završile program vantelesne oplodnje. Kod 40 odsto pacijentkinja potvrđena je trudnoća, kao rezultat ove metode čije troškove snosi Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a u okviru programa Ministarstva zdravlja Srbije.
- Od oktobra prošle godine 131 pacijentkinja je stavljena u program vantelesne oplodnje. Kod 22 program je prekinut, kod 14 se čeka odgovor. Trudnoća je potvrđena kod 38 žena ili 40 odsto po završenom embriotransferu. Do sada imamo jedne trojke i osam trudnica koje nose blizance. Sve trudnoće su u redu, a imali smo samo jedan pobačaj. Prva beba trebalo bi da se rodi polovinom jula, gde je vantelesna oplodnja uspešno završena u novembru prošle godine - objašnjava doc. dr Vesna Kopitović, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju.
Ona kaže da je prethodnih godina uspešnost vantelesne oplodnje u ovoj klinici bila oko 29 odsto. Sada se taj procenat daleko popravio i iznosi oko 40 odsto, jer su u program uključene samo žene mlađe od 38 godina.

Izvor: Blic

Šta se dešava s programom hiljadu vantelesnih oplodnji o trošku države
Za roditeljstvo uskraćeno 300 parova
Autor: Slavica Tuvić | 13.01.2008 - 00:07




U Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, GAK-u „Narodni front“ i Gine-kološkoj klinici u No-vom Sadu, umesto 1.000 planiranih vantelesnih oplodnji o trošku zdravstvenog fonda, prošle godine urađeno je samo 700. Čak 300 parova ostalo je uskraćeno da na ovaj način pokušaju da postanu roditelji.

Kako bi prevazišli ovaj problem, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje razmišljaju da ove godine, u kojoj će takođe biti izdvojen novac za 1.000 vantelesnih oplodnji, uključe i privatnike. Uslov će biti da imaju potrebnu opremu i kadar za kompletan proces vantelesne oplodnje.
Da neko namerno odugovlači ceo postupak, govori i podatak da je odluka o oplodnji na teret Fonda doneta još 2005. godine, a Stručnoj komisiji trebalo je skoro godinu dana da utvrdi kriterijume po kojima će parovi imati pravo da se uključe u program. S radom se počelo tek oktobra 2006. godine. Do kraja godine trebalo je da se uradi 300 vantelesnih oplodnji, ali nijedan centar nije ispunio normu. Bio je to početak, pa se najviše očekivalo od protekle 2007. godine. Međutim, ni u protekloj godini nije ispunjena norma od 1.000 vantelesnih oplodnji.
Republičkom zavodu iz ove tri ustanove od 1. januara do 20. decembra 2007. godine fakturisano je za naplatu 200 miliona dinara, što znači da je urađeno samo 700 oplodnji.
- Za tri metode vantelesne oplodnje Fond ustanovama plaća od 270.000 do 290.000 dinara. Ako uzmemo prosek od 280.000 dinara, dolazimo do cifre da je u sva tri centra bilo oko 700 pokušaja vantelesne oplodnje. Ginekološka klinika u Novom Sadu fakturisala je 70 miliona dinara, što znači da je u ovoj ustanovi urađeno oko 250 vantelesnih oplodnji. Po istoj računici u GAK-u „Narodni front“ urađeno je oko 300 oplodnji, dok je u Višegradskoj bilo 140 pokušaja vantelesne oplodnje - kažu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Lekari u ova tri centra kažu da je u ovim ustanovama urađeno u stvari više intervencija, ali da Fondu nisu poslate sve fakture.
- Fakture se šalju obično dve nedelje posle obavljene vantelesne oplodnje. Tačan broj obavljenih intervencija znaće se 15. januara. Tada se može govoriti i o procentu uspešnosti za prethodnu godinu - kaže dr Vesna Kopitović, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju u Ginekološkoj klinici u Novom Sadu.
Za program vantelesne oplodnje o trošku RZZO, za samo tri meseca od početka realizacije programa, prijavila su se 3.374 para. O broju parova koji prirodnim putem ne mogu da imaju decu, ne postoje precizni podaci. Pretpostavlja se da svaki deseti par ima ovaj problem.
Dakle, sva tri centra imala su novac, imala su listu čekanja, samo je bilo potrebno da prionu na posao. Da bi ispunili bonus, odnosno utrošili novac koji je Fond izdvojio, bilo je potrebno da svaki centar uradi po 330 intervencija.
Podsetimo, proces vantelesne oplodnje bio je čak, zbog nekih nemilih događaja, prekidan u „Narodnom frontu“ i Višegradskoj.
U Višegradskoj duži period nije mogla da se radi IKSI metoda jer je jedini mikrobiolog prešao u drugu ustanovu da radi. Proces je bio obustavljen sve dok dva mlada mikrobiologa nisu obučena. I u „Narodnom frontu“ došlo je do prekida u vantelesnoj oplodnji jer je bivši načelnik porodilišta, nakon što je smenjen s te funkcije, izbrisao podatke o pacijentima iz kompjutera. To je na mesec dana prekinulo ceo proces. Problem je rešen, nastavljeno je s radom, ali je izgubljeno dragoceno vreme.
Da podsetimo - pravo na vantelesnu oplodnju u trošku Republičke zajednice zdravstvenog osiguranja imaju svi parovi koji nemaju decu zbog steriliteta, s tim što žene ne mogu biti starije od 38 godina. Parovi se prijavljuju na liste čekanja u tri centra sa kojima Fond ima potpisan ugovor. Lista čekanja se formira po redosledu prijavljivanja.
Privatnici spremni - imaju i kapacitete i stručnjake
U privatnim klinikama koje se bave asistiranom oplodnjom kažu da su spremni da prihvate određeni broj pacijenata. U Specijalnoj bolnici „Beograd“ koja se isključivo bavi humanom reprodukcijom kažu da imaju i kapacitete i potreban stručni kadar.
- Ekipa koja radi sa mnom radi već 20 godina vantelesnu oplodnju. Prvi smo počeli da radimo u „Narodnom frontu“, da bismo kasnije otvorili privatnu bolnicu. Kod nas se radi osam programa vantelesne oplodnje i imamo jedinstvenu cenu za sve programe, i to je 128.000 dinara. Uspešnost kod nas je oko 25 odsto - kaže za „Blic nedelje“ dr Slobodan Radulović, direktor Specijalne bolnice „Beograd“.
On kaže da su se privatnici od početka zalagali da se uključe u program, ali da nisu naišli na razumevanje.

U Crnoj Gori
Još od 2005. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore snosi troškove za vantelesnu oplodnju. Ukoliko ona ne može da se uradi u ustanovama s kojima Fond ima zaključen ugovor, obavlja se kod privatnika, ali po limitiranim cenama. Maksimum koji Fond snosi za ovaj postupak je od 1.550 do 1.910 evra.

Izvor: Blic

”Prave” bebe
u dve smeneB. RADIVOJEVIĆ, 11.01.2009 21:00:00   Ocena: 5.00 (Glasova: 1)    Komentara: 0


Za vantelesnu oplodnju o trošku osiguranja trenutno je spremno 536 žena. Očekuje se da će one proći program do sredine sledeće godine. Za još oko 1.500 žena koje su vođene na listama čekanja u dve državne klinike u Beogradu i jednoj u Novom Sadu, tek treba da se utvrdi da li, pored opštih uslova, ispunjavaju i medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Vođenje lista čekanja od proširivanja ovog programa i na šest privatnih ginekoloških bolnica preuzeo je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. On je anketirao žene koje su završile svu neophodnu dijagnostiku na osnovu koje su stručne komisije ustanovile da ispunjavaju sve medicinske kriterijume za vantelesnu oplodnju.
Od 536 anketiranih žena, njih 230 se izjasnilo za postupak u privatnim klinikama, a 200 za državne bolnice. Od ostalih se još čeka odgovor. Vođenjem lista čekanja i upućivanjem pacijentkinja u “ruke” RZZO donekle je smanjen prostor za manipulaciju i odvlačenje pacijentkinja iz državnih u privatne bolnice. Ali, kao i u drugim granama medicine, i ovde je očigledan sukob interesa. Jer u većini privatnih klinika koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku osiguranja rade isti lekari koji primaju pacijentkinje sa liste u državnim bolnicama.
Iako je uslov za privatnike bio da imaju svu potrebnu opremu za kompletan program vantelesne oplodnje i svoj stalni stručni kadar, na ovaj drugi kriterijum je, izgleda, “gledano kroz prste”. Tako se dogodilo da od šest privatnika, sa kojim je posle tendera potpisan ugovor, samo dva - Specijalna bolnica “Beograd” i Ginekološka bolnica “Ivanović” - imaju svoje lekare za program vantelesne oplodnje, i “ne mame” pacijente “zvučnim konsultantima” iz državnog zdravstva.
- Naš interes je bio da što pre skratimo liste čekanja za postupak vantelesne oplodnje i zato smo u ovaj program uključili i privatnike - kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, na pitanje kako se dogodilo da se vantelesna oplodnja o trošku osiguranja u privatnim bolnicama uglavnom poveri, opet, lekarima iz državnog zdravstva. - Nema prostora za zloupotrebe i masovno preusmeravanje pacijentkinja u privatnu lekarsku praksu, jer RZZO vodi liste i usmerava pacijentkinje. Prvo ćemo, naravno, popunjavati kapacitete državnih bolnica, a žene koje one ne mogu da prime upućivaćemo kod privatnika.
U Specijalnoj bolnici “Beograd” program vodi prof dr Slobodan Radulović, koji je pre više od dve decenije uradio prvu vantelesnu oplodnju u Srbiji, a u bolnici “Ivanović” - dr Gordana Ivanović. Ostale četiri privatne bolnice koje su ušle u program vantelesne oplodnje o trošku države angažuju lekare iz državnog zdravstva.
U bolnici “Jevremova”, gde kao konsultant povremeno dolazi i dr Veljko Vlaisavljević iz bolnice u Mariboru, radi i dr Aleksandar Ljubić iz Instituta za ginekologiju u Višegradskoj. U “OB medikal centru” dopunski radi dr Eliana Garaleić, načelnik odeljenja za asistiranu reprodukciju u GAK “Narodni front”. “Intermedikus bis” je ordinacija Ljubinke Radunović, supruge prof. dr Nebojše Radunovića, direktora Instituta za ginekologiju u Višegradskoj, a u novosadskom “Genesisu” angažovana je dr Vesna Kopitović, koja program vantelesne oplodnje vodi na ginekologiji Kliničkog centra u Novom Sadu. Dr Kopitović u “Genesisu”, posle stupanja na snagu novih pravila o dopunskom radu u zdravstvu, radi samo nacionalni program vantelesne oplodnje.

PROGRAM PROŠLO 1.000 ŽENA
Od početka programa vantelesne oplodnje o trošku osiguranja, u jesen 2007. godine, program je prošlo oko 1.000 žena. Lekari kažu da je uspešnost bila oko 30 odsto, a najbolji rezultati postignuti su na ginekologiji u Novom Sadu. Jedan postupak vantelesne oplodnje košta kasu zdravstvenog osiguranja od 270.00 do 290.000 dinara, zavisno od toga koja se od tri metode primenjuje.

Izvor: Novosti