Očekuje se da Pokret za preokret preraste u koaliciju, mada o njoj za sada niko ne želi da govori, a činili bi je LDP, SPO, Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, manjinske stranke Bošnjaka, Albanaca i Hrvata

Izgleda da je vreme koalicija postalo demode. Sada je moderno osnivati pokret koji označava širinu i masovnost okupljanja. Do sada ih je nekoliko na političkoj sceni Srbije, ali se njihov glas nedovoljno čuje. Najnoviji i možda najozbiljniji pokret jeste onaj simbolično nazvan “Preokret”, i deo je ranije najavljene predizborne kampanje Liberalno-demokratske stranke “Pokret za preokret”, o čemu je naš list već pisao.

Proglas LDP-a i drugih stranaka okupljenih oko nje sadrži elemente jasnog usmerenja Srbije ka evropskom putu, i ideja je da pokret okupi sve one koji podržavaju taj put Srbije.

U LDP-u su rekli da će proglas pokreta potpisati osim lidera ove partije i SPO-a, Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića, i razne nestranačke ličnosti, intelektualci, sindikati... Očekuje se da pokret preraste u koaliciju, mada o njoj za sada niko ne želi da govori, a činili bi je LDP, SPO, Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, manjinske stranke Bošnjaka, Albanaca i Hrvata.







PODIZANJE CENE ILI ŠIROKI POKRET

Do koalicije se došlo, kako navode neki mediji, na osnovu istraživanja javnog mnjenja koje kaže da bi ona sa takvim usmerenjem obezbedila preko 14 odsto glasova na izborima, čime ne može da se pohvali veliki broj partija. Osnivači pokreta kažu da su očekivali da ovakvu inicijativu pokrene Demokratska stranka. No, kako kaže Čedomir Jovanović lider LDP-a, budući da se to nije dogodilo, ta partija misli da više ne treba čekati. Jovanović smatra da do 9. decembra, kada se odlučuje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, ima vremena da se evropska orijentacija učini konkretnom.

“To možemo uraditi ne tako što ćemo prodati Kosovo i okrenuti glavu od onoga što se tamo dešava, nego tako što ćemo ponuditi jasne odgovore na ključna pitanja”, kaže Čedomir Jovanović.

Čitava ova priča zavrtela se u javnosti tokom i nakon sednice Glavnog odbora LDP-a, kojoj su prisustvovali lideri SDPS-a i SPO-a, Rasim Ljajić i Vuk Drašković.

Prisustvo Rasima Ljajića i Vuka Draškovića na sednici Glavnog odbora LDP-a sigurno je uznemirilo i iznenadilo mnoge lidere partija, jer se u javnosti to prisustvo odmah prevelo u reč “koalicija”. Iako su glavni akteri te sednice negirali da je u pitanju koalicija, svako je imao objašnjenje sa malo rezerve, dok je vladajuća DS ocenila da je u pitanju “podizanje cene” tih partija pred izbore.

Srđan Srećković i Aleksandar Jugović iz SPO-a slažu se u izjavama da nije bilo razgovora o koaliciji sa LDP-om, s tim što Srećković kaže da je SPO-u bliža Demokratska stranka, dok iz LDP-a uzvraćaju da Srećković i nije SPO, već je bliže DS.

Aleksandar Jugović još bliže pojašnjava kako je došlo do približavanja SPO-a i LDP-a tvrdeći da „u poslednje vreme postoje slični stavovi“ tih stranaka, kao i da je veoma bitno da postoji nekakva demokratska snaga u Srbiji koja želi realno da sagleda probleme društva, da postavi sistem i da se Srbija kreće ka evroatlantskim integracijama i onome što joj garantuje bolju budućnost.

“Naravno da to može sa DS-om i naravno da smo u koaliciji sa DS-om, ali želimo da otvorimo jedan demokratski front u kome ćemo tražiti da se poštuje princip života, realnosti, u kome ćemo tražiti da se radi naših interesa dobije na Kosovu ono što je moguće, a to je pre svega zaštita Srba, kulturno-istorijskih spomenika i da se prihvati nestatusni deo Ahtisarijevog plana”, poručuje Jugović.

“NATO ILI ANTIKOSOVSKA KOALICIJA”
Burno reagujući na budući “savez” pre svega ovih dveju stranaka, kao i na istupe njihovih čelnika, po političkim kuloarima im je već dodeljen epitet „NATO ili antikosovska koalicija”. Njihovo zalaganje za evropski put ovi kuloarski „kumovi“ nisu pomenuli.







KO JE S KIM  RAZGOVARAO

Odgovor zašto je Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, inače članice vladajuće koalicije, bio na sednici glavnog odbora LDP-a navodno leži u činjenici da ta stranka želi da napravi novu vrstu odnosa među akterima na političkoj sceni, i da zbog toga sve predstavnike stranaka doživljava kao političke partnere. Hoće li se Ljajićeva SDPS priključiti „Pokretu za preokret“, koji je inicirala LDP, za sada nije jasno. S jedne strane obavezuje je članstvo u vladajućoj koaliciji i odnos prema premijerovom kabinetu u kome ima svog ministra, a sa druge strane i ta stranka, odnosno njen lider, poput dobre udavače koketno su namigivali mnogim liderima stranaka, tako da su ih svi priželjkivali i na na neki način svojatali. Najdalje u tome otišao je Mlađan Dinkić, koji je Rasima Ljajića javno najavljivao kao jedinog i sigurnog koalicionog partnera za predstojeće izbore.

“Prisustvo Ljajića sednici GO LDP-a ne treba posmatrati nikako drugačije. Biće razgovora i sa drugim političkim strankama, a o tome da li ćemo i sa kim u predizbornu koaliciju organi stranke će odlučiti kada izbori budu raspisani”, kaže Meho Omerović iz SDPS-a.

Omerović moli stranke da ih ne svojataju, napominjući da je jedino sa URS-om bilo zvaničnih razgovora. Što se tiče SNS-a, Omerović kaže da je „i više nego jasno da mi tu i ne možemo biti“.

„Da li će i sa kim će SDPS u koaliciju odlučivaće glavni odbor kada završimo kampanju, a naša kampanja je počela pre petnaest dana i ona će se odvijati samo u razgovoru sa običnim ljudima, čije probleme želimo da rešavamo, i to će biti glavni moto naše kampanje. Kada se ta kampanja završi 13. decembra na konvenciji u „Sava centru“ SDPS će zaokružiti izbornu kampanju i tada će se više znati kada će izbori biti raspisani, a i mi ćemo odlučiti sa kim ćemo učestvovati u narednoj izbornoj utakmici“, poručuje Omerović.







Prisustvo SPO-a sednici Glavnog odbora LDP-a njegov potpredsednik Aleksandar Jugović malo drugačije objašnjava. I on tvrdi da to ne znači formiranje koalicije sa liberalima, „već to znači da su ljudi koji su poslednjih meseci izneli gotovo identične stavove po pitanju državne politike, politike prema Kosovu i Metohiji, spoljne politike, poslali snažnu poruku da treba da se formira demokratski proevropski front, koji će mobilisati ljude u Srbiji da ne odustanu od jedinog puta koji garantuje bolju budućnost od Evrope i evroatlantskih integracija, pogotovo što nam preti opasnost da 9. decembra ne dobijemo datum za početak pregovora, ni status kandidata“.

Jugović tvrdi da je rano govoriti o predizbornim koalicijama, i da je to „samo prebacivanje političkog delovanja na tehničke stvari“.

„Mi ne želimo da pošaljemo poruku građanima da je politička scena buvlja pijaca gde je najbitnije ko se sa kim udružio da bi podelio politički plen. Smatramo da su ovo sudbonosni momenti za Srbiju i da se ovih dana odlučuje kojim putem će Srbija krenuti. Ako zatvorimo vrata EU otvorićemo vrata Rusiji i Turskoj, što Srpski pokret obnove nikako ne želi, i ljudi koji su još 2008. godine na izborima 11. maja rekli da su za evropsku Srbiju. Evroskepticizam je ono što želimo da promenimo“, poručuje Jugović.

Potpredsednik SPO-a kaže i da ta stranka ne isključuje saradnju i sa drugim strankama koje razmišljaju kao oni, pa ni sa „najvećim delom Demokratske stranke“. Najbliži su im LDP, LSV Nenada Čanka, SDPS Rasima Ljajića i to su, kako kaže, „ključne stranke koje razmišljaju kao mi“.

Zanimljivo je da Jugović kaže da se pred izbore „udružuju stranke koje nemaju nikakve veze, niti slične programe“, zaboravljajući očigledno kako liberali gledaju na SPO-ovo veličanje đenerala Draže Mihailovića.

„Kada budemo uređeno društvo znaćemo ko je ko i na kojoj strani političkog spektra. Sada se konačno kreće putem promena i reformi“, izričit je Jugović.

A šta ih je spojilo i kako oni to razmišljaju?

Kao nekada SPO, tako sada i LDP pokazuje tendenciju ka sabranosti i zajedništvu, što je svojevrstan zaokret u politici, a neki analitičari smatraju i da i LDP i SPO pokazuju hrabrost da javnosti saopšte istine koje nisu prijatne. One se pre svega odnose na događanja oko administrativnih prelaza prema Kosovu i stav države prema tome.

„Ta vlast je proizvela barikade na Kosovu, kao što je pre 20 godina to učinila i u Hrvatskoj, i nemoćna je da predloži rešenje za probleme na tom prostoru“, kazao je Čedomir Jovanović. U sličnom tonu progovorio je i Vuk Drašković.

“Mi se pitamo u kojoj se to šumi seku oni balvani koji su na Jarinju. Seku se u ovoj šumi. U ovoj šumi su se sekli i balvani za Knin”, poručio je Vuk Drašković.

Stavovi lidera LDP-a i SPO-a gotovo se ne razlikuju ni o ulasku Srbije u NATO. Čedomir Jovanović smatra da će Srbija bez ulaska u NATO ostati na marginama Evrope.

“Ni u jednom stavu predsednik ruske vlade nije bio u pravu kada je govorio protiv ulaska u NATO. Ulazak Srbije u NATO nije pretnja ruskim interesima, niti širenje Alijanse ka Rusiji. Ulazak Srbije u NATO je izvođenje zemlje iz izolacije u kojoj se nalazi okružena zemljama članicama NATO-a i EU. Nikada Srbija neće biti parking za bilo čije rakete, niti platforma sa koje će se neko napadati u svetu”, poručio je Jovanović.

“Uđemo li u NATO u Prištini će zaboraviti da sanjaju o ratu sa Srbima. Sanjaće tada brz dolazak srpskih vojnika na Kosovo”, poručio je nedavno sa tribine Helsinškog odbora Vuk Drašković.

“Ako neće da bude večita žrtva i talac jedne sulude politike Srbija mora u NATO, jer svoju državnu kuću mora da zida na svojim starim i pobedničkim temeljima. A referendum? Zašto da ne. Lakše ga je organizovati i jeftiniji je od glasanja u parlamentu. Osim toga, narod se pita. Kao na onom referendumu na kome je birao između Tita i kralja. Još uživamo plodove njegovog ishoda”, kazao je Drašković.


izvor: akter online

Латинка Перовић: Зашто сам потписала проглас "Преокрет"
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 10. новембар 2011.

Поштовани и драги пријатељи, Чини ми част што сам Декларацију која је управо прочитана потписала заједно са људима који својим делом представљају Европу овде. Са људима из невладиних организација, који су током дугих и тешких година храбро и неуморно сведочили о сложеностима нашег друштва и настојали да односе у њему хуманизују и оплемене социјални амбијент. Са представницима политичких странака које су показале велику политичку зрелост и спремност да своје парцијалне интересе превазиђу и окупе се око заједничког интереса, око европске идеје. Заједно са свима вама који сте били и остали истрајни у одбрани свога грађанског достојанства.

Потписала сам Декларацију у име своје оданости неким људима са којима сам у прошлости радила, али и са онима које сам деценијама проучавала. Сви су они давно поболи европску заставу у Србији.

Помало сам, признајем, узбуђена поверењем Либералнодемократске партије да будем први потписник Декларације. Али кажем, не из лажне скромности, да сам срећна што сам само једна од вас.

Није никаква тајна да ја подржавам Либералнодемократску партију од почетка. Као представника нових генерација које, ослобођене сваке догме, имају права да траже одговоре на питања која смо им оставили отворена. Али и на она питања која је њихово време ставило пред њих. Као генерације које имају право на живот.

У темељу Либералнодемократске партије било је немирење са убиством Зорана Ђинђића. Био је то и израз ширег немирења Србије са егзекуцијом реформатора, са заустављањем реформи. Много рада, стрпљења и поверења је уложено у развој Либералнодемократске партије, у сазревање њеног европског програма. Сигурна сам да данас можемо рећи: није било узалуд!

Декларација коју смо потписали и која ће се у данима који долазе потписивати у Србији произашла је из нашег убеђења, али и из егзактних процена стручњака, да је тренутак у коме се земља налази драматичан. Није лако ни онима које смо демократски изабрали да у наше име доносе тешке одлуке. Желимо да помогнемо Председнику Републике Србије. Не позивамо га са барикада да изврши своје државничке обавезе. За тренутак смо изашли из својих радионица, кабинета, атељеа и лабораторија, сишли са позоришних сцена да кажемо да нас у формулисању државног интереса и политике не може игнорисати а да се не повреди наше лично и грађанско достојанство.

Треба направити преокрет и напустити политику која је већ одавно поражена. То није кукавичлук већ храброст. Али је и одговорност, јер настављање поражене политике по инерцији производи стагнацију, сиромаштво, неуверљивост и неспоразуме и са суседима и са светом.

Са становишта здравог разума је увредљиво рећи да Србију у Европи заговара само мањина грађана у Србији. Уз сву своју скепсу, која је последица година, искуства, па ако хоћете и знања, не могу да се помирим са тим да би већинска Србија пристала да буде једина земља на Балкану која одбија да уђе у Европску унију.

Не треба народ учвршћивати у уверењу да је заостао, инфантилан и инфериоран, да није у стању да препозна свој интерес и да су му потребни старатељи. Морамо се сви, без изузетка, јасно суочити и са краткорочним и са дугорочним последицама избора који ћемо направити: за и против Европске уније. Услови су исти за све чланице те асоцијације; посебни услови за Србију произлазе из ратова и злочина почињених у ратовима.

Европска унија је максимално спустила критерије за кандидатуру Србије. Остало је само питање односа Београда и Приштине. Па ако је тако, неће ли Србија својим одбијањем да тај минимални услов испуни, заправо рећи да не жели Европску унију? Али, шта онда жели?

Не драматизујемо ми ситуацију: она је сама по себи драматична. Наша је грађанска дужност да отворено кажемо да не пристајемо на релативизовање драме. Утолико пре, што смо од иницијативе за Декларацију до доласка са њом пред вас проверили ефикасност европских и правила и вредности.

Декларација је настала у дијалогу. Уважаван је сваки аргумент. Тежило се заједничком минимуму. Поштована је свачија личност: нико се није осећао као употребљен, свако је имао осећај да је неизоставно потребан. Ниједном није изговорена реч непријатељ. Били смо солидарни у осећању да радимо један важан посао на добро сваког појединца и целе земље. И што је, барем за мене, најважније, ми смо на европској перспективи као заједничкој перспективи остварили помирење левих и десних, радикалних и либералних, традиционалних и модерних, старих и младих, жена и мушкараца, политички, етнички, верски и сексуално различитих у Србији. Без тог широког покрета за европску Србију, без демократске мобилизације друштва, нема ни модерне државе, владавине права, уређеног друштва које мора да се професионализује и, опростите, хијерархизује.

Хајте, да све то проверимо у дијалогу са грађанима. Као основу нудимо Декларацију и обећавамо само напор без кога нема ни развоја ни слободе. Добро земље није у надлежности само овлашћених и просвећених: оно је у рукама свакога од нас. Имамо систем који омогућује да власт демократски бирамо, контролишемо и смењујемо. Одговорност је, дакле, на нама – грађанима.

Ми никога на јавној политичкој сцени у Србији – арогантно и са висине – не питамо: ко сте ви? Ми само користимо могућност коју демократско друштво, а оно је такво само ако је плурално, кажемо ко смо ми: грађани уједињени у покрету за Србију у Европској унији, за Европу у Србији.

(Сајт ЛДП-а)

Ovo neko sastavlja listu za odstrel?!

POBUNA U SPO, NEĆE VIŠE VUKA DRAŠKOVIĆA?





NOVI SAD - Tamo gde je Srpski pokret obnove (SPO) zadržao glasače od Beograda do Niša, ne samo da su protiv proglasa Preokreta, "već je u pripremi i unutarstranačka pobuna" protiv lidera SPO Vuka Draškovića.

Prema saznanjima novosadskog Dnevnika, Draškoviću se zamera da po tom pitanju "u potpunosti odstupa od stranačkog programa i vuče lične poteze, ne pitajući stranačke organe".

Kako tvrde upućeni, na koje se poziva Dnevnik, proglasu Preokreta protivi se i članstvo, ne samo SPO, već i Liberalno demokratske partije (LDP), "koje ne vidi nikakav osnov za koaliciju Jovanović-Drašković".




kurir

Canak,Narkoman i Draskovic nikako da se pomire sa cinjenicom da ih niko ne ferma vec 10 godina...

otpevo je i on svoje,gotovo je gotovo je  

Nasli se pa se zasli

Списак јавних личности потписника прогласа "Преокрет"

Активирање речника деведесетих којим се напада Преокрет, очигледно не може да убије позитивну енергију и добронамерне мотиве нас који смо иницирали овај проглас, као и људи коју су га у међувремену својим именом, угледом и утицајем подржали. Ми европске идеје и потенцијале боље Србије овим чинимо неспорним и због тога је наша иницијатива тако брзо покренула Србију.



Преокрет је успешан зато што је он искрена одбрана угроженог права грађана ове државе да живе у модерној, уређеној и европској Србији. Неће успети замена теза и свођење интерпретација апела на лажну дилему Косово или Европа. Људи које окупљамо само желе да покажу јавности да је могуће борити се за своју земљу разумном политиком и учинити све да као народ избегнемо самоизолацију и губитак шансе да 9. децембра сачувамо европску будућност. Због тога крећемо у акцију потписивања Преокрета по целој земљи.

Проглас Преокрет, који су иницирали ЛДП, СПО, СДУ, регионалне и мањинске странке и преко 60 представника цивилног сектора, угледних интелектуалци и појединци из јавног живота, подржали су потписници:

Чедомир Јовановић, председник ЛДП-а

Вук Драшковић, председник СПО-а

Жарко Кораћ, председник СДУ

Ранка Савић, председница АСНС

Драган Миловановић, бивши министар рада и бивши председник АСНС

Латинка Перовић, историчар

Рајко Даниловић, адвокат

Мирко Тепавац, публициста

Соња Бисерко, Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Весна Петровић, Београдски центар за људска права

Миљенко Дерета, Грађанске иницијативе

Маја Мићић, Иницијатива младих за људска права

Борка Павићевић, Центар за културну деконтаминацију

Милан Антонијевић, Комитет правника за људска права

Душан Богдановић, Фонд Биљана Ковачевић-Вучо

Бора Тодоровић, глумац

Јелисавета Сека Саблић, глумица

Филип Давид, писац

Видосав Стевановић, писац

Пуриша Ђорђевић, режисер

Иван Кузминовић, Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Изабела Кисић, Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Драгољуб Тодоровић, адвокат

Јосиф Татић, глумац

Јања Беч Neumann, социолог

Мирко Гаспари, преводилац

Сава Траванов, сликар

Бошко Јакшић, новинар

Срђан Ћешић, хумориста

Владимир Кравчук, председник Словеначког пословног клуба у Београду

Драго Ковачевић, председник Српског демократског форума у Београду

Горан Марковић, режисер

Ратко Божовић, социолог

Фахри Муслиу, новинар

Вељко Ђуровић, сниматељ

Милојко Пантић, спортски новинар

Предраг Сарапа, новинар

Надежда Гаће, новинарка

Срна Ланго, глумица

Стеван Филиповић, режисер

Бранислав Трифуновић, глумац

Предраг Кораксић Corax, карикатуриста

Јелена Милић, Центар за евроатланске студије

Павел Домоњи, шеф новосадске канцеларије Хелсиншког одбора за људска права у Србији

Светислав Басара, писац

Коста Бунушевац, сликар

Павле Секеруш, универзитетски професор

Ивон Јафали, новинарка

Мирјана Карановић, глумица

Драган Великић, писац

Миша Бркић, новинар

Ивана Бајић, водитељка

Никола Ђуричко, глумац

Мијат Лакићевић, економски новинар

Миладин Ковачевић, статистичар

Оливера Јежина, глумица

Добривоје Танасијевић – Ден Тана, пословни човек

Динко Грухоњић, новинар

Горан Јевтић, глумац

Биљана Цинцаревић, сликарка

Влада Дивљан, музичар

Лена Богдановић, глумица

Никола Којо, глумац

Никола Чутурило, музичар

Маријана Пајванчић, професорка уставног права из Новог Сада

Лазар Стојановић, филмски редитељ

Владимир Гоати, директор Транспарентност Србија

Срђан Гиле Гојковић, фронтмен групе Електрични оргазам

Алексеј Кишјухас, Филозофски факултет у Новом Саду

Сања Крстовић, првакиња Народног позоришта у Нишу

Александра Вребалов, композиторка, доктор музичких уметности (Универзитет у Мичигену) и добитница Мокрањчеве награде

Јаша Гробаров, књижевник

Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно право

Ненад Новак Стефановић, публициста и новинар

маестра Сузана Костић, диригент и професорка Универзитета у Нишу

Стојан Богдановић, доктор математичких наука и редовни професор Економског факултета у Нишу

Лазар Лалић, продуцент

http://www.nspm.rs/dokumenti/spisak-javnih-licnosti-potpisnika-proglasa-qpreokretq.html

Svaka cast, dosta vise presipanja iz supljeg u prazno, Srbiji je potreban preokret 

Ako ce Ceda i Vuk da prave preokret, onda nek nam je bog u pomoci.

Kazem ja lista za odstrel...