Stevan Dinov, Australijanac s juga Srbije, završio još jednu belosvetsku avanturu na motoru

Prošao koroz Afriku na dva točka

Stevan Dinov (61), iz sela Božica kod Surdulice, posle 88 dana i pređenih preko 22.000 kilometara, uspešno je okončao još jednu svoju avanturu na dva točka. Stevan i njegov prijatelj Milan Hodak Baja, iz Adelaide (Australija), krenuli su na Petrovdan ovoga leta iz Stevanove rodne Božice motorima preko Afrike do Keptauna. Zbog loših puteva su na jugu Afrike menjali planiranu trasu, a motore ugasili u Najrobiju i brodom otišli za Australiju. Stevan se ponovo obreo u Srbiji da obiđe ostarelu majku Jonku (88).

- Motori su decenijama deo mog života. Na dva točka sam prošao celu Australiju, a onda sam 1998. godine pod točkovima ostavio oko 25.000 kilometara kroz bespuća Latinske Amerike. Prošle godine sam sa Australijancem Brusom Maklejnom na Đurđevdan krenuo iz Tokija, uspešno savladao 17.000 kilometara i na Petrovdan smo stigli na sabor u rodnu Božicu. Posle ove Afričke ture, tokom koje sam stigao da se popnem i na Kilimandžaro, pripremam se da krenem od Meksika do Aljaske - rekao je Dinov za Glas, pozivajući zainteresovane da mu se pridruže i jave na imejl adresu: st_di_bo @yahoo. com.

U Africi je, kaže, sretao naše ljude tamo gde im se najmanje nadao, kao ugostitelje, biznismene, članove civilnih misija UN. Mnogi su došli u Afriku kao radnici velikih preduzeća iz bivše Jugoslavije koja su preko Pokreta nesvrstanih dobijala velike poslove na tom kontinentu, a onda tamo i ostali i dobro se snašli.

- U jednoj provincijskoj pošti u srcu Afrike ispred mene su na šalteru bili ljudi sa oznakama UN.
Jedan mi je ličio na zemljaka i kad sam ga oslovio na srpskom, okrenuo se iznenađeno. Muku smo mučili sa hranom, a sardine su nam "na nos izašle". Brašno i hleb su mislena imenica za većinu Afrikanaca. Često nismo ni znali šta jedemo. Klonili smo se žena, iako su veoma atraktivne, ali kako tamo hara sida, svaka avantura je visoko rizična - kaže u šali Dinov, ali istovremeno pokazuje i neke fotografije s lepim Afrikankama.



Izvor: Glas Javnosti \ M. Doderović

 

Šta reći.
I ja bih isto kad bi me netko finansirao.

Pa sad... zvuci egzoticno, ali nije bas daleko stigao. Ako je recimo, krenuo iz Egipta, onda je jos prosao Sudan, te dosao do Kenije (Najrobi), a odatle do Cape Town-a ima jos jako mnogo. Lepa avantura jeste, ali nije bas neki podvig, jer danas je broj ljudi koji predju ceo africki kontinent prilicno veliki. Ne nasih ljudi, naravno, ali svejedno.

Predjenih 22 hiljade km je takodje preterano mnogo, skoro nemoguce. Od Beograda do mene, tj. Johannesburga ima manje od 8 hiljadarki km vazdusnom linijom, a do Najrobija nesto vise od 5 'iljada. Pa sad, i da su isli mnogo cik-cak (i cak-cik)... mnogo je, kume.

Ali opet svejedno, lepo je videti da se nesto negde krece.

i to sto kazes 

svaka chast choveku

treba imati herca za to

Ja imam herca, ali nemam money, money, money, money, money, money, mo......... 

Bar ne za takvu avanturu. Daleka je ta zemlja kengura.

blago njemu,ali moj bivsi profa je biciklom stigao do belgije i upao u dinisovu knjigu,bio je u novinama.eto je voznja na dva tocka

Dobro je sto se nije sapleo o neki kabl ....