KURJAK I OVCA

   Kurjak, sav izdrpan od pasa, lezase kraj jedne reke. Opazi
nedaleko ovcu, pak je pocne moliti da se smiluje na njega, videci
ga u takvoj nevolji, i da mu donese malo vode. "Ja bih to lako
i rado ucinila, odgovori ovca, no iako si sav izdrpan i osakacen,
ipak si kurjak, pak se bojim da nisi gladniji nego zedniji".

Pouka - bogatstvo steci moze i zao i nepravedan covek, moze se sav
valjati u slasti i izobilju, visoke nauke i dostojanstva moze
zadobiti; ali pravicnoscu i vrlinama ukrasiti se, to zlom i
nevaljalom srcu nije dato...

           LAVICA I LISICA

   Lisica je kudila lavicu zato sto ova retko, i po jedan porod
radja. "Retko, i po jedan, odgovori lavica, ali kad rodim, a ja
lava rodim".

Pouka - nije u mnogomu dobro...

           LAV, MAGARAC I LISICA

   Lav, magarac i lisica podju skupa u lov s ugovorom da razdele
sto ulove. Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak
pametno razdeli. Ovaj razlozi sve na tri jednaka dela, dozvoljavajuci
drugima da izaberu sta se kome dopada, dodavsi da ce on s kojim mu
drago delom sto ostane zadovoljan biti. "Je li? To li se zove
pametno deliti? Pocekaj malo da te naucim paeti!"odgovori mu srdit
lav. Pak onda tresne njime o zemlju i raspori mu trbuh. "Deli ti
sad", rekne lisici. Ova natovari sve na jednu gomilu, a za sebe
ostavi samo jednog zeca, pa kaze lavu sta je cije. "Aj, aj,
premudra lisice, ko te nauci tako pametno deliti?" "Magareca
budalastina, gospodaru", odgovori ova.

Pouka - misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe,
nego i od samih luda ima se cemu nauciti...

          LAV I MAGARAC

   Lav i magarac podju u lov. Magarac svojom vikom poplasi i
uzbuni mnogu zivotinju, i ove stanu bezati iz sume; lav,
napadajuci ih, nahvata svu silu. Onda magare, ponoseci se,
upita lava:"He, sad mi kazi sto ti se cini od mojega glasa?"
"Jos pitas, odgovori lav, ga te ne znam ko si, i ja bih se
od tvoje vike uplasio".

            PSI

   Gladni psi opaze u reci koze koje su kozari tu metnuli da
se kisele. Radi bejahu da ih jedu, no ne moguci zbog dubine
vode njima pristupiti, dogovore se da prvo ispiju vodu, a potom
da izedu koze. I tako pijuci puknu pre nego sto do koza dodju.

Pouka - budalast save ne samo da nema dejstava, no i u pogibao
ljude dovodi.

             KURJAK I JAGNJE

Kurjak pijase na jednom izvoru, a jagnje ne videci ga, daleko nize
na potok dodje da se napije. Kako ga onaj spazi, vikne na njega:
"Tu li si doslo da mi mutis vodu, da od tebe ne mogu s mirom ni
bistre vode da se napijem!?" "Ta voda, gospodaru, od tebe k meni
tece. Kako cu ti je ja zamutiti? To nije moguce", odgovori uzasnuto
jagnje. "Ha, ha, po glasu te poznajem, ti li si onaj koji mi se
lane u ovo doba rugase?!" "Lane u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije
bilo na svetu, mati me je oboga proleca ojagnjila". "Vidim da si ti
umno i pametno, i da umes dobro odgovarati - rece mu kurjak - no
zalud, sve ti to danas preda mnom nece pomoci".
   Skoci na njega i prozdere ga.

Pouka - ko te tuzi? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam
te vise, znam sta ce ti biti...

Pismo Haralampiju

Dositej Obradovic




           



        Necu nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to
gleda u danasnjem veku prosvestenom. Po zakonu i po veri svi bi
ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jeste-
tstva. Nijedan zakon na svetu ne veli: cini zlo i budi nepravedan;
no naprotiv, sve sto ih je godj, od strane bozje nalazu i za-
povedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti
pravdu... A zasto dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih
ljudi? Nije tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma,
pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere ljubav k samom
sebi. Ovo su izvori od kojih izviru sve strasti koje uznemi-
ravaju rod celoveceski i koje cine da covek ne coveka mrzi,
jedan drugoga huli, goni, udrucava, ozlobljava, proklinje,
u vecnu muku salje i vragu predaju- a sto je najgore - pod
imenom vere i zakona, prevracajuci i tolmaceci zakon svoj
po zlobi i po strasti srca svoga.

      Kad ce nestati mrzenje i vrazba na zemlji| Kad ce
srce nase doci u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog
sebi podobnog coveka  pozna brata svoga, nit' misleci niti
pitajuci : koje je vere i zakona - one u kojeg ga je bog
izvolio da se rodi, kao i ti u svojoj. Koje je vere? One
koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi posten
covek bio...                   ... poznajmo, jedanput nasu
nepravdu| Kako mozemo mi iziskivati od drugih ono isto koje
kad bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se nepravda
cinila| Poznajmo jedanput svu silu ovih reci - proste su i
blazene i ne trebaju nikakva tolmacenja: ono sto god hocete
da vam cine drugi ljudi, cinite i vi to njima. A sto bi mi
radi da nam drugi cine? Da nas pustaju s mirom ziviti u
nasem zakonu, da nam ne cine nikakva zla , da nam oprastaju
nase slabosti i pogreske, da nas ljube i postuju i da nam
pomognu u potrebi nasoj. To isto i mi smo duzni svima ljudma
na svetu.

                                     1783. godine

Predislovije

Dositej Obradovic




           



         Gubimo se po stranputicama, a cini nam se da smo na pravom
    velikom putu; ko nam sme reci da nismo gotovi smo namah na kavgu.
    Svak se sebi cini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena.
    Ko god ne vidi, ne moze uprav hoditi; a ko god ne ume misliti
    i suditi , ne moze ni kako valja upraviti. Moze jedan isti covek
    u jednom poslu pravo misliti, a u drugom vrlo krivo.
          ...

          Sta se kasa poznanstva sebe, pravda da je vrlo mucna stvar,
    buduci da koliko nevjezenstvo toliko i mnogo vise samoljublje
    zatvaraju nam oci i ne dadu nam gledati sebe s ruzne strane. No
    ono sto je dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo
    i tome se cudimo; a sto nam nije milo videti, to za ledja mecemo
    i dobro sakrivamo.