Више становника у 11 београдских општина

Према првим подацима београдски регион броји 1.639.121 становника




Београдски регион једини је у Србији који је између два пописа забележио раст становника од 62.997. Према прелиминарним подацима овај део наше земље броји 1.639.121 становника, док је 2002. године у њему живело 1.576.124 становника. Многи сумњају у објављене податке јер сматрају Београд метрополом од најмање два милиона грађана. Демограф Иван Маринковић истиче да је број становника престонице сигурно већи, али не за неколико стотина хиљада.

– Одређени број људи се досељава, ради и живи у Београду, али никада се званично не пријави у овом граду. Ипак, тај број људи не може се мерити огромним бројкама – тврди наш саговорник.

Од 17 београдских општина број становника је већи у 11 у односу на претходни попис, а пао је у шест општина: Врачар, Стари град, Савски венац, Нови Београд, Сопот и Лазаревац. Звездара, Гроцка, Барајево, Раковица, Палилула, Земун и Сурчин спадају међу 10 општина у Србији с највећим порастом становништва.

Подаци не изненађују стручњаке, повећан број становника тумачи се досељавањем, али и млађом структуром становништва престонице.

Београд је највећи гравитациони центар, досељава се највећи број становника, али многобројни и напуштају град. Према подацима Одсека за демографију Републичког завода за статистику, само 2009. године у главни град се доселило нешто више од 51.000 становника, док је напустило око 40.000 људи. Периферни, рубни делови града добијају становништво, а централне градске општине губе. У центру престонице живи већи број старих људи. Према прошлогодишњим проценама стручњака, најстарији су становници Врачара с просеком од 44,3 године. У стопу их прате комшије са Старог града које имају 43,8 година.

Иван Маринковић истиче да јасно зашто приградске општине Сопот и Лазаревац имају мањи број становника у односу на претходни попис. Помало изненађује чињеница да је Нови Београд, за девет година, изгубио око 5.500 душа.

– Сопот је поприлично неразвијена општина, има доста старих. Слична је ситуација и у Лазаревцу. Иако се Нови Београд навелико гради, становници који су у првом таласу насељавали овај део града, сада су у позним годинама, па је морталитет повећан. Чињеница је да је да су новобеоградски станови прескупи што наводи људе да заобилазе овај део града – објашњава Маринковић.

У престоници живи велики број привремено присутних лица, а према подацима новог пописа највише их је у општинама Нови Београд (9.018), Звездара (8.608), Палилула (7.346), Вождовац (5.991), Чукарица (3.780) и Врачар (3.033).

У београдском региону број станова је, између два пописа, порастао за 109.842, па сада у овој области постоји 739.630 станова и 604.134 домаћинстава. У стану бораве 2,2 особа, за разлику од некадашње 2,5.

Негативан природни прираштај није заобишао нашу престоницу, па се прошле године више беба родило само у општинама Звездара и Гроцка, док је Земун био на нултој вредности.

– Пораст броја становника београдског региона је умерена, а и ту очекујемо стагнацију. Села су се већ испразнила. Сада у престоницу долазе становници градова из унутрашњости, али и томе ће једног дана доћи крај – истиче наш саговорник.

-----------------------------------------------------

Шта је насеље Београд

Насеље Београд, што је термин који користе статистичари, са 1.154.589 становника убедљиво је највеће насељено место у нашој земљи. Обухвата у потпуности шест градских општина: Врачар, Савски венац, Стари град, Звездара, Раковица и Нови Београд, а делимично се простире на територији Вождовца, Чукарице, Палилуле и Земуна. Из насељеног места Београд, изузета су приградска насеља која припадају овом региону и територији града: Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот, Барајево, Гроцка и Сурчин.

Јелена Попадић
објављено: 19.11.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vise-stanovnika-u-11-beogradskih-opstina.sr.html

Mi smo izgleda najuporniji,oni koji su "digli ruke" i otisli iz Srbije nisu imali strpljenja.

Ok. Da li podatak nekoga cudi? Bice i manje.

 

Само да једног дана нестане нафта на Земљи и све ће се вратити у нормалу. Као прво уместо пољопривредне механизације опет ће се користити рала и волови за обраду земље, па ће људи на селу опет правити десеточлане породице како би могли да одрже производњу на нивоу, кренуће миграција из града на село, смањиће се тј. престаће производња PVC амбалажа, најлонских кеса и емисија штетних гасова те ће се зауставити даље загађење животне средине, главно транспортна средства ће бити бицикло, коњи, фијакери и воловска кола, у већим местима трамвај и тролејбус, а за веће раздаљине возови који ће се кретати на струју, док ће електрична и хибридна кола користити полиција, хитна помоћ, ватрогасци и војска. Тако ће се смањити и број погинулих у саобраћају, а људи ће се више кретати те ће бити здравији. 

 

Realno

Ako ne bi pronašli zamenu za naftu, taj scenario bi bio savršeno logičan. 

кад нестане нафте нестаће и планета...а можда и пре

Bez nafte nema ni bicikla, ni plastike, ma nema ni gume. A to da bi bili zrdaviji je oped diskusabilino, možda bi trebalo par generacija da se primeti razlika, ali kad mi bili teoretski prva generacija bez nafte, ne bi bilo veselo jer se gomila lekova pravi korišćenjem naftnih derivata, aspirin kao glavni primer.