Šta god uradili... najgora mi je treća transeksualna opcija u kojoj montiraš njegovo na svoje...

Uvek kad vidim takvo prezime bude:

Ali, ona je i dalje deo svoje porodice... Zasto samo ona da se odrice prezimena?

ja stvarno ne znam o čemu se radi u ovoj temi

morala sam,šala

ajmo ovako..moje prezime ima 10 slova. sa imenom-16,logično
e sad,što se konkretno pitanja o promjeni prezimena tiče,čisto sa osvrtom na osjećanja...iz nekih ličnih razloga mi ne bi bilo teško da promijenim prezime . to pridodavanje mi je isto ok,kao i to kad žena zadrži svoje..nekima nije baš lako jer ih previše drži taj osjećaj-gdje sad da budem ***** kad sam do sad bila ########?!
zadržavanje i pridodavanje su jedan vid nezavisnosti u zajednici,očuvanja nečeg svog i čuvanja veze sa familijom.
osobe koje uzmu muževljevo možda samo manje razmišljaju o tome  ili se drže tradicije...ili im prosto ne znači toliko,ne odredjuje ih na taj način

Sve je stvar dvoje ako se vole.Osudjeni na neke malogradjanske propise (koji nisu nigdje propisani),u principu se uzima prezime od muza.Sasvim je prihvatljivo da zena zadrzi svoje prezime i pored njega uzme od muza (ako je ona jedina u nekoj porodici i sa njom se zavrsava ta loza).Time se daje do znanja koliko muz postuje tu osobu pored sebe,u biti koliko je voli.Ali opet se spustam na provincijski mentalitet razmisljanja,pa muz ode na picence sa drustvom i bude ismijan...kako samo njegova zena je zadrzala svoje prezime Stvar do nas koliko smo jaki i kazemo odj....e,moj zivot,moja zena,moja porodica.

Zato sto, pazi sad ovo, smatram da zena ulaskom u bracnu zajednicu treba da uzme muzevljevo prezime. Kada uspe da mi dokaze da nesto gubi tim cinom onda cu porazmisliti da promenim odluku ali posto ne vidim da ista gubi(pa ni vezu sa porodicom koja je njoj verovatno podjednako vazna kao i meni bez obzira na prezime) onda ne vidim problem u mom misljenju.

Ali nista i ne dobija.


Mislim, odavno su prosla ta vremena, kada je cerka udajom bukvalno iskljucivana iz maticne porodice. Danas dvoje ljudi ima tu mogucnost da samostalno formira zajednicu zivota, kako se zvanicno naziva brak i donosi odluke. Ravnopravo.
Tako da ne vidim cemu taj stav i ucena u jednoj navodno ljubavnoj zajednici  - ako neces moje prezime, neces da se udas za mene ili jos gore - ako me volis, uzeces moje prezime.

Za mene je takva vrsta pritiska krajnje neprihvatljiva i suprotna ideji partnerskog zivota i ljubavi.

Ja sam tradicionalista, tako da kažem - žene treba da uzmu muževljevo prezime. Ne slažem se sa trendom da mnoge devojke/žene ne menjaju ili pridodaju muževljevo prezime na svoje.

Steta sto zakonom nije dozovljeno, ali najbolja i najravnopravnija opcija bi bila da njih dvoje zajedno izaberu trece prezime kao svoje
Moze pravo, postojece, a moze i izvedeno
npr.

Nikola i Marija - pa od toga se napravi prezime Nimani, Manikovic ili sl.

I onako je najvaznije kakav ti je profil na facebook-u a ne sta ti pise na dokumentima.

Inace kad smo kod toga, zamisli gnjavaze mjenjana svega, dokumenata, papira, cak i mejl adrese... brrr

Jeste da sam daleeko od zenidbe, ali nekako mislim da je u ovom slucaju najbolji kompromis- da nevjesta zadrzi svoje i pridoda muzevljevo prezime. Licno za mene bi bilo nekako porazavajuce da moja zena odluci da ne mijenja svoje djevojacko prezime, a da ne uzme ni moje. A s druge strane, nekako nije fer ocekivati da se ona na taj nacin, makar simbolicno, odrekne svoje porodice, i da se odrekne svog prezimena. Valjda brak treba da bude produkt uzajamnog uvazavanja i postovanja prava i potreba. Nego, kao sto rekoh, daleko sam od zenidbe, tako da cu mozda ako i kad se budem zenio, drugu pjesmu pjevati.
Naravno, ima i situacija da muz uzme zenino prezime, ako se muz preziva Guzina ili tako nekako nakaradno.

Ja sam udajom uzela muževljevo prezime i odrekla se svog devojačkog. Tako su radile moja majka, moje babe i prababe dok se pamti. Nisam mislila da je u prezimenu moj identitet, nego u onom što sama postignem i sećanju na ono što su pretci postigli. Prezime mi je bilo lepo, a i muževljevo je lepo pa to nije imalo nikakvog uticaja. Moje devojačko prezime je bilo i duplo kraće od sadašnjeg, ali ako mi potpisivanje bude neklad problem koristiću pečat.

Daleko važnie od prezimena bilo mi je da sa mužem na vreme stvorim zajednički identitet naše porodice. Dakle nije dolazilo u obzir da moji i njegovi roditelji vladaju nad našom porodicom, što roditelji instinktivno pokušavaju da urade na razne načine. Naravno nismo se ni totalno distancirali od roditelja. Nije dolazilo u obzir da se ja ili muž prezivamo različito od naše dece. Želela sam da oni ne odrastaju sa čuđenjem i pitanjem kakvim korenima pripadaju pa sam im prikupila, sačuivala i prenela sve informacije o pretcima koje sam mogla.

Tata je jako želeo da zadržim njegovo prezime, naravno uz mogućnost da pridodam muževljevo. Ali tui se onda postavilo pitanje ostalih predaka koji su utkani u moj identitet. Da li bi onda trebalo da dodam i prezime majčinih roditelja, pa prababa i pradeda. Dok sam o tome razmišljala setila sam se nekog Renata Mirče koji je sa mnom išao u osnovnu školu. Dečko je bio Rumun iz vrlo stare porodice i imao je rodoslov od 24 imena predaka u svom krštenom imenu. Kad krene sa nabrajanjem završi posle 5 minuta. E i to mi je izgledalo totalno apsurdno.

I tako danas me na svetu više ljudi zove Simijon nego bilo kojim od dva prezimena. Zaista nije važno.