Remesiana - Бела Паланка



Ремесијана је археолошки локалитет који се налази у месту Бела Паланка (општина Бела Паланка). Припада категорији споменика културе од великог значаја, који је уписан у централни регистар 1988. Локални регистар води Завод за заштиту споемника културе Ниш. Ремезијана је била седиште епископије (седиште епископа Никите) у 4. веку.

Локалитет се налази на ужем градском подручју Беле Паланке, на траси античког пута Naissus — Serdica, на око 35 km од првог и на око 106 km од другог центра. Бедеми и унутрашњост утврђења делимично су истражени. Некрополе су идентификоване на основу случајних налаза. Крајем 19. и почетком 20. века обављени су мањи аматерски археолошки радови. Прва ископавања започела су 1956. године, током савремених грађевинских радова и са прекидима трају до данас. Откривени објекти су конзервирани.

Semendria – Mons Aurelus - Смедерево



Један од лимеса (граничних утврђења) Градско насеље Mons Aureus, на левој обали потока Сеона, пружало се на већем простору поред Дунава. Изворни подаци о овом насељу потичу из III и IV века. У Еутропији се спомиње гајење винове лозе у околини овог насеља за време цара Проба (276-282), једног од тројице римских царева, које је Риму подарила древна Илирија. Монс Ауреус је означен као цивитас (насеље) удаљен 26 миља од Singidunuma (Београда). Tabula Peutineriana, која се датира у IV век, потврђује овај податак, док га Itinerarium Antonianum лоцира на две миље мање.

Између овог насеља и следеће станице Винцеје, нађени су трагови римског граничног утврђења. Vincea (Ћириловачки поток) је била насеобина између два града Mons Aureusa и Marguma (Дубравица).

Taurunum - Земун



Таурунум је римско насеље у провинцији Доња Панонија (лат. Panonia Inferior), које се налазило на територији данашњег Земуна, тачније на Гардошком брегу, а обухватало је тврђаву, цивилно насеље (у почетку лат. canabae) и некрополу. Развило се на старијем келтском утврђењу током 1. и трајало до 4. века. Чинио га је кастел дунавске флоте, као и цивилно насеље. Од остатака материјалне културе откривени су остаци фортификације, гробна архитектура и епиграфски споменици, рељефи, оставе новца и сл.

Ulpiana - Липљан






Улпијана (лат. Ulpiana) или Јустинијана Секунда (лат. Iustiana Secunda) је била римски и рановизантијски град у провинцији Горњој Мезији. Њени остаци се простиру на површини од 70 хектара на простору између Приштине, Грачанице и Липљана, на свега 1km од манастира Грачаница. Археолошка истраживања локалитета започета 1954. године и даље трају, а најзначајнији досадашњи налази су: мермерна женска глава, накит из тзв. Готског гроба I позлаћене крстасте фибуле.

Улпијана се налази под заштитом државе Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја, али је њен статус крајње нејасан, како услед саме политичке ситуације у јужној српској покрајини, тако и услед чињенице да су приватна лица власници земљишта на коме налазе њени остаци.

Не зна се са сигурношћу када је основана Улпијана, али је то највероватније било током владавине цара (Марка Улпија Нерве) Трајана (98—117). Већ средином II века је добила статус муниципијума, а у III веку се у њој налазио римски прокуратор. Ранохришћански свеци Флор и Лавр, били су каменоресци из Улпијане, који су према хришћанском предању, због своје вере бачени у бунар.

 Касније је град постао седиште епископа који се помињу на саборима у Сердици (Сердички) 343. године (Македоније) и Цариграду (V васељенски) 553. године (Павле). Иако је град био опасан бедемима широким и по три метра, ојачаним кулама у облику потковице смештеним на раздаљинама од по тридесетак метара, Готи су га опустошили 471. године. Пола века касније, Улпијана је 518. године сравњена са земљом у великом земљотресу. Град је након тога обновио византијски цар Јустинијан I (527—565), по коме је град и назван Јустинијана Секунда, за разлику од Јустинијане Приме, код данашњег Лебана.