Singidunum - Београд



Име града који се налазио на месту данашње српске престонице, пореклом келтско, Римљани су прихватили кад су на некадашњем њиховом утврђењу подигли своје. Осамдесетих година I века Сингидунум је постао стал-но седиште римске Четврте легије. У том веку је у зидинама Сингидунума основана и прва хришћанска епископија, и то од стране руко-положеника самог апостола Павла. Дуго је у граду било јако и аријанство. У доба цара Трајана, насељу нараслом око овог војног логора додељен је статус муниципија, a 239. године (или нешто касније) Сингидунум постаје колонија. Ари-јанство је и у Сингидунуму имало великих поборника. Град је у V веку страдао од Хуна, али га је Јустинијан обновио. Почетком VII века, као и већину других, заузели су га Авари.

На античком Сингидунуму лежи данас центар Београда и његови делови често израњају на површину (као недавно, на ободу Ка-лемегданског парка, када су реконструисане трамвајске шине). Истраживања су досад спровођена махом у тврђави и њеној околини. Откривени су остаци логора, аквадукта, цистерне и гробља. Мостом преко Саве римски град је био повезан са Панонијом. Делови зидина војног логора могу се видети у Римској дворани Библиотеке града Београда, a збирка надгробних споменика изложена је у доњоград-ским пећинама (у такозваној Барутани). И код Скупштине града Београда, приликом радова 2004. године. откривени су трагови римске некрополе смештене уз пут који је (линијом данашњег Булевара краља Александра)водио на исток.

Римски Сингидунум и српски Београд живе, тако, један са другим, један у другом. Древни град може помоћи модерном тачно у оној мери у којој модерни помог-не древном. A то зависи од нас, да-нашњег поколења.

Јustiniana Prima – Царичин град



Остаци овог града налазе се недалеко од Лебана. Као и оближња река, назван је Царичиним Градом. Стручњаци нису сасвим сагласни да ли га треба сврставати у римско или византијско наслеђе. али та дилема је умногоме вештачка. Цар Јустинијан, последњи велики обновител. моћи Римског Царства, иако је припадник друкчијег културног круга, себе је називао .ромејским царем" и директно се надовезивао на то наслеђе. Завичајни град Јустинијана Прима, чији су остаци по свој при-лици ови нађени код Лебана, подигаоје подаље од немирне дунавске границе, на главном путу из централног Балкана ка југу. Намеравао је да га претвори у будуће управно и црквено средиште Илирика.

Јустинијана Прима саграђена је у три целине. Њена Акропола, Горњи и Доњи град опасани су засебним бедемима с кулама. По остацима велике цркве, крстионице и палате на Акрополи, јасно је да је овде било и епископско седиште. Испод Акрополе, Горњи град су пресецале, са истока на запад и са севера на југ, две главне улице, које су се укрштале на великом кружном тргу. Дуж улица откривене су рушевине стамбе-них зграда, трговачких и занатских просторија, a у једном кутку нађени су и остаци вишеспратница. У Горњем граду су и рушевине трију цркава и остаци јавних купатила.

У Доњем граду, који је можда настао касније, опет су остаци двају цркава, цистерне и купатила. Трагови грађевина (међу којима су две цркве и аквадукт) постоје и изван Доњег града. Ископавања су изнела на видело и велики број предмета разне намене: посуђе, накит. оружје, алат, новац. Ти предмети чувају се већином у лесковачком, a делимично у београдском Народном музеју.

Turres - Пирот



Турес (лат. Turres) је античко насеље које се налазило у пограничној зони између Тракије и Мезије, на простору данашњег Пирота. Према археолошком налазима почетак развоја насеља датује се у 2. век н. е .
Постојање римског утврђења на путу између данашњег Ниша (лат. Naissus) и Софије (лат. Serdica) потврђено је у античким итенерарима из 3. века (лат. Itinerarium Antonini Augusti) где је поменуто да се Турес налазио 43 миље, односно 46 миља удаљен од Наиса. Турес се помиње и на Појтингеровој табли, где је лоциран на 49 миља од Ниша.

Насеље је највероватније порушено током 5. века у најезди Хуна.

Претпоставља се да је насеље обновљено у доба Јустинијана, који је у периоду од 530. до 552. године у Ремезијанској области обновио тридесет утврђења, међу којима и Турес.

Horreum Margi - Ћуприја



У самом центру, постоји налазиште римског града Хореум Марги, када је Ћуприја била највеће градско насеље горње Мезије. У том периоду кроз Ћуприју је пролазио један од главних римских путева - Виа Милитарис, док је сам град представљао главни привредни, трговачки, саобраћајни, стратегијски центар, као и центар за израду оружја и највеће складиште жита по чему је град и добио име Житница Мораве.

На месту данашње касарне, пронађене су многе ископине из тог периода, као што су: новац,  водовод, саркофази, табла са натписом Хорреум Марги, а на месту садашњег музеја, који носи назив по истоименом граду, постоје ископине самог насеља.

Acumincium – Сланкамен



Акуминкум (лат. Acumincum, Градина) је античко утврђење и средњовековна тврђава који су се налазили на обали Дунава, на лесном платоу, код данашњег Сланкамена, у општини Инђија. Археолошким ископавањима 1995. године утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу Скордиска од кога су сачувани делови бедема.

У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидума подигнуто је римско утврђење. Из најстаријег античког слоја од археолошких налаза јављају се керамика, опека и тегула. Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљене. Зидови су били од камена. Овде је била стационирана кохорта 1. лат. Campanorum). И ово утврђење је било прилагођено конфигурацији терена.

На налазишту су на остацима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Зеленкамен.

Bassianae - Доњи Петровци



На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Bassianae. Насеље је основано у I веку као аутономни цивитас, а трајало је све до VI века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом.

Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре.

Bononia - Баноштор

Баноштор односно Бан Моноштра или Банов Манастир је утврђење које је постојало на простору данашњег истоименог сремског села и чија је тачна локација данас непозната.

На простору Баноштора је још у доба Римљана постојао каструм под именом Бононија или Малата чији тачан положај до данас такође није утврђен, али је вероватно на његовим основама подигнуто средњевековно утврђење које је називано Кеу, Кеве и Кует и које је представљало седиште округа. У њему је 1150. године мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш подигао бенедиктански самостан који је по њему назван Банов Манастир односно Бан Моноштра што је током векова постао назив и за саму тврђаву (како први пут помиње 1473. године), као и за насеље које се око ње развило.

Burgunac -Нови Бановци

Подручије на којем се налазе Нови Бановци насељавано је још од давнина. У центру насеља постоји римско археолошко налазиште Бургена лат. Burgenae. Нови Бановци представљали су раскрсницу Истока и Запада а и дан данас у центру места постоји кућа под називом „Јанескина кафана“ која је у турско време служила као коначиште за све војнике и трговце који су путовали за Истанбул и Беч.

Cusum - Петроварадин



Почетком последњег века старе ере подручје Петроварадина настањују Келти, да би их два века касније сменили Римљани, који подижу своје утврђење Кусум на подручју између садашњег Петроварадина и Сремске Каменице. Тада је на Петроварадинској стени била осматрачница за утврђену Римску границу Лимес, која је одолевала нападима разних освајача.

У 4. веку, у доба Сеобе народа утврђење Кузум је порушено од стране Хуна.

Nepolanta - Нови Сад


Лимес (гранично утврђење)

У 1. веку пре нове ере, на овом подручју појављују Римљани, који  на десној обали Дунава подижу прву већу тврђаву под именом Кузум (Cusum) и укључују је у провинцију Панонију. Дунав је тада чинио лимес Римског царства, које је обухватало његову десну (сремску) обалу, док је на левој обали реке, У Бачкој, од 1. века нове ере становало сарматско племе Јазиги. Налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и Римљана. Римљани су повремено запоседали и јужну Бачку и држали ове пограничне просторе у функцији контралимеса, а у циљу обезбеђивања додатне границе, изградили су у Бачкој шанчеве са јарком, данас познате као Римски Шанчеви.