Matematicki ti je totalno isto da li ce se povecati sve komponente ili cena proizvoda u celini.
Recimo, ukoliko se proizvod sastoji iz 10 delova koji kostaju po 10 dinara. Povecanje cene je npr 10%. To znaci da ce sada svaki deo kostati 11 dinara, proizvod koji se sastoji od 10 delova 10*11=110 dinara. U koliko bi se cena proizvoda u celini povecala za 10%, identican je ukupni efekat 100*1.1=110 dinara.

Kako SOKOJ, OFPS i PI uništavaju kulturno nasleđe Srbije – priča prva

Guta je jedan od mnogih oštećenih građana kojima je novac na isti način otet od strane organizacija: SOKOJ, OFPS i PI!



U ovom tekstu pojasnićemo ko i na koji način uništava kulturnu baštinu u Srbiji. Kako je zapravo “PINK kartel” razorio kvalitetno tlo za omladinu Srbije i šta da preduzmete u vezi sa tim. Velikim uloženim naporom članova Piratske partije došli smo do bitnih podataka koji stavljaju veliki znak pitanja na legitimnost i legalnost ovih organizacija, a nadamo se da će vas oni podstaći da se i vi priključite velikoj građanskoj inicijativi za rešavanje ovih spornih problema.

Problem je kompleksan i obuhvata ne samo loše funkcionisanje pojedinih organizacija poput SOKOJ, OFPS, i PI nego zalazi i dublje u zastarelost pojedinih zakona, kriminalne radnje i mnogostruki negativni uticaj na kulturu i njeno unazađivanje. Došli smo u situaciju da mala grupa ljudi ubira novac od svih nas u ime protekcije autorskih prava, štiteći, navodno, SVE autore na planeti. Međutim, ova ista grupa prinudno naplaćuje novac i raspodeljuje ga međusobno iza zatvorenih vrata, pod izgovorom poslovne tajne. U celom procesu, novac ne dobijaju mali autori u čije ime se ovaj suludi zakon sprovodi, već ogroman deo odlazi takozvanom “PINK kartelu” koji uzurpira i razara kulturnu scenu Srbije već decenijama. Saradnja “PINK kartela” i pomenutih organizacija potpuno je jasna, a rezultat je pritisak na političare da menjaju zakone u oblik koji “PINK kartelu” odgovara i tako je krug kompletiran.
Navedena grupa organizacija tvrdi da zastupa prava svih autora na planeti i da je nemoguće da mi kao građani ili poslodavci budemo van tog sistema. Takođe, sa sigurnošću tvrde da mi koristimo njihove proizvode. To naravno, nije tačno jer su autori sve vreme izopšteni iz sistema naknade – naknadu dobijaju isključivo producentske kuće i to ubedljivo najviše “PINK kartel”!

~

Predstavićemo detalje i objaviti dokumenta koja su u direktnoj vezi sa ovim problemom:

Grafikoni (slike dole) raspodele zarada za 2007. i 2008. godinu tretiraju se kao strogo poverljive informacije. Mi smo svojim piratskim putevima došli do ovih grafikona pre nego što su proglašeni za poslovnu tajnu. Pogledajte.
Prva i druga izvorna tabela koje su “procurele” u našu piratsku mrežu – na osnovu kojih su napravljene ove tabele za lepše čitanje.















Raspodela koja se dešavala 2007. godine bila je raspodela novca prikupljenog u periodu 2002. – 2006., a 2008. godine se delio novac naplaćen 2007. godine. Ove se raspodele odnose na OFPS, pri čemu je prva raspodela vršena po nezakonitom kriterijumu “veličine i značaja izdavača”, dok je druga vršena po kriterijumu “market-share”. Jasno je da je u pitanju više nego neprecizan kriterijum, ali je on u OFPS doveden do besmisla; odnosno, pretvoren je u jasan alat za neosnovano bogaćenje. Umesto vrednosti ostvarene prodajom nosača zvuka, kriterijum je bio broj prodatih nosaca zvuka; tako da su “ružičasti” (“Pink kartel”) u prodato uračunali sve ono što su besplatno dali uz svoje casopise i praškove. Njihovi diskovi su najjeftiniji, a prodavali su se i po trafikama. Ogroman broj prodatih diskova je prijavljen kao prodat, iako je prodat u inostranstvo; pa bi trebalo da ga prikažu za inostrani etar, a ne za domaći. Takođe, bile su evidentne fiktivne prodaje sa pravom povraćaja, gde se na kraju godine proda čitav magacin robe, a onda se ta roba posle tri meseca vrati kao neprodata. Naravno, brojanje i obračun je vršila ekipa iz UO OFPS, gde su većinu činili (a i sada) Pinkovi ljudi.
Ako sadašnja Tarifa ostane, organizacije će na godišnjem nivou ubirati oko 4,4 miliona EUR bez ikakvog truda i angažovanja. Poređenja radi, ukupan prihod ovih organizacija je za 2010. godinu bio 7,66 M EUR. Zanimljivo je i koliko će naplata posebne naknade uvećati prihode pojedinih organizacija: od 01.01.2012. posebna naknada će povećati za 23% prihode SOKOJ-a (prihod će se povećati sa 5,7M EUR na 7,46 M EUR), 54% prihode OFPS-a (povećanje sa 1,14M EUR na 2,46M EUR) i  62% prihoda PI udruzenja (povećanje sa 820.000 EUR na 2,14M EUR).

Završni račun OFPS-a za 2010 godinu prikazuje da je od prihoda od 1,14M EUR 66% otišlo na plate zaposlenih(740.000 EUR! — prosek plate 1.000 EUR!) mada je zakonom propisano da taj udeo ne sme biti veći od 30%. Ako se isti odnosi raspodele primene i nakon 01.01.2012. prosečna plata zaposlenih u OFPS-u če biti 2.650 EUR!!!


 
Kao što vidite, novac koji organizacije SOKOJ, OFPS i PI ubiraju na konto takozvane zaštite autorskih prava većim delom ide NJIMA u DZEP! Ostalih 40% se razdeljujei “PINK kartelu”, dok ostali autori ne dobijaju NIŠTA! Ovo je zajednički problem na kojem je potrebno raditi, jer utiče ne samo na same autore, već i na kočenje kulturnog razvoja u celini. Ključni mehanizam reprodukcije kulture i navedenih organizacija je novac, a ne kvalitet, što direktno utiče na izolaciju mnogobrojnih novih umetnika iz sveta mainstream kulture, i direktno osiromašuje kulturnu baštinu u Srbiji. Muzički dinar jos više doprinosi ovoj polarizaciji, jer se jos veći deo novca sliva u ruke onih koji to ne zaslužuju.


    Ključan dokument koji je utemeljio rad ovih organizacija <OSNIVAČKI UGOVOR OFPYU> je potpisan tajno. U sred mandata nove Đinđićeve vlade je ceo sistem razaranja kulturne scene Srbije zaključan i vremenom legalizovan kroz sistematsko menjanje zakona. Obratite pažnju da Član 19. označava ovaj dokument kao poslovnu tajnu. Da li smo tada imali vladavinu zakona, kada je ovakva ilegalna namera pravno prihvaćena?

Time se pokazuje da ove ‘nezavisne’ i ‘neprofitabilne’ nevladine organizacije u stvari kontrolišu upravo oni kojima se novac na kraju isplaćuje.

SOKOJ, OFPS i PI podrazumevaju da mi koristimo njihove proizvode! Prva suluda činjenica je da to nisu njihovi proizvodi, a druga je da mi moramo prvo da dokažemo da koristimo slobodnu muziku pa tek onda da im ne plaćamo takozvani “muzički dinar”!!! Ove organizacije prvo podrazumevaju našu krivicu, i ako hoćemo da poslujemo slobodno prvo moramo da dokazujemo suprotno pa tek onda da radimo!

~

Osnovni piratski ciljevi su na žalost ovih dana u fokusu i potpuno je jasna naša borba kada uzmemo u obzir pokušaje realizacije SOPA/PIPA/ACTA dogovora. Vlade država su pod pritiskom politike sile i primorane su da menjaju zakone da bi se građani detaljno pratili i prisluškivali u ime “zaštite” takozvane “intelektualne svojine”! Zajedno s urušavanjem naše privatnosti, u opasnosti je i prezumpcija nevinosti – temelj moderne i humane pravne države. Vlada SAD sa svojim satelitima upravo to realizuje i svedoci smo hapšenja i ubijanja slobodnih ljudi širom sveta. SOKOJ, OFPS i PI u Srbiji imaju iste ovakve namere. Ključno je da ih građanskom akcijom i podizanjem svesti sprečimo da svojim novcem izmene zakon u ovom negativnom smeru.

Stoga pozivamo sve građane Srbije da se priključe kolektivnoj građanskoj akciji uklanjanja iz javnog života gore navedenih organizacija – Peticiju za ukidanje i zabranu delovanja SOKOJ-a <http://www.gopetition.com/petitions/peticija-za-ukidanje-i-zabranu-delovanja-sokoj-a-na-pod.html> na području Republike Srbije je potpisalo više od 2000 ljudi. Takozvani muzički dinar <https://www.facebook.com/muzickidinar> odbija da plati preko 30 000 ljudi!!! . Ovo su značajne brojke koje moraju rezultirati i promenama u zakonu.

Dalje, http://fairshare.rs/ je licenca kojom u ovom prelaznom periodu možete da koristite kako bi skinuli SOKOJ, OFPS i PI sa vrata. To rešenje je na nivou od nekoliko eura, što je značajno jeftinije od nekoliko stotina eura koliko ove organizacije uzimaju.

Podelite ovaj tekst sa svima koje znate, potpišite peticije i priključite se piratskom pokretu. Pratite dešavanja u medijima jer će nam trebati i vaša aktivna pomoć kako bismo ove organizacije izveli pred lice pravde.

PiratskaPartija

Konferencija za stampu

da se razumemo, sami ste krivi za iživljavanje SOKOJ-a! da li je neko izašao na ulicu i protestovao zbog ovog ludila sa muzičkim dinarom? koliko su kafići izdržali da ne puštaju muziku? pola sata! nisu mogli ni mesec dana da se organizuju, a to bi trebali da urade

Ukida se "muzički dinar" zanatlijama


Vlade Republike Srbije je usvojila izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, pa će ubuduće preko 42. 000 privrednih subjekata u Srbiji izmirivati ove obaveze prema svojim realnim mogućnostima, dok se ta obaveza ukida za zanatlije.

Promene, koje su usvojene na inicijativu Ujedinjenih regiona Srbije, su sigurno olakšanje za preduzetnike, a ubuduće će se naplata muzičkog dinara obavljati po novim pravilima.

 

Ovim promenama Zakona o autorskim i srodnim pravima stavlja se tačka na period od 2005. do kraja 2011. godine, kada su organizacije OFPS i SOKOJ pokrenule skoro 31.000 sudskih sporova protiv privrednih subjekata kojima su naplaćivali ove previsoke naknade, a koji su rezultovali sa preko 27.400 blokada računa. Ostaje još da se nađe rešenje za te sudske sporove.

 
Šta su, dakle, nova izmenjena rešenja:

 

Plaćanje u skladu sa realnim prometom i lokacijom
Desetine hiljada ugostitelja, hotelijera, trgovaca, saobraćajno-transportnih preduzeća, sportsko-rekreativnih centara i drugih biće obveznici ove naknade u skladu sa svojim realnim prometom i lokacijom na kojoj se nalaze.
 

Srbija će biti podeljena na zone

Po prvi put će se izvršiti kategorizacija privrednih subjekata koji plaćaju ovu naknadu, tako što će cela Srbije biti podeljena na sledeće zone: Beograd (osamn podzona), Novi sad (tri podzone), Niš, Ostali veći gradovi preko 100.000 stanovnika, turistička mesta, gradovi sa između 10 hiljada i 100 hiljada stanovnika, gradovi i opštine sa manje od 10.000 stanovika, seoska područja. U okviru svake zone biće rangirano za koje privredne subjekte je muzika važna pri obavljanju delatnosti, a kod kojih predstavlja samo deo dekora ili je prosto prijatna. U skladu s tim biće određeni dodatni koeficijenti po privrednim granama i delatnostima.


Naknadu neće plaćati nakandu frizeri, pekari, stolari...

Zanatlije (obućari, stolari, frizeri, automehaničari, pekari, poslastičari i dr.) će u cilju održanja poslovanja i očuvanja radnih mesta biti u potpunosti oslobođeni plaćanja ovih naknada, što je i logično, jer u njihove objekte niko ne ulazi da bi slušao muziku, već da bi naručio (dobio) određenu uslugu ili proizvod.
 

SOKOJ će jedini vršiti napaltu

Naplatu kod javnog saopštavanja će od sada vršiti samo jedna organizacija – Organizacija muzičkih autora – SOKOJ, a ubrani novac će se srazmerno raspodeljivati, u skladu sa sporazumom koji postignu SOKOJ, OFPS, i Prava iterpretatora (PI). To znači ogromnu uštedu za privredu koja plaća ovu naknadu, jer se umesto dve organizacije sa 50 zaposlenih, stotinama kontrolora na terenu i dve paralelne službe naplate, uvodi samo jedna.

 

Računa se samo kvadratura u kojoj se primaju potrošači

Maksimalna visina objedinjene naknade kod privrednih subjekata koji vrše javno saopštavanje (puštanje muzike u lokalima) ne može biti veća od 1.479 dinara (bez PDV) mesečno za lokale komercijalne površine do 50 kvm, to jest od 1.972 dinara (bez PDV) mesečno za lokale čija je komercijalne površina veća od 50 kvm. Prilikom određivanja kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija računa se samo kvadratura u kojoj ugostitelji, trgovci i drugi primaju goste i potrošače, a ne kao i do sada pomoćne prostorije (kujna, toalet, skladišni prostor, itd).

Posebna naknada za prometnike i proizvođače smanjena na 0,3 odsto

Umesto dosadašnjih tri odsto koji su se računali na svaki uvezeni ili proizvedeni DVD, CD i dr. određuje se maksimalna visina tzv. posebne naknade za prometnike i proizvođače u sektoru informacionih tehnologija na 0,3 odsto od svakog uvezenog ili proizvedenog medija.

Izvor: Blic

Dogovorena tarifa za muzički dinar

Predstavnici PKS-a i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih i srodnih prava potpisali su juče Protokol o primeni jedinstvene tarife za muzički dinar.

Na ovaj način se rešava pitanje prethodnih obaveza proizvođača i uvoznika po osnovu posebne naknade koje nisu zastarele - oprašta se obaveza iz 2009. i 2010. godine, a obaveza iz 2011. se plaća sa značajnim popustom u odnosu na tada važeću tarifu. Za prazne nosače zvuka i slike, obaveza iznosi tri odsto od njihove vrednosti, a za tehničke uređaje u visini 0,50 odsto vrednosti.

 Plaćanje obaveza u toku 2012. godine je sa znatnim popustom u odnosu na važeću tarifu - za prazne nosače zvuka i slike u visini od tri odsto vrednosti, a za tehničke uređaje u visini od 1,06 odsto vrednosti.

 Sudski sporovi koje su organizacije pokrenule protiv obveznika plaćanja posebne naknade biće okončani poravnanjem.

 Rešava se problem PDV-a koje su organizacije platile za račune izdate na ime posebne naknade, a novac na ime posebne naknade dobijaju autori. Predstavnik SOKOJ-a Srđan Hofman je kazao da su svi dovoljno zadovoljni ovim protokolom, jer je pronađen način da niko ne bude drastično oštećen.

Izvor

Muzički dinar gasi hiljade firmi!
Za čiji račun radi Vladimir Marić iz ZIS-a, koji se zalaže da se muzički dinar uvede i na mobilne telefone, kao i na računare, što će direktno oštetiti građane Srbije za više od 50 miliona evra na godišnjem nivou

 
Strukovna udruženja i industrija informacionih tehnologija smatraju da će zbog novog nameta za privredu najdeblji kraj izvući desetine hiljada zaposlenih i građani koji koriste njihove usluge.


Uvođenje muzičkog dinara zanatlijama i moguće povećanje za malu privredu, kablovske operatere i IT industriju moglo bi naterati mnoge firme da stave ključ u bravu.

Strukovna udruženja i IT industrija smatraju da su sve ovo moguće posledice Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, koje je pripremio Zavod za intelektualnu svojinu.

Žarko Šakić, predstavnik Udruženja poslodavaca Srbije, kaže da država hoće da namakne pare za najskuplji državni aparat u Evropi, od čak 700.000 činovnika.

- To rade kroz razne parafiskalne namete, kao što je muzički dinar, kojima uzimaju novac od ono malo privrede koja radi. Ne tražimo da se to ne plaća jer ljudi žive od toga, ali hoćemo da znamo gde završi novac koji naplate tri kolektivne organizacije i koliko ostane njima – ističe Šakić.

On tvrdi da nema šanse da izmena zakona neće značiti povećanje muzičkog dinara. U Poslovnom udruženju kablovskih operatera Srbije (PUKOS) kažu da im sada muzički dinar odnese između šest i osam odsto prihoda, što je mnogo više u odnosu na druge države.

Andrija Bednarik, predsednik Upravnog odbora PUKOS, kaže da se plaše mogućnosti da im se davanja povećaju jer svako novo udruženje autora ima pravo da traži da im plate naknadu.

- Da li će nam se sutra javiti modni kreatori ili arhitekte? Želimo predvidivost u poslovanju, a to bismo dobili jedinstvenom naknadom za sve autore – navodi on, i dodaje da su njihove zahteve podržali i drugi operateri.

Vladimir Marić iz ZIS potvrdio je da izmene tog zakona omogućavaju da se muzički dinar uvede i na mobilne telefone i računare, ali da sve zavisi od odluke Vlade Srbije.

(Telegraf.rs / Izvor: Kurir)

Kupci kompjutera i telefona plaćaju muzički dinar?

Burna rasprava o nacrtu zakona o autorskim i srodnim pravima, autorima predviđen procenat od prodatih uređaja. Predstavnici IT industrije tvrde da će namet biti udar na privredu

Na svaki kupljeni računar ili mobilni telefon građani će morati da plate muzički dinar ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o autorskim i srodnim pravima, a Vlada Srbije ih doda na spisak audio-vizuelnih uređaja. Naime, umesto uvođenja muzičkog dinara za pesme koje puštamo kod kuće, država je odredila da autori tih numera dobiju procenat od svakog prodatog uređaja na kome muzika može da se sluša.

Ako zakon bude usvojen, Vlada će sastaviti listu uređaja na koje će se namet plaćati. Protiv ovakvog rešenja i podizanja nameta najviše su se pobunili predstavnici IT industrije. Oni kažu da bi se, u zavisnosti od visine tarifa i toga koji će sve uređaji biti „oglobljeni“, sa njihovih računa udruženjima za zaštitu autorskih prava godišnje moglo sliti oko 18 miliona evra.

- To bi značilo da IT industrija organizacijama za zaštitu autorskih prava uplaćuje 60 odsto ukupnih sadašnjih prihoda tih organizacija - procenila je Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije, u četvrtak na javnoj raspravi o predlogu zakonskih izmena.

Predstavnici privrede, tokom burne rasprave, složili su se da nemaju ništa protiv poštovanja autorskih prava i plaćanja nadoknade za njih, ali da se ne slažu da cela privreda „grca“ zbog tri organizacije - Sokoja, Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI). Uskoro će se u raspodelu muzičkog dinara, najavilo je više učesnika, uključiti i četvrta organizacija, koja će štititi prava pisaca, pa će njima ići namet od štampača, skenera i aparata za fotokopiranje.

- Skandalozno je što nam država ovim zakonom kaže da smo svi potencijalni kriminalci i pirati - upozorava Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“.

- Ovaj namet privreda neće moći da izdrži. Do sada smo plaćali jedan odsto od nabavne cene uređaja, a sada je agencijama za kolektivna prava ostavljeno da same odrede procenat koji ćemo plaćati. Ne možemo da plaćamo isto kao zemlje koje imaju daleko veći BDP od nas.

Primedbe su stigle i od Gordane Simić iz iste kompanije, koja je ocenila da Sokoj, OFPS ili PI „na papiru“ nisu stvorene kao organizacije za ostvarivanje profita, ali da je u praksi drugačije.

- Prema njihovim statutima maksimalno 30 odsto sredstava mogu da utroše na sopstvene troškove, a 70 odsto mora da bude podeljeno autorima. U praksi je drugačije, pa završni račun za 2012. godinu pokazuje da je Sokoj najviše premašio ovaj procenat, ali i da je OFPS od 450 miliona dinara prihoda tek 280 prosledio autorima. Postavlja se pitanje i kako PI, sa samo dva zaposlena, ima 100 miliona dinara prihoda - naglasila je ona.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS) Branka Totić objasnila je da zakon mora da se menja zbog usklađivanja sa evropskom regulativom, kao i da su uzeti najbolji modeli drugih država.

- Nije reč o bilo kakvom nametu i fiskalnoj obavezi. To je cena muzike koju slušamo - ocenila je Branka Totić.

- U gotovo svim zemljama, a tako je i kod nas, korisnici su oslobođeni plaćanja autorskih prava za privatno emitovanje. Ali na neki način moramo da obeštetimo autore za to što neko u svom domu umnožava i sluša njihovu muziku, a da istovremeno ne kupuje legalno diskove tih izvođača.

Zato je određen model da se muzički dinar plaća pri kupovini uređaja. A Vlada Srbije odrediće o kojim uređajima je reč i da li će na tom spisku biti i tablet računari i mobilni telefoni.

Vladimir Marić, zamenik direktorke ZIS-a, naglasio je da je Srbija morala da uvede red u oblast poštovanja autorskih prava, jer nam bez toga nema ni EU integracija, kao ni članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na primeru jednog rezača diskova objasnio kako će „muzički dinar“ na taj uređaj biti 0,4 evra.

PLJUŠTE TUŽBE I PROTIV FRIZERA SOKOJ vodi oko 10.000 sudskih sporova protiv ugostitelja, frizera, kozmetičara i drugih preduzetnika i privrednika zbog neplaćanja muzičkog dinara. Još oko 20.000 tužbi je „na čekanju“. Među tuženima su i „Železnice Srbije“ zbog razglasa na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu.

ZAMERKE HOTELIJERA, UGOSTITELJA... Zbog velikog broja spornih odredbi, privrednici traže odlaganje novog zakona. Zamerke imaju i kablovski operateri, ali i hotelijeri i ugostitelji. Georgi Genov iz Udruženja hotelijera predložio je da se muzički dinar hotelima naplaćuje prema popunjenim kapacitetima, a ne prema raspoloživom broju soba i kreveta.

Preuzeto sa ...

Secate se kako je pre nedelju-dve ona SNS novinarka kukala kako nema para i plate? E, pa to je izgleda bilo upozorenje Mitici da bude dobar...
A evo ga... kako se ponovo javlja preko svojih pulena:

E ti tajkini...
I u IT industriji...