Slazem se, svi profesori bi trebali dzaba da pisu knjige, a onda drzava da uzima kajmak porezima i dadzbinama na iste...

Druze moj, ti pre 14 godina nisi znao sta je internet, plus nije postojala devedeset osmica. Gde si hostovao svoj sajt? Na atariju ili komodoru?

To je bilo 2002-ge.
Koristio sam Netfirms cinimi se.

Cekaj, zar sada nije 2016-ta?
Do djavola, moram popraviti ovaj BIOS Clock...

_________________
U svakom slucaju - jasno se vidi da sam bio ispred vremena...

moglo je pre 14 godina da se hostuje sajt kod sezama
btw cuvam jos neke njihove cdove sa korisnim programima 96 ili 97 su poceli sa tim
offtopic naravno

Za Vasu informaciju - ja sam na Netu od 1996-te.
Sta mislis otkud imam tako kratak mail na hotmailu - brana@hotmail.com
Takodje - prvi sam u "gradu" koji je nabavio OCR skener.

Ma u redu je bulma, covek sa takvim znanjem i tehnickom opremom u to vreme, zicko knjige na faxu.


Nisam ja to njega pitao onako.

---

Pravo na knjigu

Korišćenjem udžbenika student ulaže u sebe i svoje znanje, pa je zato krajnje vreme da se stane na put „fotokopir-mafiji“ i zaštite autorska prava profesora plaćanjem naknade za kopiranje . Akademci ne treba da žale novca za svoje obrazovanje – poznato je da se većina poslodavaca u Srbiji hvali da sa fakulteta dobijaju svršene stručnjake koji odmah mogu da počnu da rade, upoznate sa najnovijim dešavanjima u svetu iz njihove oblasti, a sve su to naučili iz dobrih udžbenika koje su sa pažnjom pripremali njihovi profesori. Kažu da svako ima pravo na obrazovanje, kao što i profesor ima autorsko pravo na svoj udžbenik. Ako smo zabranili fotokopiranje udžbenika da bismo zaštitili autorsko pravo profesora, što je svakako trebalo da bude učinjeno, hoćemo li kontrolisati cene udžbenika u zemlji Srbiji, sa prosečnom platom od 300 evra, kako bismo zaštitili pravo svakog čoveka na obrazovanje? Posebna je priča što su se neki studenti zapitali da li se za pojedine knjige plaćaju prava samo autoru čije je ime na koricama ili grupi (nepotpisanih) autora od kojih su slobodno preuzimani pojedini delovi.

I kad pozajmite knjigu iz biblioteke treba da se plati naknada na ime autorskih prava. Ipak, da nije autora ne bi bilo ni biblioteka: one ostvaruju veliki profit na tuđim delima, plate ih jednom, prilikom kupovine, a onda godinama, decenijama, iznajmljuju svojim čitaocima ubirajući prihod i bogateći se. Dobro je poznato kako su biblioteke profitabilne ustanove i krajnje je vreme da i one plate.

Na stranu sa ironijom. Autorsko pravo je ozbiljna stvar i to su shvatili naši zakonodavci koji predlažu nove odredbe kojima zabranjuju fotokopiranje knjiga i traže da biblioteke plaćaju naknadu piscima za pozajmljene knjige. Osim u nerazumljivim zakonskim predlozima problem je i u lošim izdanjima i još gorim prevodima, previsokim, nerealnim cenama, našem prepisivanju, i možda pre svega – našem niskom standardu zbog kojeg je krajnje vreme da se podsetimo šta to beše jeftino izdanje, ako želimo da imamo još ponekog čitaoca. Za dobar udžbenik, međutim, i za dobru knjigu, ne treba da nam bude žao da izdvojimo i više novca da bismo imali pravu i vrednu stvar, stvar koja se ne fotokopira, koja se ostavlja deci. Samo se čini da je sve manje dobrih knjiga, a i nama je sve više stalo da ostavimo detetu stan i vezu za posao.

Mislim da ne treba da brinemo mnogo zbog mogućih zloupotreba: neovlašćenog fotokopiranja ili izdavanja knjiga iz biblioteke „na crno“. Novim generacijama svaki tekst duži od dvadeset-trideset rečenica je „smor“, romani su nešto ubitačno dosadno što čita moja baba, a udžbenici puko sredstvo da bubanjem rečenica napamet izmame dobru ocenu, posle čega prestaje svaka njihova funkcija. Oni svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo iskazuju sličicom sa podignutim ili spuštenim palcem, sreću „smajlijem“, tugu istim tim „smajlijem“, ali sa suzom. Uz svu tu naprednu tehniku komunikacije, oni vas pitaju: Šta će meni da čitam knjige?

Izvor: Politika

Cilj je da se napravi glupa nacija.
Sto u Srbiji pored Granda nije nimalo tesko (zapravo - mislim da su dovrsili nekih 97.2% posla u tom smislu)
Pazi molim te Fotokopir mafija (kojoj ce Srbija zdusno da stane u kraj, dok tolerise farmaceutsku mafiju)
Takodje - Biblioteka je profitabilna institucija, a Fonto i ostale igre na srecu (ukljucujuci i ozakonjeni vidovnjaci koji hostuju lokalne televizije u nocnim satima to nisu) i oni imaju sva sredstva i "zelena svetla" za rad.

Забрана умножавања књига
| Ј. Г.

За непоштовање ове одредбе Закона предвиђена је затворска казна у трајању од три до пет година. Дакле, студенти, а они су први који ће се наћи на удару овог закона јер су најредовнија клијентела фотокопирница, у случају да као бруцоши буду ухваћени на делу, лако би могли да апсолвентске дане дочекају – у затвору. 

Изменом и допуном Закона о ауторским правима забрањено је копирати целе књиге, осим ако је реч о делима чији су примерци распродати најмање две године. До сада је Закон о ауторском и сродним правима предвиђао могућност да физичка лица умножавају целе књиге без накнаде аутору, али само у личне, некомерцијалне сврхе. Без накнаде аутору, "за некомерцијалне сврхе наставе" могу се фотокопирати одломци појединачних ауторских дела, дозвољени су и "јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави", као и "јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама", али само ако извођачи не добијају новац за учешће у школској представи. Једна од новина је и забрана "умножавања нотног записа музике, осим ручним преписивањем".

За непоштовање ове одредбе Закона предвиђена је затворска казна у трајању од три до пет година. Дакле, студенти, а они су први који ће се наћи на удару овог закона јер су најредовнија клијентела фотокопирница, у случају да као бруцоши буду ухваћени на делу, лако би могли да апсолвентске дане дочекају – у затвору.

Како је за неколико београдских медија изјавио Владимир Марић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину, нашим правосуђем је утврђено да када студент за потребе учења и полагања испита на факултету умножи ауторско дело, реч је о комерцијалној потреби, јер он тиме улаже у своје образовање, посао и плату. По истој логици, евентуално копирање приручника Како се удати за милионера (ауторке Ксенија Собчак, Оксана Робски, Москва 2010) требало би да буде комерцијална сврха, у случају да савети из књиге заиста делују. Међутим, пошто ове књиге нема на нашем тржишту, по свему судећи, њено фотокопирање не подлеже одредбама новог закона.

"Ауторско право је право приватног карактера и штити се на приватан захтев. Оног тренутка када аутор сазна за неовлашћено умножавање свог дела, предузеће правне радње у циљу заштите свог права. Они који се професионално баве пружањем услуга фотокопирања треба да знају да је копирање читавих књига овим законом забрањено", каже Марић. "То је учињено због високе цене писања и штампања нотног материјала легалним путем. Полази се од претпоставке да би копирање таквих материјала, нотних свезака и других разних партитура у фотокопирницама озбиљно нарушавало легитимне интересе аутора и издавача", навео је Марић у изјави за "Политику".

Упитан да ли ће забрана фотокопирања уџбеника који су у продаји повући за собом и обавезу уређивања висине цене уџбеника како би били доступни свим студентима, Марић је рекао да ова одредба спречава неовлашћено копирање књига и нема никакве суштинске везе са њиховом тржишном вредношћу. А управо су цене, према речима студената, један од главних разлога што се многи од њих одлучују за ископирани примерак. У просеку, уџбеници коштају од 500 до 3000 динара, а за већину оних "обичних", без посебне опреме, треба издвојити између 500 и 1000 динара.

Извор: Недељник Време.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2011&mm=10&dd=14&nav_id=549463

---

 

Jos jedan pokazatelj da nasa drzava ide u korak sa svetom samo kada njenoj guzi to odgovara.
Neka usvoji zakon po kojem se placa MINIMUM osam dolara na sat rada (i da nezaposlena lica na birou imaju istu toliku kolicinu novca dok im se ne obezbedi posao) pa da vidis kako ce ovaj zakon postati nepotreban jer cemo svi zeleti da posedujemo "original".

Also... ništa se nije promenilo od tad.