ZoranJurkovic:
nema lose nista u Jugonostalgiji.
A Malagurski je konkretno izneo cinjenice u vezi njenog raspada, nema tu niceg spornog.
Bivsa juga je bila ekonomski i vojno jaka, onome kome je to smetalo, taj je i unistio.

A posledice svega toga vidimo i danas.

Nema tu lazi, i nostalgije, i sam mozes da se uveris o onome svega onoga sto se desilo. Prodane banke iz bivse juge, sve stranim bankama. Prodane fabrike, narocito one monopolisticke (duvan, cement, zelezare). Rasturena ekonomija, prodati rudnici, i tako dalje.

Covek je sve lepo nabrojao i opisao, nema tu lazi i prevare.

  Ne volim da se ponavljam,napisao sam o Težini lanaca svoje kad sam ga odgledao i tamo sam napisao šta mi i gde smeta.Pri tom sam (koliko se sećam) spomenuo ono populističko prekrajanje istorije.Na primer,uz inserte iz Banović Strahinje gde nabijaju na kolac R.Šerbedžiju on kao narator govori da su Srbi promenili veru upravo zbog toga.Nijednom nije spomenuo privilegije koje se dobijaju promenom vere,nisu ni Turci bili toliko zli.O stvaranju svih Jugoslavija je isti slučaj.Sva objašnjenja su data na brzinu i više liče na reklamu.O Titu koji je bio važan kao brend da ne govorim.Da se razumemo,u SFRJ nije bilo sve tako loše,zdravstvo i obrazovanje su bili besplatni ali tu je bilo i čuveno radničko samoupravljanje u kom je traktorista bez kvalifikacija po partijskoj liniji mogao da postane direktor zadruge.O nacinalnom ključu koji se primenjivao da ne govorim.Ipak nije ovo tema za to,nađi temu Težina lanaca ovde.
  Toliko o jugonostalgiji.

Istina o smrti Brisa Tatona!

Srpsko-kanadski režiser Boris Malagurski, poznatiji i kao srpski Majkl Mur, privodi kraju snimanje dokumentarnog filma o ubistvu navijača francuskog Tuluza Brisa Tatona (28). Kako „Alo!” saznaje, dokumentarac „The Presumption of Justice“ („Pretpostavka pravde“) u Beogradu će premijerno biti prikazan u maju u „Akademiji 28“.

Snimanje filma motivisale su sudbine dvojice mladića, tragično nastradalog Tatona u napadu Partizanovih navijača na Obilićevom vencu i Stefana Veličkovića (23), kome policijski zapisnik po kojem mu je u trenutku ubistva policajac pisao kaznu za parkiranje u Makedonskoj 5 nije bio ni od kakve pomoći i koji je osuđen na sedam godina zatvora.
- Ideja za film je zapravo potekla od prijateljice Dine Harović, koja je tražila producenta za film, i moja kuća „Malagurski Cinema“ je to prihvatila. Ona se, međutim, relativno brzo povukla iz projekta iz ličnih razloga, a ja sam preuzeo celokupan posao u vezi s produkcijom i režijom. Film se bavi analizom celokupnog incidenta vezanog za stradanje Tatona u centru Beograda i sudskim postupkom koji je vođen nakon toga iz jednog drugačijeg ugla - kaže Malagurski za „Alo!“.
On objašnjava da film imao višeslojnu poruku i da je pre svega želeo da, ako želimo da smatramo sebe informisanim, naglasi koliko je važno zagrebati ispod površine svake priče koju plasiraju „mejnstrim“ mediji.

- U suprotnom, podložni smo raznim manipulacijama koje se vrše zarad viših političkih ciljeva. Takođe, rizikujemo da se i sami jednog dana nađemo u poziciji u kojoj se našao Stefan Veličković, za koga svi materijalni dokazi, kao i svedoci koji su ispitani u istrazi i na glavnom pretresu, tvrde da se nalazio na sasvim drugom mestu u trenutku kada se odigravala tuča na Obilićevom vencu - kaže Malagurski.
„Glavne uloge“ u njegovom dokumentarnom filmu „tumače“ sve stranke iz ovog krivičnog postupka, advokati odbrane, Radmila Dragićević Dičić, predsednica Apelacionog suda koji je doneo pravnosnažnu presudu, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, srpski i francuski novinari koji su pratili slučaj, Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta.
- Svi su nam izašli u susret, međutim, članovima veća koje je donelo presudu, a za koje smo imali najviše pitanja, nije dozvoljeno da pričaju o konkretnim postupcima u kojima učestvuju. Osim toga, još uvek čekamo na dozvolu za intervju sa samim Veličkovićem - kaže Malagurski, napominjući da će film pokušati da odgovori na neka pitanja koja su ostala nedorečena i nejasna, ali da svakako neće zatvoriti priču jer je to u nadležnosti pravosudnih organa.
- Iako nemamo na raspolaganju sva sredstva koja je imao sud koji je utvrđivao šta se zapravo desilo tog 17. septembra 2009. godine na Obilićevom vencu, uspeli smo da profesionalno obradimo temu i otkrijemo neke detalje koji su dosad bili skriveni od javnosti. Za sada ne bih otkrivao previše jer se nadam da će građani imati želju da saznaju nešto više o ovom slučaju i da će otvorenog uma pogledati dokumentarac - zaključuje Malagurski.

Nikada nije bio na utakmici

Zanimljivo je da sam Malagurski, koji je rođen u Subotici i živi u Kanadi, u životu nikada nije bio na fudbalskoj utakmici.
- Niti imam posebnu želju da idem na takve događaje. Nemam generalno mišljenje o navijačima jer su oni ljudi kao i mi. Svi smo mi pomalo navijači onog trenutka kad nas, recimo, zainteresuje da li će Novak Đoković pobediti u teniskom meču ili ako smo srećni kada Srbija ostvaruje dobre rezultate u nekom sportu - kaže Malagurski.

Srpski Majkl Mur

Boris Malagurski, srpsko-kanadski filmski režiser, scenarista, producent i montažer, nagrađivan je na brojnim svetskim i domaćim festivalima. Njegov film „Kosovo: Možete li zamisliti“ prikazan je između ostalog na satelitskoj TV mreži „Russia Today“, dok je film „Jugoslavija - težina lanaca“ snimljen uz podršku Globalnog istraživačkog instituta.

Izvor: Alo

Film o Brisu Tatonu

„Propusti u suđenju su veliki”, smatraju Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori filma „Pretpostavka pravde”.

Film „Pretpostavka pravde” (The presumption of justice), o tragičnom stradanju francuskog navijača Brisa Tatona i sudskom postupku vođenom nakon toga, biće premijerno prikazan u petak, 29. juna u bioskopu Akademija 28 (Nemanjina 28). Film su režirali Boris Malagurski i Ivana Rajović, motivisani sudbinom dvojice mladića: Brisa Tatona, stradalog u napadu Partizanovih navijača na Obilićevom vencu, i Stefana Veličkovića, osuđenog na sedam godina zatvora zbog učestvovanja u napadu.

„Bavili smo se incidentom koji se dogodio 17. septembra 2009. godine kada je stradao Bris Taton, zbog čega svi građani Srbije treba da osete stid. Mediji su, međutim, o tom slučaju izveštavali crno-belo. Analiziranjem optužnice i presude zaključili smo da nije sve onako kako nam je predstavljeno”, kaže reditelj Boris Malagurski, autor dokumentarnih filmova „Kosovo: možete li da zamislite?”, i „Težina lanaca”.

Ivana Rajović dodaje da su, po njihovom mišljenju, osumnjičeni mladići proglašeni krivima pre nego što su optuženi, a kamoli osuđeni, što je kršenje tzv. pretpostavke nevinosti.

„Kao studenta prava zanimao me je ovaj slučaj u kojem ima dosta nelogičnosti i kontradiktornosti. Osuđeni Stefan Veličković imao je neoboriv alibi da nije mogao da učestvuje u tuči jer mu je u tom trenutku policajac, u Makedonskoj ulici, pisao prekršajnu prijavu zbog nepropisnog parkiranja. Policajac je svedočio na sudu, sud alibi nije prihvatio, i Veličković je, bez obzira na nedostatak materijalnih dokaza da se nalazio na licu mesta, već tri godine u zatvoru. Presuda, ispisana na 400 strana, teško je razumljiva i samim pravnicima”, smatra Ivana Rajović.

Na pitanje da li film ima za cilj da „raskrinka” pravni sistem ili da pomogne mladiću da izađe iz zatvora, Malagurski je odgovorio da on nema interes da drži ničiju stranu, da nije navijač niti je ikada u životu bio na nekoj utakmici. „Propusti su toliko veliki da me čudi kako već o ovoj temi nije snimljena emisija ili film”, kaže Malagurski.

Sagovornici i glavni akteri u njihovom dokumentarcu su: Radmila Dragićević-Dičić, vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, koji je doneo pravosnažnu presudu, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta BU, srpski i francuski novinari koji su pratili slučaj i drugi. Sa osuđenima nisu dobili dozvolu da razgovaraju, a političari, koje su zvali, nisu se odazvali pozivu.

Film traje 40 minuta. Reditelji kažu da je finansiran od donacija običnih ljudi, bez učešća sponzora i filmskih fondova. Prva projekcija je u petak u 20 časova, druga u 21.30, posle svake projekcije je diskusija.

Izvor: Politika

Он из Канаде зна боље него ми одавде 

  Dokumentarac je snimljen ali se trenutno može gledati samo u sklopu ove emisije. Nalazi se na samom početku i vredi da se vidi. Mislio sam da je vreme montiranih procesa davna prošlost ali sam se prevario.