Glad na Rogu Afrike: Strah svih strahova
Zamislite da iscrpljeni i bez namirnica pešačite od Beograda do Zagreba, da na putu kroz pustoš bez hrane odolevate militantnim grupama i bolestima i na kraju stižete u kamp gde vladaju zaraze i bitke oko sledovanja među 390.000 izgladnelih ljudi



Ostavimo li se naših mučnih, svakodnevnih, naizgled nerešivih problema i spustimo se pet hiljada kilometara na jugoistok, videćemo nešto što je možda očekivano, ali je retko zabeleženo u takvom obimu – jednu gotovo neverovatnu sliku ljudskog užasa. Na krajnjem istoku afričkog kontinenta, u oblasti koja se naziva Rog Afrike, trenutno vlada stravična glad, izazvana sušom kakva nije zapamćena bar 60 godina unazad.

U želji da nekako prežive, stotine hiljada ljudi iz ove oblasti kreću na put tražeći spas u daleko udaljenim izbegličkim kampovima. Prema podacima Ujedinjenih nacija najstrašnije stanje trenutno je u Južnoj Somaliji, u oblastima Bakul i Donji Šabel, gde ljudi nemaju nikakav drugi izbor osim da umru od gladi. Odavde se hiljade ljudi dnevno odlučuje da krene u neizvestan pohod u nadi da će negde drugde pronaći spas.

Ljudi iz Južne Somalije u talasima prevaljuju na stotine kilometara potpuno suve zemlje. Porodice putuju dvadeset dana kroz pustinju. U toj golgoti neki od njih su prinuđeni da piju samo vodu jer gotovo da nema načina da utole glad. Nigde na horizontu nema žive stoke, biljne hrane ili bilo čega jestivog. Neke grupe se u putu suočavaju sa iscrpljenošću i zaraznim bolestima, ali i opasnošću od naoružanih islamista. Izbegli vuku nemoćne, ali suočeni sa bezizlazom, iza sebe ostavljaju one koji neće preživeti putovanje – najčešće decu.

Jedan od pravaca kretanja izbeglica iz Somalije vodi u Keniju, gde se na granici nalazi izbeglički kamp Dadaab, čije su razmere postale divovske. U kampu koji može da primi 90.000 ljudi trenutno se nalazi 390.000 izbeglica iz Somalije. Uslovi u njemu su stravični, hrane nema dovoljno, rastu pretnje od epidemija, a bezbednost je ozbiljno ugrožena – zabeležen je veliki porast slučajeva silovanja.

Svakog dana u Dadaab stigne između 1300 i 1500 novih pridošlica. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije dnevno apeluju da se pronađu sredstva neophodna da se Rog Afrike prehrani. Međutim, već nedeljama se njihov glas jedva čuje.

IZVAN KONTROLE: 

It’s twelve noon in London, seven AM in Philadelphia, and around the world it’s time for: Live Aid, euforično je rekao Ričard Skiner pre 26 godina, najavljujući jednu od najpoznatijih akcija protiv gladi svih vremena – humanitarni koncert Live Aid, koji su u više gradova organizovali rok muzičari Bob Geldof i Midže Ure kako bi prikupili sredstva za rešavanje gladi u Africi. U direktnom prenosu, koncerte je 13. jula 1985. pratilo oko 1,9 milijardi ljudi u 150 zemalja.

Sada nema Boba Geldofa. Glad na Rogu Afrike izmiče intervenciji međunarodne zajednice. Pre tri nedelje generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je sazvao hitan sastanak sa šefovima UN agencija. Humanitarne agencije su procenile da je potrebno oko 2,5 milijardi dolara da bi se kriza sanirala, ali su do početka avgusta uspele da prikupe samo polovinu potrebnih sredstava. Početkom ove nedelje se u akciju uključila i Afrička Unija, koja je najavila da će održati samit kako bi sakupila sredstva da se pomogne Rogu Afrike.

Prema poslednjim podacima kancelarije Ujedinjenih nacije za koordinaciju humanitarnog rada, OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs), glad je na Rogu Afrike pogodila 12,4 miliona ljudi zbog razornih posledica velike suše koja je zahvatila više zemalja na istoku Crnog kontinenta. Suša traje od prošle godine, a smatra se da je njen efekat tako razoran zbog El Njino fenomena na Pacifiku, mada ima mnogo glasova koji veruju da je reč o posledicama dugoročnog globalnog zagrevanja (vidi okvir).

Glad je najteže pogodila Somaliju gde je u više oblasti ugroženo 3,7 miliona ljudi i odakle stiže najviše izbeglica. Ova nesrećna zemlja se praktično nalazi u stanju anarhije – Somalija je po mnogim viđenjima klasični primer neuspele države, centralnu vladu nema još od 1991. godine, vlast koja ima potporu UN-a jedva da kontroliše i samu prestonicu Mogadiš, a zemljom haraju pirati, pobunjenici, raznorazne naoružane grupe i islamisti poput Al-Šabaaba, grupe koja je bliska Al kaidi i koja kontroliše trenutno zbog gladi najugroženije, južne delove zemlje.

No, pored Somalije, ovom biblijskom sušom su ugrožene i Kenija i Etiopija, kao i država Džibuti. U Keniji je trenutno za 3,7 miliona ljudi neophodna humanitarna pomoć da bi se prehranili, dok je u Etiopiji ugroženo čak 4,8 miliona osoba. U znatno manjem Džibutiju za 165.000 ljudi je neophodna pomoć.

U međuvremenu, većina domaćih i stranih medija je rutinski, pa čak i donekle ravnodušno, donela okrajke priče o ovoj afričkoj katastrofi i nemogućnosti humanitarnih organizacija da se sa ovim problemom izbore. No, nije čudno zašto je jednom Evropljaninu, čak i kada živi u Srbiji, teško da razume veličinu nevolje koja se događa na Rogu Afrike.

Zar tamo i inače ne vlada glad, možda se pitate. Kao u svakoj nesreći, postoje različiti stepeni bede. Na tako velikom području kao ovo koje zauzimaju Etiopija, Kenija, Somalija i Džibuti nije na svakom mestu stanje jednako, niti je uvek isto. Posmatrajući problem iz te perspektive, vidi se da je uobičajena glad na mnogim mestima ove godine dostigla viši nivo, a ponegde je poslednjih meseci dostigla dramatične razmere, koje su bukvalno nepodnošljive.

SKALA BEDE:

Prema klasifikaciji koju su pre sedam godina predložili Pol Houv i Stefan Devero, stepen rasprostranjenosti kao i "intenzitet" gladi može se meriti skalom od nule od pet stepeni. No, u merenju gladi se najčešće koristi takozvana IPC skala (Integrated Food Security Phase Classification), koju je razvio FAO, organizacija za hranu i poljoprivredu UN-a. Sudeći prema aktuelnoj IPC skali, mapa regiona je ugrožena bez presedana u poslednjih 25 godina.

Trenutno na Rogu Afrike samo planinske oblasti u Etiopiji, zatim oblast oko prestonice Adis Abebe, kao i oblast u Keniji oko Najrobija, ne strahuju od gladi – snabdevanje i cene hrane su stabilni, više od 80 odsto domaćinstava zadovoljava osnovne potrebe, a smrtnost je relativno niska. Stanovništvu je po čoveku trenutno dostupno iznad 2100 kilokalorija hrane i četiri litra vode, koliko dnevno zahteva bazalni metabolizam.

Međutim, sve ostale oblasti u četiri države se nalaze u graničnom stanju uzbune gde snabdevanje hranom nije bezbedno, cene hrane su nestabilne i vladaju nestašice. Zapravo, najveća područja su već na trećem stupnju, u stanju krize – skoro tri četvrtine Kenije, polovina Etiopije, praktično cela Somalija i granične oblasti u Džibutiju. To znači da je društveni sistem uzdrman, ali je očuvao koheziju, da su mere koje se preduzimaju neadekvatne, a da najmanje 20 odsto domaćinstava često ne može nikako da dođe do hrane.

Čak pola ove regije, koja je u stanju krize, zapravo se već nalazi u stanju humanitarne uzbune. Oko 20 odsto domaćinstava u tim oblastima suočava se sa ekstremnim nestašicama, sa visokim nivoom neuhranjenosti i velikom smrtnošću. Cene namirnica su izuzetno visoke, a prema podacima OCHA, nabavna cena namirnica je skočila za 68 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. U severnoj Keniji su cene skočile za 58 odsto, u jugoistočnoj Etiopiji za 117 odsto, a u južnoj Somaliji čak za 240 odsto.

U ovom delu regije stanje je najgore – na petom stupnju, koji se smatra katastrofom gladi. Ujedinjene nacije su 20. jula prvi put posle tri decenije zvanično proglasile glad u nekoliko oblasti u južnoj Somaliji. To znači da su izgladnjivanje, smrt i oskudica evidentni na svakom koraku.

U Južnoj Somaliji trenutno je svako treće dete pogođeno neuhranjenošću. Svakog dana dve odrasle osobe ili četvoro dece na svakih 10.000 ljudi umre od gladi. Pre nego što su UN proglasile glad u ovim oblastima, na jugu Somalije je umrlo više desetina hiljada ljudi, a da stvar bude gora, očekuje se da će se sličan scenario proširiti i na druge oblasti.

KAMPOVI BEZNAĐA:

Kako bi pobegli od sigurne smrti, oko 770.000 ljudi sa juga Somalije je krenulo u tri pravca – ka Keniji, ka Etiopiji i ka prestonici Mogadišu. Ovaj grad pruža nesigurno utočište, a humanitarci u njemu vrlo teško dostavljaju hranu izgladnelima čak i kad je ima u dovoljnoj količini.

Izbeglice koje se kreću ka Etiopiji stižu u kamp Dolo Ado, u kome se nalazi oko 120.000 ljudi, od kojih je oko 54.000 stiglo od početka godine. Ovde oko 50 odsto dece boluje od neuhranjenosti, odnosno izgladnelosti. Znatno veći kamp je pomenuti Dadaab gde su Ujedinjene nacije, počev od 13. jula, organizovale vazdušni most i svakog dana dopremaju tone hrane i šatora za novopristigle. S obzirom na prisustvo 390.000 izbeglica, a svakog dana ih je sve više, situacija se vrlo teško održava pod kontrolom.

Smrtnost novorođenčadi u kampu je porasla na 7,4 na 10.000 dnevno, a nivoom uzbune se smatra 1 na 10.000. Pored nasilja i slučajeva silovanja, pa i opasnosti od HIV-a, kampovima se zbog nehigijenskih uslova šire raznovrsne epidemije, koje odnose živote u neverovatnim razmerama. U Dadaabu vlada epidemija boginja među decom – 426 ih je obolelo od ove bolesti, 11 je umrlo, mada je u proseku rizik od smrti jedan u dva miliona obolelih od boginja.

Kako shvatiti razmere ovog grada gladnih? Svakog minuta u izbeglički kamp Dadaab uđe jedna nova osoba koja je, danima putujući kroz pustoš, na njegovom ulazu saznala da životna agonija nije ni blizu gotova. Zamislite da, tragajući za hranom, iscrpljeni i bez namirnica, pešačite od Beograda do Zagreba, da odolevate militantnim grupama i bolestima, i na kraju, stižete u kamp gde nećete dobiti odgovarajuću medicinsku negu i sa mukom ćete se boriti za sledovanja među 390.000 izgladnelih ljudi.

Ipak, kamp pruža utočište od najvećeg straha – gladi. "Kako možete da uplašite čoveka čija glad nije samo u njegovoj skučenoj utrobi, nego i u jadnim trbusima njegove dece? Ne možete ga zastrašiti – on je upoznao strah svih strahova", kaže Džon Stejnbek u Plodovima gneva.

Reporteri u kampu Dadaab su prošle nedelje zabeležili slučaj žene koja je svoje bolesno dete ostavila na putu do kampa. "Stalno vidim njegov pogled", ponavljala je reporterima. Jedna druga žena koja se porodila na putu do kampa ništa nije pojela skoro dva dana nakon porođaja. Njena budućnost je sasvim neizvesna, no, ona i njena porodica su uspeli da stignu do Dadaaba i umaknu strahu svih strahova.

Tek rođenoj bebi dali su ime "Liša". Život.



Nedeljnik Vreme

Somalija: Četiri miliona ljudi gladuje



Ujedinjene nacije su saopštile da je više od polovine stanovništva Somalija – četiri miliona ljudi - sada u kriznoj situaciji zbog gladi koja se širi zemljom, a da je 750 hiljada u smrtnoj opasnosti. U izveštaju Svetske organizacije, navodi se da se glad proširila i na šesti somalski region i da se očekuje dalje širenje u naredna četiri meseca ukoliko se pomoć ne poveća.
Odeljenje Ujedinjenih nacija za analizu bezbednosti hrane u Somaliji, saopštilo je da su akutna neuhranjenost i stopa smrtnosti prevazišli prag gladi u zalivskom regionu na jugu zemlje. U istom izveštaju se navodi da su siromašna domaćinstva u regionu suočena sa ogromnim manjkom hrane usled slabog prinosa žitarica i opadanja kupovne moći.
Medjunarodna organizacija navodi da su desetine hiljada ljudi u Somaliji već umrle i da su polovina od toga deca. Koordinator UN-a za humanitarne poslove u Somaliji, Mark Bouden, danas je izjavio da se ogromne potrebe naroda u Somaliji ne zadovoljavaju i da će naredna četiri meseca biti kritična za stabilizaciju situacije. On je dodao da su radnici Ujedinjenih nacija proteklih nedelja mogli da prošire delatnost, zahvaljujući povećanju novčane pomoći država donatora.

Glas Amerike

Glad u Somaliji može odneti 750.000 života



Ujedinjene nacije (UN) su saopštile u ponedeljak da se glad širi jugom Somalije, gde se četiri miliona ljudi smatra ugroženim, uz prognoze da 750.000 ljudi preti smrt u narednih nekoliko meseci, otkrivaju dramatični podaci UN-a. Polovina onih koji su do sada umrli su deca.

Ujedinjene nacije su u ponedeljak proglasile glad u šestom regionu Somalije i upozorile da će situacija u narednim mesecima biti još teža.

Broj ljudi koji umiru zbog nedostatka hrane u južnom regionu Bej prešao je granicu kojom je definisana glad, objavila je svetska organizacija. U saopštenju se navodi da je desetine hiljada ljudi umrlo od posledica najveće suše u istočnoj Africi u poslednjih 60 godina.

Ujedinjene nacije navode da bi u Somaliji u naredna četiri meseca moglo da umre 750.000 ljudi, ukoliko ne bude adekvatnog odgovora. Glad je u ovoj zemlji ugrozila ukupno četiri miliona ljudi.

UN su ranije saopštile da je pomoć hitno potrebna za oko 12 miliona ljudi u zemljama roga Afrike. Najteže je pogođena Somalija, ali je kriza zahvatila i Keniju, Etiopiju i Džibuti.

"Akutna neuhranjenost i surova stopa smrtnosti prevazilaze pragove gladi u regiji Beja na jugu Somalije. Pod pretpostavkom da se sadašnji nivo odgovora na krizu nastavi, očekuje se  da će se glad dalje širiti u naredna četiri meseca", navodi se u saopštenju ogranka UN-a u Somaliji (FSNAU).

Glad je prvo u julu proglašena u južnom Bakulu i regionu Šabele, pa se proširila na još tri oblasti, uključujući priestonicu Mogadiš i koridor Afgoje, gde se nalazi i najveći kamp za raseljena lica na svetu.  Na kraju je glad je proglašena i u regiji Beja, navodi agencija AFP.

E-Novine

Somalia famine: hundreds still dying daily



NAIROBI- Famine has spread to six out of eight regions in southern Somalia, with 750,000 people facing imminent starvation, the United Nations said on Monday, and hundreds of people are dying each day despite a ramping up of aid relief.

"The entire Bay region has now been declared a famine area," said Mark Bowden, the U.N.'s humanitarian coordinator for Somalia.

Bay is the sixth region of Somalia to slip into famine since the U.N.'s initial declaration of famine in the war-torn country in July that has left 4 million Somalis, or 53 percent of the population, unable to meet their food needs.

Hundreds of people are dying each day and at least half of them are children, the U.N.' Grainne Moloney said, adding she expected the remaining regions of southern Somalia to slip into famine by the end of the year.

"The rate of malnutrition (among children) in Bay region is 58 per cent. This is a record rate of acute malnutrition," said Moloney, the chief technical advisor for the U.N. Food Security and Nutrition Analysis Unit.

Aid agencies are only able to get food aid to 1 million of those in need because the al Qaeda-affiliated rebel group, al Shabaab, which controls much of the south, will not allow food shipments in.

Instead, agencies are using food and cash vouchers which hungry families can exchange for commodities in local markets.

"Focusing on the access that people have to food will help to stabilise the situation more than just looking entirely at food distributions as a solution," Bowden said.

RAINS WILL BRING MORE DEATHS

Somalia is at the epicentre of a hunger crisis in the Horn of Africa region which is affecting over 13 million people.

While a small harvest is expected in January, following rains in October, the situation is unlikely to improve until main harvest of August 2012 and the rains are not without their risks.

"This crisis is not going away any time soon and we are still looking at, over the next 12 months, acute numbers of population in need," said Moloney.

"The rains unfortunately bring with them increased risk of disease. Cholera, malaria and measles could dramatically increase death rates amongst an already weakened population," said Bowden.

Aid agencies say they are still short an estimated $1 billion in emergency funds and Bowden blamed donors for not responding fast enough to the crisis.

"In terms of funding, I'm not sure that we still have adequate resources to address the issue of communicable diseases," Bowden said.

"Part of the reason we are facing the situation that we are in now is that we didn't get the money at the beginning of the year when we warned of the famine," he said.

The African Union held a much-delayed donor conference late last month which was shunned by most heads of state and raised $351 million, $300 million of which came from the African Development Bank to be spent over a four-year period.

Kenya, where parts of the country are facing the most severe drought in decades, is hosting a regional summit to discuss the food crisis on Sept. 8-9.

Famine exists where at least 20 per cent of households cannot access enough food, over 30 per cent are acutely malnourished and two people per 10,000 die every day, according to the U.N.

© Copyright (c) The Montreal Gazette

Мени није јасно како и у тако тешким условима имају времена за размножавање. Жене рађају бебе које ће да умру од глади...  Као да су ти људи ретардирани.

Hebu iz depresije...

Ovo je stara vest ali tek je sad veideh...

http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=11&nav_id=531285

To je ona imbecilna logika "sto vise dece napravim,to su vece sanse da ce jedno da uspe i izvuce me iz govana".
Rasprostranjena i popularna i kod njih,i kod Arapa,i kod Kenjaza i kod Indusa.

Zato svi i zive u djubretu.Jer ne mogu da utuve da SVI njihovi zemljaci tako misle,i svako tako stancuje decu,i time se povecava konkurencija i umanjuju sanse za uspeh u zivotu(jer treba se izboriti za posao,za mesto za zivot,za ovo,ono...)
Al,jbg,ne mozes im objasniti.

I onda se posle presele u Evropu i krenu tamo da se kote i otimaju ljudima poslove,pa i citava naselja,ko termiti,i onda se posle pitaju sto ih ljudi ne podnose.


A tu su jos i one imbecilne tradicije preferiranja muske dece,kao i sveprisutni kompeksi i frustracije sto nista nisu psotigli u zivotu,pa aj bar da naprave sto vece potomstvo.

Jeste, to se tako otima... zanimljivo mi je kako niko nikada ne pomisli "Eto, ovaj sto je stigao iz tunguzije je sposobniji od mene da se zaposli". 

Najgore sto se ova logika moze primeniti i na slucaj gde si ti rodjen u Beogradu a dosao je neko iz nekog sela sa par kuca iz nekog dela Srbije... dosao je i oteo mi je posao, ja polazem pravo na posao u mom gradu, nema veze sto dupetom nisam mrdnuo. 

Ultra liberal sere ko i uvek.


Nego sta nego otimaju.Zato sto dodju iz picke materine,pa ce rado da ciste ulicu za 5 puta manju platu nego belac koji za to ipak trazi kolko-tolko normalnu platu,a ne bedu neku.

A te price o multi-kulturalizmu,kao i cuveno "Svi u Srbiji rade,samo Beogradjani ne rade nista",to prosipaj negde drugde.


mani me vise i multi-kulturalizma i izandjaljih south park fora.