IN < - Promocije i najave novih knjizevnih izdanja - >LO
(1/44) > >> :: Odgovori!
Promocija romana “Lisičje ludilo” Miomira Petrovića, u izdanju “Lagune”, koji sadrži i priču o genijalnom predratnom falsifikatoru remek-dela klasičnog slikarstva, biće održana 19. oktobra u knjizari “Akademija” u Beogradu.
Jedno od tih falsifikovanih dela, koja se pominju u romanu, ukradeno je 2004. godine iz jednog poznatog evropskog muzeja u Oslu. O kojem delu je reč i kakve veze sa tim ima Petrović, odnosno da li roman “Lisičje ludilo” prati trag slike i krije ključ te misterije, publika će moći da sazna na promociji na kojoj će učestvovati i autor.
Na promociji će misteriozno platno biti otkriveno javnosti, saopstila je kuća IPS.
Roman “Lisičje ludilo”, osim autora, predstaviće i Dejan Papić i Radivoje Šajtinac.
Izvor: B92-Kultura
Grafički atelje 'Dereta' iz Beograda objavio je novu knjigu Milorada Pavića 'Svadba u kupatilu' -'veselu igru u sedam slika', kako autor navodi u podnaslovu. Radnja ove komedije smeštena je u vojvođansku provinciju početkom dvadesetih godina prošloga veka i zasnovana je na dvostrukoj intrizi - kriminalnoj i ljubavnoj, navodi se u saopštenju 'Derete' koja je ekskluzivni izdavač Pavićevih dela. Zaplet obuhvata jedan muški i jedan ženski ljubavni par i jedan sudski proces zbog krađe pantalona, a među ostalim akterima ove 'vesele igre' su Šumadinci, Crnogorci, Prečani, Ukrajinci, Jevreji, Česi, Grci, Mađari, Nemci, Rumuni, dodaje se u saopštenju.
RTS
U organizaciji izdavačke kuće Clio i Beogradskog džez festivala 28. oktobra u 18.30 u Domu omladine biće održana promocija knjige Džefa Dajera "But Beautiful: Knjiga o džezu"(sa engleskog preveo Đorđe Trajković).
Na promociji u Domu omladine učestvovaće Džef Dajer, autor ovog izdanja, Jelena Revišin i Milan Aleksić.
Knjiga Džefa Dajera "But Beautiful: Knjiga o džezu" (sa engleskog preveo Đorđe Trajković) je pohvala džezu i izraz duboke zahvalnosti upućen svima koji su tu muziku stvarali.
Neobičan i sasvim nov pristup u predstavljanju književnog teksta, odvaja ovo delo od uobičajenih zbirki tekstova o džezu.
Iako u osnovi izmišljene, sve priče temelje se na stvarnim ličnostima i događajima, a odlikuje ih tanana ravnoteža između činjenica i fikcije.
U relativno kratkim epizodama autor uspeva da sažme složene i često tragične životne priče velikana džeza: Četa Bejkera, Lestera Janga, Arta Pepera, Čarlsa Mingasa, Bada Pauela…
Svoje junake Dajer prikazuje kao vrhunski, ali jednostrano nadarene, opsednute muzikom u kojoj nalaze jedini smisao. U njihovoj duhovnoj nesređenosti i potpunoj odvojenosti od sveta on nalazi nešto plemenito i dirljivo što pleni pažnju čitaoca i doprinosi da štivo bude zanimljivo i onima koji nisu poklonici ove vrste muzike, navedeno je u saopštenju izdavača.
Džef Dajer je rođen 1958. godine. Njegova prva knjiga, Ways of Telling, objavljena 1986. godine, kritička je studija o piscu Džonu Bergeru koji je veoma uticao na njegovo stvaralaštvo.
Godine 1989. objavio je The Colour of Memory, roman o životu grupe prijatelja u Brikstonu, a tri godine kasnije objavljuje roman The Search.
Knjiga But Beautiful u SAD je prihvaćena kao jedna od najboljih knjiga o džezu ikada napisanih.
Piše o umetnosti, fotografiji, indijskoj klasičnoj muzici, vajarstvu, boksu i filmu.
Dobitnik je i književne nagrade Somerset Mom.
izvor: b92.net/kultura
KIKINDA - Ako se pisac Srđan V. Tešin pre nešto više od mesec dana našao u žiži interesovanja javnosti zbog otkaza koji je dobio na mestu urednika izdavačke delatnosti u kikindskom Domu omladine, povod za pisanje o njemu ovih dana neuporedivo je vedriji. Čitalačkoj publici nedavno je predstavljen je njegov novi roman "Kroz pustinju i prašumu" (Stubovi kulture). Govoreći o autoru književni kritičar i urednik Stubova kulture Gojko Božović je rekao da je Kikinda centar srpske književnosti jer u njoj živi i stvara Srđan V. Tešin, pisac koji je postao poznat i van granica naše zemlje. Primećujući da je Tešinov roman avantura za čitaoce Božović je kazao da su u njemu obrađeni neki od momenata novije istorije:
- Autor sa velikim poznavanjem govori o osamdesetim i devedesetim godinama kao i o čitavom nizu gradova bivše Jugoslavije koji naseljavaju njegovu prozu. Tešin odlično poznaje banatske prostore ali ubedljivo svedoči o Beogradu devedesetih koji je iskustveno spoznao, a kazuje nam takođe i o Mostaru, Sarajevu, Bihaću i nizu gradova na jadranskoj obali-kazao je Božović.
Izvor: Glas Javnosti \ S. U.
Paranoja devedesetih
Novi Albaharijev roman počinje jednim događajem iz 1998. godine koji glavnog junaka, preko traganja za tajanstvenim znacima i rukopisima, uvodi u paranoični i trusni svet Srbije s kraja devedesetih
Novi romana davida Albaharija "Pijavice" objavljen je pred ovogodišnji Sajam knjiga, a pisac je tokom te književne pijace svakodnevno boravio na štandu svog izdavača, "Stubova kulture", šetao po halama, razgovarao sa čitaocima, kolegama, novinarima... I početkom nedelje, na zvaničnom predstavljanju romana, gužva je pratila Davida Albaharija. Novi roman je gusto štivo, od nekih trista stranica, štampan u jednom pasusu, bez odmora. Pisan bez upotrebe entera.
- To je forma koju sam odabrao poslednjih godina, svi romani su pisani u jednom pasusu. Volim da zamišljam taj pasus kao nešto lavirintsko, a i čitaoca koji ulazi u taj lavirint i ne može da izađe dok ne dođe do kraja - rekao je Albahari.
Prema rečima Gojka Božovića, novi Albaharijev roman počinje jednim događajem iz 1998. godine koji glavnog junaka, preko traganja za tajanstvenim znacima i rukopisima, uvodi u paranoični i trusni svet Srbije s kraja devedesetih. Iz priče, koja na površini miri kabalu, matematičke šifre i istoriju jevrejske zajednice u Zemunu, vremenom narasta lepljiva atmosfera netrpeljivosti, netolerancije, isključivosti i antisemitizma, paranoja koja je bila srpska stvarnost devedesetih i stvarnost koja se uporno trudila da izađe u susret toj paranoji.
- Kao i o svim ostalim romanima, tako i o "Pijavicama" mogu da govorim kao o mom porazu. Osećanje poraza proističe iz toga što je knjiga, na neki način, samu sebe napisala. Ne govorim ni o kakvom misticizmu, iako je u knjizi reč o kabali, već o onome šta su bile namere i do čega je knjiga na kraju došla. Kada sam počinjao knjigu, kao i nekoliko puta do sada, hteo sam da napišem roman o ljubavi. Ali, izgleda da nisam u stanju to da uradim.
Dakle, počeo sam sa idejom da to bude knjiga o ljubavi, onda se ona na neki svoj mističan način preokrenula u istorijski roman, onda sam poželeo da napišem roman o jevrejskoj zajednici u Zemunu, da bi nekako to postao roman o našoj sadašnjosti, o antisemitizmu i, u širem vidu, o predrasudama - objasnio je svoje literarne lavirinte David Albahari.
Radnja romana smeštena je u 1998. godinu, kada i prethodni Albaharijev roman "Svetski putnik" (2001), a prema rečima samog pisca, to je godina kada su društvene tenzije u Srbiji dostigle svoj vrhunac i time nagovestile promene, a to je i godina kada je on emigrirao u Kanadu.
- Ne govorim toliko o političkoj situaciji, već govorim da su od 1999. godine za mene stvari apsolutno drugačije. Za mene je Srbija od te godine postala nešto sasvim drugo, jedan sasvim novi svet. Ne znam da li bih se usudio da pišem o Srbiji posle 1999 - rekao je Albahari, obećavši da će i u sledećem romanu pokušati da piše o ljubavi, ali kako će se to završiti, verovatno ni sam ne zna.
Izvor: Glas Javnosti \ T. Čanak